Kako se ponašati posle pandemije: Tajvan je primer i za to, ne samo za iskorenjivanje epidemije…

0
Foto: Profimedia

U borbi protiv koronavirusa mnogo toga može da se nauči od Tajvana. Između ostalog i kako treba da se ponaša kada pandemija prođe. Još do pre nekoliko nedelja sve izgledalo drugačije.

Tajvan je svega 130 kilometara udaljen od kineske obale. Nekoliko stotina hiljada Tajvanaca živi u samoj Kini a prošle godine je preko dva miliona Kineza posetilo ovu državu. Veze između zemlje matice i Tajvana su prisne. Pored svega toga, Tajvan je zabeležio samo 500 zaraženih i šest umrlih od posledica zaraze – na 23 miliona stanovnika.

Statistički gledano, na svetu nema zemlje koja se bolje nosi s pandemijom, piše Deutsche Welle.

Iskustva s prethodnim pandemijama

Svojom ranom i energičnom reakcijom na izbijanje pandemije, Tajvan je globalno zaslužio epitet “uspešne priče”. “Drugačije nego praktično svaka druga zemlja, Tajvan je prvi talas koronavirusa savladao začuđujuće dobro”, kaže za DW Rajan Has, stručnjak američkog tink-tenka Brukings.

Tajna Tajvana verojatno leži u brzoj reakciji. Još u decembru prošle godine kada su se pojavile prve vesti o tajanstvenoj upali pluća u kineskoj metropoli Vuhanu, Tajvan je reagovao. Sećanje na pandemiju SARS virusa iz 2003. sa stotinama zaraženih i 73 mrtva su još sveža. I vlasti sve drže u stanju pripravnosti. Još dok su se kineske vlasti natezale, Tajvan je Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) obavestio o opasnosti prenošenja koronavirusa sa čoveka na čoveka. Ali, na ovaj imejl niko nikad nije odgovorio. To je slučaj zbog kojeg je američki predsednik Donald Tramp SZO kasnije optužio za ignorisanje ranih upozorenja.

Brza reakcija

S obzirom na to da komunistički režim u Kini još smatra Tajvan delom svoje teritorije, ova ostrvska zemlja ne može da bude članica SZO. Za Peking je politika važnija od zdravlja, kažu kritičari Kine. Nakon što je 2016. u Tajvanu na vlast došla predsednica Caj Ing-ven koja je posebno kritična prema Kini, SZO na pritisak Kine, više im ne dozvoljava ni posmatračku ulogu. SZO, zapravo, Tajvan smatra delom Kine. To delimično ima apsurdne posledice: nakon izbijanja pandemije u Kini i upozorenja SZO-a, zemlje poput Italije i Vijetnama su ukinule letove za Tajvan, iako tamo u tom trenutku uopšte nije bilo zaraženih. Mnogi Tajvanci su zbog toga bili zaglavljeni u inozemstvu.

Istog dana kada je Tajvan poslao imejl SZO, vlasti su iz predostrožnosti na aerodromima počele da mere temperaturu putnicima iz Vuhana. Tri nedelje kasnije nikome iz Vuhana nije bio dozvoljen ulazak u zemlju. Krizni štab, koji je formiran nakon SARS pandemije 2003. godine, odmah je preuzeo koordinaciju mera u borbi protiv koronavirusa. Odmah je pojačana proizvodnja zaštitnih maski i isplanirana njihova podela. Početkom februara su zatvorene granice za sve Kineze a nakon toga i za ostatak sveta.

Stroge mere u “novoj normalnosti”

Ove rane zabrane ulaska u zemlju su se pokazale kao vrlo delotvorna mera. Vlasti su pratile i shodno potrebama, prekidale lance infekcije i “sumnjive” osobe smeštale u karantin. Javnost je u toj ranoj fazi bila redovno obaveštavana o rizicima i o tome kako sprečiti zarazu. Rana akcija vlade je Tajvance poštedela dugotrajnih blokada društva i privrede. Direktor SZO za hitnu pomoć Majkl Rajan je pun pohvala za tajvanske vlasti. “Tajvan je pokrenuo vrlo uspešnu javnu zdravstvenu reakciju, što je vidljivo i iz brojki”, kaže Rajan.

Vrlo je vredno pažnje i to kako zemlja danas upravlja “novom normalnošću”. Tako bi mogao da izgleda život u drugim zemljama nakon ukidanja strogih restrikcija i dok se ne pronađe vakcina. U svim prevoznim sredstvima je obavezna zaštitna maska. Taksisti smeju da odbiju putnike ako ne nose zaštitu. Svuda se poštuje 1,5 metara razmaka a restorani i kafići obezbeđuju dovoljno razmaka između stolova. U zatvorenim prostorima je dozvoljeno okupljanje do 100, a u otvorenim do 500 osoba. U školama, ali i u javnim zgradama poput banaka, pošta i prodavnicama, meri se temperatura i dezinfikuju ruke. Na aerodromima su postavljeni uređaji koji putnicima automatski mere temperaturu.

Novopridošli moraju u karantin, a vlasti na samom aerodromu utvrđuju njihov GPS signal, kako bi moglo da se prati da li se pridržavaju karantina. Posebnim taksijima, koji se nakon svake vožnje kompletno dezinfikuju, putnici se prevoze do mesta karantina. Policija dva puta dnevno proverava jesu li oni iz karantina pored svojih mobilnih telefona. Kazne za kršenje mera su drastične: od tri do 30.000 evra. Tako bi mogla da izgleda “nova normalnost” i u Evropi.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?