“Kad se pacijenti na respiratoru jadni probude, izgleda im kao da su ih oteli vanzemaljci”: Kako izgleda lečenje na respiratoru i šta su najvažniji koraci kod obolelih od Covid-19

0
Foto: Profimedia

Covid-19 nije takva bolest da će se pacijentu stanje pogoršati u roku od nekoliko sati, to je bolest koja polako urušava, kada osetite da više kašljete, da teže dišete, treba se javiti lekaru, kaže za Novi list doc. dr. sc. Marko Kutleša, načelnik Zavoda za intenzivnu medicinu i neuroinfektologiju Klinike za infektivne bolesti u Zagrebu, koji i vodi hrvatski tim u borbi protiv pandeije. Dr Kutleša kaže da je na respirator u Hrvatskoj do sada bio samo jedan pacijent koji je bio potpuno zdrav, dok ostali teški bolesnici imaju problem s debljinom, a neki od njih i astmom.

“Respirator je potreban kad pluća ne mogu više da dostave dovoljno kiseonika u krv jer su ispunjena tečnošću i upalom. Onda respirator to uspeva. Kiseonik koji mi dišemo je možda 21 odsto, a na respirator može da se stavi 100 odsto, dakle, dišete sam kiseonik. Može i da se poveća pritisak, tako da se pluća otvore, što čovek ne može da postigne sam svojim disanjem koje funkcioniše na principu negativnog pritiska.

Objasnio je da je respirator potreban u proseku za oko pet odsto obolelih. Na aparatu za disanje ovi pacijenti ostaju najmanje 14 dana i s njihovim oporavkom treba biti vrlo strpljiv.

“Često se čini da osoba može da se ekstubira, ali treba biti vrlo oprezan jer se pokazalo da je česta potreba za reintubacijom. Ako pacijent dobije visoku temperaturu i šok, ako mu padne pritisak, definitivno treba razmišljati o tzv. citokinskoj oluji i dati terapiju u tom smeru”, kaže doc. dr. sc. Marko Kutleša.

Citokinska oluja je preterana reakcija imunskog sistema, u ovom slučaju na koronavirus, a kad se govori o lečenju pomenutog stanja, ima lekova koji mogu da se daju, a postoje i filteri koji mogu da se stave da se citokini izvade iz krvi.

On dodaje da i njihova klinika primenjuje antivirusne lekove, koji još nisu dokazane efikasnosti, ali se “pretpostavlja da bi mogli biti, treba da se daju što ranije, u prvoj fazi bolesti”. “Kad pacijent već završi na respiratoru, ti lekovi su daleko manje efikasni, a čini se da tu veliki deo problema čini upalni odgovor samog organizma. Mogu da se daju i neki protivupalni lekovi, a dajemo i ove, ali im je onda efikasnost bitno manja.”

Objašnjava da svi pacijenti koji moraju na respirator primaju lekove protiv bolova i lekove da budu sedirani dok pluća ne počnu da im se oporavljaju, tek onda počnu da ih polako bude.

“Kad se razbude i budu u kontaktu, objasni im se šta je bilo. Naravno da su oni svi izbezumljeni, jer smo svi mi unutra obučeni potpuno u skafandere. Oni se jadni probude i izgleda im kao da su ih oteli vanzemaljci. To je njima sigurno veliki stres, ali pokušavamo im objasniti, umiriti ih… Budimo ih kad su pluća spremna, kad počnu da se oporavljaju i kad se ide prema skidanju s respiratora. Sat-dva ranije, dok nisu dovoljno ojačali da može da se izvadi ta cevčica”, objašnjava ovaj doktor.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

Načenik infektivne klinike u Zagrebu kaže da je ta institucija “dosta opterećena, negde kao u sezoni gripe prošle godine”. “Epidemija gripe prošle godine je bila teška. Imali smo u jednom trenutku 22 pacijenta na respiratoru, ukupno ih je prošle godine bilo 50 na respiratoru. I osam ECMO uređaja radilo je u jednom danu. To je bila strašna sezona, a ovo je na tragu toga. Ali s manje ECMO-a”, govori doc. dr. sc. Kutleša.

Hrvatska zasad ima dosta nisku stopu teških oblika koronavirusa, a neka istraživanja govore o vezi vakcinacije protiv tuberkuloze i teških bolesnika s koronavirusom – po njima ta vakcina ima moguću zaštitnu ulogu, a evo što o svemu misli Kutleša: “Treba malo vremena da se to detaljnije prouči. Ima neke logike u tome, moguće da postoji nekakva korelacija, ali to treba tek videti.”

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?