Da li Covid-19 znači i zbogom letnjem raspustu? Ove godine verovatno da, ali ne i trajno, kažu stručnjaci

0
Foto: Igor Pavićević

Pitanje šta će biti sa školskom godinom, i da li će biti nadoknađivana tokom leta i šta će to dalje značiti za školovanje dece pojavila su se širom sveta, u svim zemljama u kojima je pandemija Covid-19 onemogućila održavanje nastave. I sve imaju iste probleme, bez obzira koliko napredne ili bogate bile. Džon Pedersen, dekan koledža za obrazovanje na Univerzitetu Južna Karolina objašnjava šta zatvaranje škola i eventualna nadoknada nastave tokom leta može da znači za tradicionalni letnji raspust, prenosi The Conversation.

Da li će škole ovog leta nadoknaditi izgubljeno vreme?

O tome bi trebalo da odlučuje svaki školski okrug ili škola u saradnji sa državnim službama za obrazovanje. Neobavezan pristup nije najbolja opcija, niti pretpostavka da svaka škola na isti način ispunjava potrebe svih učenika putem onlajn učenja. Učenici iz najsiromašnijih delova zemlje i ruralnih sredina, gde nedostaje digitalna povezanost ili je slaba, verovatno će izgubiti najviše jer škole pokušavaju da godinu završe učenjem “na daljinu” tj. preko interneta.

Naravno da mnogi imaju mobilne telefone, ali, ipak, u nekim kućama nedostaje pristup dovoljno jakom internetu, ili nemaju dovoljno uređaja za sve kojima je potrebno u porodici (npr.ako roditelji rade od kuće i sl). Pametni telefoni ne nude isti kapacitet za povezivanje i učenje preko interneta, koje imaju kompjuteri ili čak tableti. Štaviše, još nije jasno kako će ova pandemija da utiče na znanje i navike učenja kod dece, i novo istraživanje pokazuje da bi ovaj prekid zbog koronavirusa mogao da utiče mnogo gore nego što to inače letnja pauza utiče.

Mnogi nastavnici su izvestili da je mnogo dece odsutno sa uvedene onlajn nastave. U većini slučajeva je to u oblastima u kojima nedostaje povezanost sa mrežom i u zajednicama koje su ekonomski ugrožene. To znači da će mnoge škole morati da planiraju intervencije za decu koja ne mogu da prate nastavu.

Da li će Covid-19 značiti i smrt letnjeg odmora?

Moguće je da će ovo biti smrt letnjeg odmora za ovu godinu. Kao što je Entoni Fauči, direktor američkog Nacionalnog instituta za alergiju i zarazne bolesti izjavio: “Ne pravite vi vremensku odrednicu, virus je taj koji je pravi.”

To važi i za škole, a profesor kaže i za američke. Čak i ako se nastava bude održavala tokom leta, promena verovatno neće biti trajna. Istraživanje o celogodišnjoj školi je podeljeno, i neke studije pokazuju prednosti učenja bez letnje pauze, posebno kada je reč o navikama učenja i znanju i suzbijanju dosade, a druge studije pokazuju nedostatke, poput uticaja na porodične planove i veće troškove kada škola radi tokom cele godine.

Koje je poreklo letnjeg školskog odmora?

Rasprostranjeno je mišljenje da je to što je poljoprivreda postala glavna grana diktiralo samo prirodu školske godine tokom 1800-ih i početkom 1900-ih godina 20. veka. Ali u to vreme njie postojao standard za količinu vremena provedenog u školama i sigurno nije bilo jedinstvenog standarda za sve državne škole kad je školska godina u pitanju.

U nekim slučajevima, poljoprivredna ekonomija koja je dominirala u SAD u to vreme uticala je na kalendar školske godine, posebno u nekim delovima. Iako letnji odmor ima smisla kada je reč o potrebama porodica koje obavljaju poljoprivredne poslove, neki tvrde da letnji raspusti nemaju nimalo veze s tim, već više s decom u urbanim sredinama. Konkretno, bila je zabrinutosti zbog letnjih vrućina i kako utiče na decu i nastavnike u zgradama koje nisu bile klimatizovane. Oni koji su to sebi mogli da priušte, izbegavali su vrućine u gradovima odlaskom u neka odmarališta.

Neke škole su tih 1800-ih godina bile otvorene tokom cele godine. Broj dana koja su deca provodila u školama se razlikovao. Do kraja 19. veka reformatori obrazovanja zaključili su da bi standardni kalendar s letnjim odmorom pružio priliku učenicima i nastavnicima da se refokusiraju. Tek početkom 20. veka primenjen je standardni školski kalendar. Danas većina škola (86 odsto) ima devetomesečni kalendar sa letnjom pauzom, iako dužina letnjeg raspusta i dužina školske godine variraju.

Poslednjih nekoliko decenija, zakonodavci su raspravljali o tome da li će povećanje dužine jednog školskog dana i cele školske godine pozitivno uticati na uspeh učenika. Zagovornici dužih školskih dana i školske godine tvrde da škole sa najboljim uspehom u svetu imaju više sati školovanja nego ostale. Međutim, to nije tačno. Američki centar za obrazovnu statistiku pruža jasne podatke u vezi sa brojem sati provedenih u učionici u SAD u poređenju s drugim zemljama, što pokazuje da su trenutno SAD po broju sati dnevno i danima u godini vrlo slične i uporedive s drugim zemljama sveta.

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

Da li zaista može da se kaže da postoji ono što se zove “letnji gubitak”, kao posledica letnjeg raspusta?

Neka istraživanja pokazuju da postoji taj “letnji pad” ili gubitak znanja učeniika, posebno onih koji ne idu u letnje kampove ili nemaju druge aktivnosti koje će bogatiti njihovo znanje. Neki istraživači sugerišu da bi deca mogla da “izgube” dva ili tri meseca tokom ove pauze. Novija, savremena istraživanja pokazuju da svi učenici tokom leta ne gube znanje, i da je taj “letnji tobogan” tj. gubitak povezan sa socijalno-ekonomskim statusom i postignućima tokom školske godine. Iako to igra vrlo veliku ulogu u “gubitku” tokom leta, to nije jedini faktor. Međutim, tokom trenutne krize zbog Covid-19, u nepovoljnijem položaju su deca koja nemaju dobru konekciju s internetom i kompjutere i oni će gubiti više. Oni su, uglavnom, iz siromašnih sredina. I ta nejednakost mora da se reši.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus