Zašto Moskva i Sankt Peterburg “nisu Rusija”

    Život u Moskvi i Sankt Peterburgu dosta se razlikuje od života u drugim ruskim gradovima. Ta su dva grada toliko različita od ostalih da su ih Rusi dugo smatrali gotovo posebnim državama u državi Piše Jekaterina Sineljščikova

    0
    Foto: Profimedia

    Ako se zateknete kraj Rusa iz provincije (na primer, pijuckajući čaj u vozu) i krenete da iznosite svoja zapažanja o Rusiji posle nedavnog boravka u Moskvi ili Sankt Peterburgu, verovatno ćete čuti sledeće: „Druže, ti o Rusiji ne znaš ništa. Jer to što si video i nije bila Rusija.“

    Ideja da su dve ruske prestonice ekonomski, kulturno, obrazovno i mentalno odvojene od miliona koji žive na drugim mestima postoji već decenijama, ako ne i vekovima. Nema kraja šalama da bi se kontrola viza i pasoša morala postaviti na Moskovskom kružnom auto-putu. Kažu da Moskva i bivša severna prestonica sa svojim sabornim crkvama, doteranim trgovima, Kremljom, Ermitažom i modernim parkom Zarjadje, nikad neće biti „čisto ruski“ gradovi.

    Suviše bogati

    Glavni razlog su ogromne ekonomske razlike. Dok Moskva na državne praznike u obliku vatrometa u oblake šalje 400 miliona rubalja (skoro 5,5 miliona evra), a novogodišnji ukrasi je koštaju oko tri milijarde rubalja, ljudi u provinciji se muče sa otplatom kredita. To je takođe jedan od glavnih uzroka za rasprostranjenu mržnju prema Moskovljanima.

    U sovjetsko doba vozove koji su iz provincije išli u Moskvu zvali su „kobasice“. Ljudi su dolazili u glavni grad po kobasice kojih nije bilo u njihovim gradovima.

    Od tada se jaz između standarda života u Moskvi i provinciji nije mnogo promenio. Prosečna plata u Moskvi iznosi 81.000 rubalja (1.100 evra) mesečno, dok u susednim regionima ona iznosi 30.000 rubalja (400 evra).

    Naravno, postoji dosta izuzetaka, pogotovo u Sibiru i na dalekom istoku zemlje. Recimo, Južnosahalinsk (6.400 km istočno od Moskve, blizu Japana) ima plate uporedive s Moskvom, ali i život je tamo skuplji zbog njegove udaljenosti.

    „Moskva je dom svega: velike vlade, velikog biznisa i poslova koji na drugim mestima jednostavno ne postoje. Moskva živi bolje i bogatije od ostatka Rusije. Sankt Peterburg je u pogledu zarade više poput Moskovske oblasti“, rekla je za Russia Beyond Natalija Zubarevič, profesor ekonomije Moskovskog državnog univerziteta.

    Uzeli su najbolje

    Kako se dogodilo da najveća zemlja na svetu ima samo dva centra teže? Stručnjaci za to krive istoriju (koja je i večiti krivac) i prekomernu centralizaciju.

    „Tradicionalno, još od carskih vremena, Rusija je imala dva razvojna centra: Peterburg i Moskvu. U Sovjetskom Savezu centralizacija se nastavila, ali dat je prioritet Moskvi i ostalim glavnim gradovima saveznih republika – Kijevu, Minsku, Taškentu itd.“, kaže Jevgenij Gontmaher, profesor moskovske Visoke škole ekonomije. Nakon raspada SSSR-a, vraćena je bipolarnost Moskva – Peterburg. I iako se zemlja zove Ruska Federacija, federalizam se ovde smatra prilično simboličnim.

    Sve vodeće naučne, obrazovne i kulturne institucije, intelektualni klasteri, vrhunski univerziteti, nacionalni mediji i korporacije nalaze se u dva grada. U tom je smislu Rusija u potpunosti drugačija od Sjedinjenih Država, gde se najbolji hirurzi nalaze u Teksasu, sedište Applea u Kaliforniji, CNN u Atlanti, a Kongres u Vašingtonu (koji je po veličini 20. grad u zemlji, uprkos tome što je glavni).

    „Mi smo se razvijali sasvim drugačije, ne ‘odozdo‘. Ovo je uvek bila monocentrična zemlja koja je pripajala provincije i podređivala ih sebi. Samo se centar menjao“, kaže Natalija Zubarevič.

    Preterano kulturni i obrazovani

    Konačno, postoji večito verovanje da su Moskovljani i Peterburžani nekako „drugačiji“, da nisu pravi Rusi. Iskreno

    govoreći, to nije baš tačno. Stručnjaci kažu da se Moskva razlikuje od ostale Rusije jer se radi o tako modernom gradu sa gustom koncentracijom fakultetski obrazovanih ljudi koji su pokretači te modernizacije.

    Gradovi se stvarno razlikuju u mnogim aspektima, i imaju potpuno različit tempo rada i života: Moskva nikada ne spava, dok se u gradu Kirilovu u Vologodskoj oblasti, 600 km severno od Moskve, život završava u 17 sati.

    Ipak, istina je u oku posmatrača. Moskva zaista jeste Rusija kada uzmete u obzir da oko tri četvrtine njenih stanovnika nisu Moskovljani, nego ljudi iz cele Rusije i bivšeg Sovjetskog Saveza.