“Nisam znala koji me je voz udario, plakala sam kao kiša”: Kako su Tanju Bošković odbili u Narodnom pozorištu na početku karijere

1
Foto: Printscreen

Svaki početak je težak, ali je glumici Tanji Bošković, kako ona u šali voli da kaže, na početku umetničke karijere, izgleda bilo najteže.

Kada je završila studije glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Bajčetića, pomislila je da bi ona mogla da bude članica ansambla Narodnog pozorišta.

Tako je jednog dana, svojevremeno, kako je ispričala, otišla u nacionalni teatar, ušla pravo kod upravnika pozorišta i rekla: “Ja želim da me primite”.

Upravnik joj je odgovorio: “Zašto bih vas primio? Nama takva glumica uopšte ne treba”.

Kako je ispričala Tanja, u tom trenutku se zaprepastila.

“Izađem niz one kancelarije, nisam znala koji me je voz udario, i počela sam da plačem. Išla sam peške od Narodnog pozorišta do voždovačke ckrve. Znate koliko je to? Dugačko. Plakala sam kao kiša”, rekla je Tanja Bošković.

Glumica je karijeru počela u Pozorištu na Terazijama, gde je više od decenije igrala u mjuziklima, a nastavila je u Ateljeu 212, do odlaska u penziju, gde i danas igra u predstavama “Ljubavno pismo”, dugoj dve decenije, “Jesenja sonata”, “Moja ti”.

1 KOMENTAR

  1. Nije mogla da ode kod upravnika! Upravnik je tada bio Velimir Veca Lukić, a ispred njegovog kabineta dve sekretarice aždaje. Nisu mogli, bez najave i njegovog dopuštenja, da mu pridju ni glumci zaposleni u njegovom pozorištu (oni su išli kod direktora drame Miloradovića, ako bi im je nešto zatrebalo). Prema tome, to su samo priče…

Comments are closed.