“Mada je glavni cilj sprečiti smrtne slučajeve, globalne sile pokušavaju da spreče i razorene ekonomske posledice…”

0
Beta - AP Photo/Richard Drew

Najmoćnije svetske privrede uvode programe podsticaja u stotinama i hiljadama milijardi dolara kako bi pomogle svojim građanima i kompanijama izloženim ekonomskim posledicama pandemije korona virusa, dok tržišta beleže ogromne gubitke usled ograničenja koja su omela normalan život i zapretila recesijom, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Najbogatije države pripremaju skupe mere za borbu protiv globalnih posledica korona virusa koji je doveo do ograničenja nezabeleženih od Drugog svetskog rata i gurnuo privrede ka recesiji, ističe Rojters.

Mada je glavni cilj sprečiti smrtne slučajeve, globalne sile su takođe, ukazuje Rojters, fokusirane kako ograničiti neizbežne razorne ekonomske posledice.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa predložila je upumpavanje hiljadu milijardi dolara u tržište najveće svetske privrede. Tramp takođe želi da vlada pošalje novac Amerikancima u roku od dve nedelje pošto je broj smrtnih slučajeva prešao 100 a broj registrovanih obolelih premašio 5.700 u SAD.

Velika Britanija najavila je paket pomoći od 330 milijardi funti (400 milijardi američkih dolara) za kompanije kojima preti kolaps. Stručnjaci predviđaju da bi nivo pozajmica mogao biti nalik ogromnom zaduživanju za vreme rata protiv nacističke Nemačke.

Francuska će upumpati 45 milijardi evra (50 milijardi dolara) kao kriznu meru u svoju privredu da pomogne kompanijama i radnicima, dok se očekuje smanjenje BDP-a od jedan odsto ove godine.

Medjutim, i s obećanom velikom potrošnjom, svetska tržišta i cene nafte nisu u stanju da se oslobode noćne more korona virusa, pa je u ponedeljak na Volstritu zabeležen najveći pad od kraha berze na “Crni ponedeljak” 1987, navodi Rojters, dodajući da ekonomisti kažu da je na vidiku globalna recesija uporediva s finansijskom krizom 2008, mada mnogi predviđaju brzi oporavak kada pandemija bude gotova.

Vlade i centralne banke uvode vanredne mere i ubrizgavaju zapanjujuće sume u globalnu ekonomiju kako je pandemija korona virusom poremetila normalan život, ali su tržišta poklekla jer se svet suočava s najvećom krizom od 2008. i zasad se opiru naporima da se vrati stabilnost dok se zaraza širi Zapadom, ukazuje agencija Frans pres.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je omogućio 50 milijardi dolara za pomoć siromašnijim zemljama, ali je pozvao na “globalni odgovor”.

Međutim, za razliku od 2008. poslovni svet uzalud čeka na zajednički plan potrošnje najmoćnijih privreda, navodi AFP, dodajući da su lideri G7 u ponedeljak obećali da će koordinisati napore i uraditi sve što treba da zaštite rast, ali nisu ponudili konkretan plan delovanja.

Pored SAD i evropskih zemlja, i druge snažne privrede su uvele mere podsticaja, ukazuje AFP.

Kanadske vlasti su najavile kreditni paket vredan 7,5 milijardi američkih dolara za pomoć kompanijama i smanjile referentne kamatne stope. Novi Zeland je najavio paket podsticaja u vrednosti od 7,3 milijardi američkih dolara, dok je Australija objavila plan potrošnje od 11 milijardi američkih dolara, što je nešto ispod jedan odsto BDP-a, kako bi izbegla svoju prvu recesiju u 29 godina.

Kina je smanjila kamatne stope i obećala niz mera uključujući poreske olakšice i veće fiskalne transfere iz Pekinga ka virusom pogodjenim regionima. Japan, koji se suočava s troškovima mogućeg odlaganja Olimpijskih igara u Tokiju, ponudio je najmanje 15 milijardi dolara u programima zajmova za svoje kompanije. Vlada Hongkonga svakom stalnom rezidentu daje iznos u vrednosti od 1.280 američkih dolara, kako bi prevazišla recesiju izazvanu višemesečnim protestima, a sada pogoršanu korona virusom.

Evropske vlade najavila su stotine milijardi evra pomoći privredama, kompanijama i radnicima pogođenim posledicama koronavirusa, primenjujući oruđa razvijena tokom krize evra i odustajanjem od stroge zabrane državne pomoći, ukazuje Volstrit džurnal.

Evropski fiskalni lek na krizu korona virusa, međutim, rizikuje produbljivanje ekonomskih razlika, ocenjuje list navodeći da bi fiskalno stabilnim zemljama poput Nemačke i Nizozemske mogao pomoći da prevaziđu ekonomsku krizu, ali i da destabilizuje zemlje s mnogo većim dugom kao što je Italija.

Ministri finansija EU u ponedeljak su rekli da već najavljeni planovi fiskalnih podsticaja iznose jedan odsto BDP-a u 2020. i da podrška likvidnosti preko garancija vlada i odloženog plaćanja poreza čini najmanje 10 odsto BDP-a EU, ukazuje Volstrit džurnal i podseća da je na početku finansijske krize 2008. EU upumpala 200 milijardi evra u privredu, što je bilo oko 1,5 odsto BDP-a.

Nemačka kao najveća evropske privreda najavila je najveće mere, navodi list, dodajući da su nemački zvaničnici rekli da bi Vlada mogla da obezbedi potencijalno neograničeno finansiranje pogođenih kompanija, uključujući mere koje su pomogle da ta zemlja pre deset godine skoro bez ožiljaka prođe finansijsku krizu. Središnji deo plana Berlina je 550 milijardi evra programa zajmova i garancija zajmova za kompanije, mada je vlada naglasila da nema ograničenja finansijske pomoći.

S druge strane, Italija i Španija, dve zemlje najteže pogođene virusom, više su oprezne, ocenjuje američki list. Italijanska vlada je najavila plan potrošnje od 25 milijardi evra koji uključuje dodatna sredstva za zdravstvenu zaštitu i suspenziju plaćanja poreza i olakšice na hipoteke za ugrožene kompanije i domaćinstva. Španija je najavila do 200 milijardi evra podrške, uključujući privatne fondove koje vlada želi da mobilizuje, ali samo 17 milijardi evra od ukupne sume biće direktna podrška.

Evropska centralna banka (ECB) najavila je u sredu pokretanje novog proširenog programa za otkup obveznica u iznosu od 750 milijardi evra do kraja godine kako bi smirila tržišta uznemirena pandemijom, navodi Asošiejtid pres (Associated Press).

Cilj otkupa obveznica država i iz privatnog sektora je da smanji troškove pozajmljivanja, objašnjava AP i ukazuje da su porasli troškovi pozajmljivanja prezadužene Italije, kao i da se evrozona suočava s drastičnim ekonomskim padom, pošto su mnogi poslovi zatvoreni.

Porast troškova pozajmljivanja je podsetio je na dužničku krizu 2010-12. kada su previranja na tržištu i rast prinosa na obveznice zapretili raspadu monetarne unije, ističe AP i ukazuje da je ta kriza smirena sličnim obećanjem ECB da će kupovati obveznice zemalja u problemu.

Novi program ima ključnu razliku, kako ukazuje AP, pošto ne zahteva da članice pristanu na ograničene potrošnje. ECB već ima podsticaje s negativnim kamatnim stopama na depozite od komercijalnih banka i postojećim otkupom obveznica od 20 milijardi evra.

(Beta)

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus