„Savremen ikonopis u Srbiji odlikuje se mnoštvom likovnih izraza, a od nedavno je taj repertoar postao bogatiji za još jednu osobenu pojavu na srpskoj umetničkoj pozornici – radove Danice Milenković, autorke koja je ikonopisačkoj delatnosti poslednjih godina posvetila naročitu pažnju.”, o aktuelnoj postavci je izjavila Teodora Dobrosavljević, istoričarka umetnosti (ULUPUDS).
Izložba radova Danice Milenković obuhvata 60 ikona, izrađenih pomoću jajčane tempere na dvema različitim podlogama: drvenoj dasci i kartonu. Po uzoru na tradicionalne predloške, umetnica se najpre opredeljuje da slika ikone svetih u vidu dopojasnih (Sveti Đorđe, Sveti Sava, Hrist Pantokrator) ili stojećih figura (Sveti Petar i Pavle). Posebnu vrstu njenih radova čine narativni prizori, stilski i ikonografski raznorodniji u odnosu na svetačke likove, katkad u interpretaciji lišeni uobičajene ikonografije (Silazak u Ad, Vavedenje Bogorodice, Krštenje).
Sveti Jovan Krstitelj, ikonopisac: Danica Milenković
Hronološki starije ikone nastaju na dasci, tradicionalnom ikonopisačkom materijalu, malih su dimenzija i pedatno izvedene. Bez improvizovanih detalja i naglih poteza, naslikani likovi dele jednaku ulogu u pisanju ikone sa transcendentalnom zlatnom pozadinom. Sa promenama u načinu slikanja, povećanjem formata i gipkošću kartonske podloge, promenio se i autorski rukopis umetnice: ona razvija posebnu vrstu ekspresivnog slikarstva ikone. Dok prvi radovi strogo poštuju kanon, minuciozno prateći pouke ikonografa, mlađa ikonopisačka ostvarenja napuštaju konvencionalan pristup ove grane primenjene umetnosti i prikazuju umetnički doživljaj ikonografskog predloška. Stene i vegetacija u pozađu postaju apstraktne površine (Cveti, Rođenje Hrista, Sveti Ilija), a draperije svetitelja pretvaraju se u još jedan prostor za manipulaciju bojom – što je naročito uočljivo na dvobojnoj haljini jednog od likova Svete Trojice koja, idući iz plavog u zeleno, krši osnovna načela klasičnog načina osvetljavanja. Poseban vid ekspresije izražen je u činjenici da prostor drvene podloge posle izvesnog vremena za Milenkovićevu postaje nedovoljan. Na početku bojažljivo, gubljenjem zlatne pozadine i suptilnim podizanjem figura ka polukružnoj strani ikone, nimbovi svetitelja sve više se približavaju krajevima površine predviđene za slikanje, a kasnije napuštaju udubljeni prostor drvene daske i prelaze preko samih ivica ikone (Bogorodica Umiljenija). Danica Milenković, vraćajući se na svoje davno stečeno slikarsko iskustvo, u ikonama na kartonu pronalazi svoj jedinstveni ikonopisački izraz i postiže puni umetnički zalet.
Bogorodica, ikonopisac: Danica Milenković
Umetnički pristup i delo Milenkovićeve su prepoznati i priznati od strane umetnika Milana Besarabića, Đorđa Kadijevića i Voje Pantića, a kroz brojne izložbe ih je predstavila i široj publici. Poslednju, zajedničku, je imala u kući „Kralja Petra I“, u maju 2023. godine, gde je izlagala odabrane ikone, koje su joj i trenutno u fokusu.
„Ovom izložbom želim da vam dočaram duhovni aspekt, svih nas – svetovnih bića. Nas, koji bivstvujemo u ovom uzburkanom svetu, služeći umetnosti, kako bismo mu lepotom dali viši smisao. Nadam se da će vam blagorodnost mojih ikona i grafika ispuniti dušu mirom.” – izjavila je Milenkovićeva I pozvala sve da posete izložbu u narednim, prazničnim danima. Postavka je otvorena do 7. maja 2024. godine.
Dobro došli u protkane, zlatne snove umetnice, magistra farmacije, alhemičara.
Tagovi
