Međunarodni dan sreće obeležava se danas širom sveta, a globalna istraživanja pokazuju da su mladi sve manje srećni od starijih generacija. Situacija je takva, pre svega zato što mladi trpe pritisak srednjih godina.
Dr Vivek Murti, američki hirurg, kaže da je dozvoliti deci da koriste društvene mreže – isto kao da im date neprovereni lek. Murti je dodao da su vlade poslednjih godina posebno neuspešne u regulisanju pravila na društvenim mrežama i rešavanju problema koje ih prate.
Globalna istraživanja pokazuju da su mladi ljudi širom Severne Amerike danas manje srećni od starijih, a očekuje se da će se takav trend preliti i na zapadnu Evropu.
Pad blagostanja mlađih od 30 godina, izbacio je SAD sa liste 20 najsrećnijih nacija, otkriva Svetski izveštaj o sreći za 2024. godinu.
Nakon 12 godina, za vreme kojih se tvrdilo da su ljudi starosti od 15 do 24 godina u SAD srećniji od starijih generacija, situacija se 2017. godine promenila. Taj jaz se takođe smanjio i u zapadnoj Evropi.
Murti kaže da se mladi ljudi u SAD, ali i širom sveta bore sa raznim problemima, i dodaje da se njihove društvene veze i odnosi u realnom životu moraju poboljšati.
Svetski izveštaj o sreći, godišnji barometar blagostanja u 140 zemalja, koji sprovode Centar za istraživanje dobrobiti Univerziteta Oksford, Gallup i Mreža za rešenja za održivi razvoj UN, pokazuje „zabrinjavajuće padove sreće mladih – posebno u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi.
Prof. Žan-Emanuel De Neve, direktor Centra za istraživanje dobrobiti i urednik ove studije kaže da u nekim delovima sveta, deca pate od krize srednjih godina, i dodaje da to zahteva hitnu političku akciju.
Rezultati pokazuju da su deca na početku srećna, a onda jednostavno krenu da klize u krizu srednjih godina.
Britanci mlađi od 30 godina, zauzeli su 32. mesto na listi, iza nacija kao što su Moldavija, Kosovo, pa čak i Salvador, koji ima jednu od najvećih stopa ubistava na svetu. Većina britanskih tinejdžera rekla je anketarima da očekuju da će im život biti gori nego prethodnim generacijama.
Nasuprot tome, Britanci stariji od 60 godina ušli su u prvih 20 najsrećnijih starijih generacija na svetu.
SAD su pale za osam mesta na ukupnoj listi sreće na 23. mesto. Najbogatija nacija sveta zauzela je 62. mesto – iza Gvatemale, Saudijske Arabije i Bugarske. Ako bi se uzeli u obzir stavovi ljudi starijih od 60 godina, SAD bi bile deseta najsrećnija nacija.
„Za SAD, Kanadu, Australiju i Novi Zeland, sreća se smanjila u svim starosnim grupama, ali posebno za mlade, toliko da su mladi sada, između 2021. i 2023. godine, najmanje srećna starosna grupa“, navodi se u izveštaju.
Za razliku od toga, 2010-te mladi su bili srećniji od ljudi u srednjim godinama. Izveštaj ne otkriva uzroke promena, ali one dolaze usred sve veće zabrinutosti zbog uticaja društvenih mreža, nejednakih prihoda, stambene krize i straha od rata i klimatskih promena.
Murti je rekao da američki adolescenti u proseku provode pet sati dnevno na društvenim mrežama, a trećina ostaje budna do ponoći na svojim uređajima. On je pozvao na hitno donošenje zakona, kako bi se smanjila šteta za mlade od društvenih medija. Njegova ideja je ograničavanje ili ukidanje funkcija kao što su dugmad i beskonačno skrolovanje.
Ovaj izveštaj se sprovodi tako što se ispitanici pitaju o njihovim načinima života i pozitivnim i negativnim emocijama. Finska, Danska i Island su ponovo tri najsrećnije zemlje.
Juka Siukosari, finski ambasador u Londonu, rekao je da je njegova nacija uspela da stvori „infrastrukturu sreće“ – bezbedno okruženje, mogućnosti da se ljudi kulturno izraze i da imaju relativno jednake prihode. „Sve počinje visokim nivoom poverenja između građana i institucija“, rekao je Siukosari.
Kostarika i Kuvajt su novi u 20 najboljih. Nemačka je pala sa 16. na 24. mesto. Avganistan i Liban su ostali dve najmanje srećne nacije. Zemlje koje uživaju sve veću sreću su između ostalog, mnoge afričke nacije, Kambodža, Rusija i Kina. Srbija je zabeležila najveći porast sreće.
Dobro detinjstvo i emocionalno zdravlje najbolji su prediktor za zadovoljstvo odraslih. Ranija istraživanja su pokazala da adolescenti i mladi koji su bili zadovoljni životom u detinjstvu zarađuju znatno veći nivo prihoda kasnije u životu. Veliku ulogu imaju i razlike u obrazovanju, inteligenciji, fizičkom zdravlju i samopoštovanju.
Tagovi
