Uvek bi se našao neko stariji ko bi ti se nasmejao, često u lice, pa ti još i prebacio: „Ma šta se nerviraš… Nerviraju li se oni zbog tebe? Baš njih briga, puni su love, a ti se tu jedeš…“
Dobro, možda sam previše ozbiljno shvatao fudbal, ali ima i gorih stvari koje mogu da te opčine kao klinca; nije mi žao nijedne suze i nijednog stresa, i možda sam budala što se nerviram, mrmljao sam sebi u bradu, ali makar nikad neću biti budala koja ni za koga ne navija.
Na svakom Svetskom prvenstvu, a ovo mi je jubilarno deseto (nema ih niko od nas mnogo i zato mi ne smetaju podočnjaci i nespavanje ovog juna i jula), imao sam svog favorita, reprezentaciju za koju sam se nadao da može da stigne do one „zlatne boginje“, samo da bi mi slomila srce.
Nekada su to bili naši – nedavno smo pisali o tome baš na ovom mestu – a nekada bih se, iz ličnih, umetničkih ili sportskih razloga, opredelio za razne Urugvaje ili, najčešće, Engleske, i grizao nokte i čupao kosu kada bi oni neumitno, i često vrlo tragično ispali.
A onda je došao ovaj Mundijal, toliko prekriven politikom da je to bilo nemoguće sakriti, i naravno da sam opet potpao pod hajp, i naravno da sam gledao skoro svaku utakmicu, i na skoro svakoj za nekoga navijao, ali se, uz rizik da sam postao onaj naporni matorac iz prvog pasusa, nisam emotivno vezao ni za jedan tim.
Shvatiću to kada me kolega A. iz Amerike, odakle je izveštavao, pita „Je li, a za koga navijaš ovog puta?“ i kada ne budem imao direktan, ma nikakav odgovor.
Ispostavilo se da je to što sam dozvolio da me ekipe kupe, da me oduševe, to što sam menjao naklonost čak i u toku devedeset minuta, najbolja stvar koja mi se desila, eto, na mom desetom Svetskom prvenstvu.
Dobro, kad bih morao baš da biram, rekao bih – uz rizik da su već ispali dok se ovaj broj Nedeljnika dopelja do kioska – da želim da osvoji Kolumbija, ali samo zato što mi se dopalo kako igraju, i pomalo zbog Luisa Dijasa; i želeo bih da ne osvoji Engleska, ali samo zato što mi se ne dopada koga je Tuhel poveo i kako je to izgledalo sve do Meksika i stadiona Asteka.
Samo, kada su vam simpatije tako varljive, onda postoji opasnost da vas neko, kao na primer pojedini članovi redakcije, zbog samo jednog meča optuže da ste psihopata, samo zbog fudbala. (Nadam se da je samo zbog fudbala!)
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 9. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
