Većina Danaca i Britanaca bi primila vakcinu, najviše protivnika u Francuskoj i Nemačkoj: Evropsko istraživanje o spremnosti na vakcinaciju protiv koronavirusa

0
Foto Profimedia

Istraživanje objavljeno u časopisu The European Journal of Health Economics pokazalo je važne razlike među građanima iz evropskih zemalja u pogledu spremnosti da se vakcinišu protiv COVID-19.

Da bi se osvetlilo pitanje spremnosti za vakcinaciju, ispitivani su stavovi ljudi o vakcinaciji protiv koronavirusa u onlajn anketi među reprezentativnim uzorcima stanovništva u sedam evropskih zemalja. Uzorak se sastojao od oko 1.000 ispitanika po zemlji i dodatnih 500 ispitanika iz regiona Lombardija, jer se očekivalo da će se tu rezultati, zbog snažne pogođenosti epidemijom, mogli razlikovati od ostatka Italije.

Ukupno, 73,9% od 7664 učesnika iz Danske, Francuske, Nemačke, Italije, Portugalije, Holandije i Velike Britanije izjavilo je da bi bili spremni da se vakcinišu protiv COVID-19 ako bi vakcina bila dostupna. Dalje 18,9% ispitanika izjavilo je da nije sigurno, a 7,2% izjavilo je da ne želi da se vakciniše.

Spremnost se kretala od 62% u Francuskoj do približno 80% u Danskoj i Velikoj Britaniji. Najveći procenat stanovništva koji se protivi vakcinaciji protiv COVID-19 je u Nemačkoj (10%) i Francuskoj (10%), dok Francuska takođe ima najveću grupu ljudi koji su bili nesigurni u vezi sa vakcinisanjem (28%).

Spremnost za vakcinaciju protiv koronavirusa po zemljama

Otkrivene su i znatne razlike u spremnost za vakcinaciju među polovima i starosnim grupama. Znatno veći procenat muškaraca bio je spreman da se vakciniše (77,94%) od žena (70,15%). Spremnost za vakcinaciju je najveća među muškarcima starijim od 55 godina, dok je neizvesnost bila u rasponu između 14 i 17% u svim starosnim grupama. Muškarci koji su bili nevoljni da se vakcinišu su uglavnom mlađi, a najveći procenat od 12%, je među mladima od 18 do 24 godine.

Nesigurnost među ženama su bile veće u svim starosnim grupama i najveće između 45. i 54. godine (26%).

Ispitanici koji nisu bili sigurni da li bi da prime vakcinu, više od polovine (55%), je izjavilo da su zabrinuti zbog potencijalnih proprtanih efekata vakcine, iako je ova zabrinutost bila češća kod žena (36%) nego kod muškaraca (19%). Oko 15% od ispitanika je izjavilo da vakcina možda nije sigurna.

Gledajući objašnjenja, autori istraživanja su videli da je to zajednička briga da bi vakcina protiv COVID-19 mogla biti eksperimentalna, bez ikakve studije o neželjenim efektima i da vakcina možda nije sigurna za određene grupe, kao što su trudnice, osobe koje imaju bolesti kao što je multipla skleroza, alergične osobe, itd.

Protivnika vakcinanacije je dva puta više među ženama (7%) nego među muškarcima (3%). Kada se pogledaju otvoreni odgovori ispitanika koji su među ponuđenim odgovorima odabrali “druge” razloge, kod 11% otkrivena je ne samo zabrinutost za bezbednosti već i komentari o teorijama zavere i opšte odbijanje vakcina.