Psihološke posledice karantina, koji je produžen u nekoliko zemalja zahvaćenih pandemijom koronavirusa, zabrinjavaju stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem. Oni zahtevaju da se ovaj problem temeljno istraži.
„Produženje karantina bilo je očekivano, ali vest je ipak mnoge duboko razočarala“, kaže Linda Bauld, profesorka javnog zdravstva na Univerzitetu u Edinburgu, nakon što je u četvrtak objavljeno da se u Velikoj Britaniji karantin produžuje za tri nedelje.
„Posledice karantina se akumuliraju“, smatra profesorka i napominje da su „nedavna istraživanja pokazala zabrinjavajuć porast anksioznosti i depresije“ među populacijom, prenosi N1.
Konstatacija važi za sve zemlje u kojima se sprovodi ova drastična mera, a naše moderno društvo je već desetinama godina ne pamti.
U Francuskoj je konzorcijum istraživača, koji uključuje i Visoku školu za istraživanje javnog zdravlja, pokrenuo dugoročnu studiju na panelu od hiljadu ljudi pod nazivom CoConel (koronavirus i karantin), a sprovela ju je kompanija za istraživanje javnog mišljenja Ifop.
Na kraju drugog talasa produlženja karantina, proglašene 8. aprila i pre najave jednomesečnog produženja izolacije koja je u Francuskoj na snazi od 17. marta „ukupno 37 odsto ispitanika pokazalo je znakove psihološkog stresa“. Nije bilo većih razlika u odnosu na rezultate nakon prvog talasa koji su objavljeni u martu.
„U poređenju sa najnovijim podacima prikupljenim među opšom populacijom u 2017. godini upućuje na pogoršanje mentalnog zdravlja tokom perioda karantina. Ako se ova situacija nastavi i u idućih nekoliko nedelja, mogla bi da pogoduje pojavi teških psihijatrijskih oboljenja i porast potražnje za psihijatrijskim lečenjem nakon ukidanja karantina, na šta moramo da budemo spremni“, upozoravaju naučnici.
Ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje
Iste brige muče i stručnjake u SAD, gde „više od trećine Amerikanaca , 36 odsto, kaže da koronavirus ozbiljno utiče na njihovo mentalno zdravlje“, stoji u pismu Američkog udruženja psihijatara (APA) upućenom članovima Kongresa 13.aprila.
Upozoravajući na to da bi u dogledno vreme moglo „biti još više Amerikanaca kojima će biti potrebna psihološka i psihijatrijska pomoć“, APA poziva na ulaganja namenjena hitnim slučajevima, ali i na ulaganja u „period oporavka“. Pritom se misli na telekonsultacije i pristup lečenju svim građanima.
„Poziv na akciju“, pokrenut u Velikoj Britaniji, u četvrtak 16. aprila u stručnom medicinskom časopisu “Lancet Psychiatry” potpisala su 24 stručnjaka. Isti dan je najavljena mera produženja karantina u toj državi.
Konkretno, lekari pozivaju na pojačan nadzor psihosomatskih posledica epidemije.
„Povećana društvena izolacija, usamljenost, zabrinutost za zdravlje, stres i ekonomski pad su preduslovi koji štete dobrobiti i mentalnom zdravlju pojedinca“, sažeto je napisao jedan od potpisnika, Rori O’Konor sa Univerziteta u Glazgovu.
„Problem je prevelik da bismo ga zanemarili“, smatra O’Konor.
Lekari „već primećuju uticaj izolacije na dosadašnjim, ali i na novim pacijentima“, ističe profesor Antoan Pelisolo, šef psihijatrijske službe u pariskoj bolnici “Henri-Mondor” i dodaje:
„Biće i ostalih komplikacija, poput psihosocijalnih posledica krize koja će tek uslediti.“
Upravo će pristup profesionalnoj pomoći biti jedan od glavnih izazova za izlazak iz krize. S obzirom na predrasude, ne želimo da se osobe sa mentalnim poremećajima u javnosti prepoznaju kao „ludaci“. „Destigmatizacija je presudna“, smatra En Girš, šefa Odeljenja za kognitivnu neuropsihologiju na istraživačkom Institutu Inserm pri Univerzitetu u Strazburu.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
Mira
Ima li većeg poniženja da penzioner pored svog pošteno stečenog statusa penzionera pod stare dane moljaka nekog za svaku uslugu, a još uvek nedovoljnu za normalan život. I volonteri su ljudi sa svim vrlinama i manama.