Još jednom o nošenju maski i ostalim “mitovima”: Hoćemo li više znati da li nas maske štite ili ne, koliko sojeva Covid-19 ima i kad će više ta vakcina

0
BETAPHOTO/Merima Spahic/DS

Evo nekih mitova i tvrdnji o koronavirusu, a Gardijan je pokušao da sazna istinu od najbolje obaveštenih stručnjaka.

Tvrdnja: Maska za lice ne pomaže

Nošenje maske za lice ne znači i da ste se obložili neprobojnim materijalnom i nije garancija da se nećete razboleti – virusi se takođe mogu preneti preko očiju, a sitne virusne čestice, poznate kao aerosoli, mogu da prodru i u maske. Međutim, maske jesu efikasne u hvatanju kapljica, što je glavni put zaraze koronavirusom, a neke studije procenile su otprilike da postoji petostruka zaštita kod nošenja u odnosu na to kada nema nikakve barijere (iako su drugi otkrili niži nivo efikasnosti).

Ako postoji verovatnoća da ste u kontaktu sa nekim zaraženim, maska smanjuje mogućnost prenosa bolesti. Ako imate simptome, ili su vam dijagnostikovali Covid-19, nošenje maske može da zaštiti druge. Dakle, maske su ključne za zdravstvene i socijalne radnike koji se brinu o pacijentima, a preporučuje se i članovima porodice koji brinu o nekome ko je bolestan – u idealnom slučaju i pacijent i negovatelj treba da nose masku. Međutim, maske neće napraviti razliku ako samo šetate gradom ili se vozite autobusom, tako da ne treba praviti (pre)velike zalihe.

Tvrdnja: Virus mutira u smrtonosniji soj

Svi virusi vremenom akumuliraju mutacije, a virus koji izaziva Covid-19 nije ništa drugačiji. Koliko će biti rasprostrnjeni različiti sojevi virusa zavisi od prirodne selekcije – verzije koje mogu brže i efikasnije da se razmnožavaju u telu biće “najuspešnije”. To ne znači obavezno i da će biti najopasniji po ljude, jer je manje verovatno da će virusi koji brže ubijaju ljude ili ih čine toliko bolesnima biti prenosiviji.

Genetska analiza koju su kineski naučnici sproveli na 103 uzoraka virusa uzetih od pacijenata iz Vuhana i drugih gradova, sugeriše da su se vrlo rano izdvojila dva glavna soja, označeni kao L i S. Iako se činilo da će L soj preovladavati S soj (oko 70 odsto uzoraka pripadalo je prvom), otkriveno je da je S soj virusa starija verzija.

Tim koji je obavio ovo istraživanje sugeriše da to može da ukazuje da je L soj “agresivniji”, bilo da se lakše prensi ili brže replicira u telu. Međutim, ova terija je spekulacija u ovoj fazi, još uvek nije bilo direktnih poređenja da bi se videlo da li ljudi koji se zaraze jednom verzijom virusa mogu lakše da ga prenesu ili da razviju teže simptome.

Tvrdnja: Nije ništa opasniji od sezonskog gripa

Mnogi koji se zaraze koronavirusom neće doživeti ništa gore od simptoma uobičajenih za sezonski grip, ali celokupni “profil” bolesti, uključujući stopu smrtnosti, izgleda mngo ozbiljnije. Na početku epidemije prividna stopa smrtnosti može da bude jako visoka ako se ne registruje mnogo blagih slučajeva. Ali Brus Ajlvard, ekspert iz SZO, koji je vodio međunarodnu misiju u Kini kako bi saznao više o virusu i načine na koji je zemlja reagovala, rekao je da to nije slučaj sa Covid-19. Dokazi nisu sugerisali da vidimo samo “vrh ledenog breka”. Ako se to potvrdi daljim ispitivanjem, to bi moglo da znači da su trenutne procene smrtnosti od otprilike jedan odsto tačne. To bi učinilo Covid-19 oko deset puta smrtonosnijim od sezonskog gripa, za koji se procenjuje da ubija između 290.000 i 650.000 ljudi godišnje širom sveta.

Tvrdnja: Ubija samo starije osobe, tako da mlađi mogu da se opuste

Većina onih koji nisu stariji i nemaju neko oboljenje neće biti ozbiljno bolesni od Covid-19. Ali, postoji i dalje veća verovatnoća da će dovesti do ozbiljnijih respiratornih simptoma nego sezonski grip, a i postoje i druge rizične grupe – zdravstveni radnici su, na primer, ranjiviji jer je verovatnije da će više biti izloženiji virusu. Ponašanje mladih, zdravih ljudi, uključujući i prijavljivanje simptoma i sleđenje propisa karantina, imaće važnu ulogu u zaštiti najugroženijih u društvu i u oblikovanju celokupne putanje epidemije.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

Tvrdnja: Morate da budete sa zaraženom osobom 10 minuta da biste se inficirali

Neke bolničke smernice definišu izloženost gripu kao udaljenost manju od dva metra od zaražene osobe koja koja ili kašlje, na deset minuta ili duže. Međutim, moguće je zaraziti se i kraćim interakcijama, ili čak pokupiti virus sa kontaminiranih površina, mada se smatra da je to manje uobičajen put prenosa.

Tvrdnja: Vakcina bi mogla da bude spremna za nekoliko meseci

Naučnici su brzo pronašli način da počnu s razvojem vakcine za novi koronavirus, što je omogućeno ranim otkrivanjem genetskog koda virusa, u čemu su uspeli kineski istraživači. Razvoj efikasne vakcine sprovodi se ubrzano, a nekoliko timova sada testira uzorke vakcina na životinjama. Međutim, potrebna su istraživanja na ljudima pre komercijalne upotrebe vakcine što je i dalje dugotrajan poduhvat, i neophodan da bismo bili sigurni u bezbednost vakcina i da će čak i retke nuspojave biti uočene. Komercijalna vakcina koja bi se pojavila za godinu dana smatrala bi se brzom.

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?