Na naslovnoj strani Nedeljnika čeka vas tekst Dušana Teleskovića o slučaju koji je otvorilo otkriće poruka sa „Skaj“ aplikacije, prema kojima je Slaviša Kokeza planirao napad na Nemanju Vidića. Kroz analizu ovog slučaja Telesković ukazuje na isprepletenost politike, fudbala, organizovanog kriminala i navijačkih grupa u Srbiji. Zaključuje se da izostanak pravosudne reakcije i javne podrške Vidiću oslikava društveni ambijent u kojem politički uticaj nadjačava vladavinu prava, a strah podstiče ćutanje.
„Kad je novinar Nedeljnika poslao poruku Matiću, on je rekao da „ne zna šta bi rekao”. Lazović nije ni odgovorio na našu poruku. Niko nije reagovao ni od aktuelnih reprezentativaca. Na Vidićev post o ovom slučaju na Instagramu, samo su dvojica aktuelnih reprezentativaca stavila lajk. A podrška je stigla od, na primer, Vidićevih saigrača iz Mančestera“, piše Dušan Telesković.
BOLJE BUKVALIZAM NEGO BRUTALIZAM
Milica Rilak donosi priču o postavljanju „kantara“ na Terazijama kao simbolu samovolje gradskih vlasti, zanemarivanja istorijskog nasleđa i zaobilaženja institucija koje bi morale da odlučuju o uređenju javnog prostora. Kroz stavove arhitekte Bojana Kovačevića i istoričara umetnosti Branislava Dimitrijevića ukazuje na banalizaciju javne umetnosti, netransparentno donošenje odluka i urušavanje urbanog identiteta Beograda.
„Dimitrijević pak duh današnjeg Beograda vidi zarobljen u sistemu gde se o belezima u javnom prostoru odlučuje bez ikakve jasne procedure, i u kome je „kantar“ postavljen kao rezultat tihog rata koji gradonačelnik vodi sa svima ostalima nakon što mu ranije ideološke zamisli nisu prošle na komisiji“, piše Milica Rilak.
SURFOVANJE NA IDEOLOŠKIM RAZLIKAMA
Zoran Panović piše o promenama u političkom narativu vlasti u Srbiji, pokazujući kako su nekadašnji „neprijatelji“ poput SAD, Vatikana ili Irana izgubili mesto u zvaničnoj propagandi usled promenjenih međunarodnih okolnosti i spoljnopolitičkih interesa. Istovremeno analizira homogenizaciju vlasti oko Aleksandra Vučića, i način na koji se kroz patriotizam, kontrolu političkog prostora i slabljenje opozicije održava dominantna pozicija režima.
„SAD su 4. jula 2026. godine obeležile veliki jubilej – 250 godina od potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti. I niko od vodećih režimskih ideologa tom prilikom nije rekao da je ‘svaka srpska taraba starija od Amerike’. Što je nekad bila omiljena floskula“, piše Zoran Panović.
KO ĆE OVOG PUTA SPASTI FRANCUSKU?
Željko Pantelić u novom broju donosi analizu o političku situaciju u Francuskoj uoči predsedničkih izbora 2027. godine, naglašavajući da je krajnja desnica predvođena Marin Le Pen bliže vlasti nego ikada, dok su centar i umerena levica rascepkani i bez jasnog lidera. Pantelić upozorava da bi pobeda krajnje desnice imala dalekosežne posledice po Francusku i Evropsku uniju, uz mogućnost produbljivanja unutrašnjih političkih i društvenih sukoba.
„Makron je krenuo, pre deset godina, u osvajanje Jelisejske palate sa sloganom ‘Ni desnica, ni levica’, obećavajući bezbolnu revoluciju, prevazilaženje klasične podele na levicu i desnicu u ime borbe protiv ekstremne desnice i klana Le Penovih. Devet godina kasnije, francusko društvo je još drastičnije podeljeno po geografskom, obrazovnom, svetonazornom i imovinskom šavu“, piše Željko Pantelić.
KAKO PUTIN MISLI DA PROMENI TOK RATA?
Aleksandar Radić analizira kako rat u Ukrajini ulazi u novu fazu u kojoj dronovi postaju ključno oružje i značajno menjaju način vođenja borbi, dok obe strane sve intenzivnije napadaju vojnu i energetsku infrastrukturu protivnika. Radić razmatra ograničenja ruskih i ukrajinskih vojnih kapaciteta, mogućnost otvaranja novih pravaca ruske ofanzive i izazove sa kojima se suočava ukrajinska odbrana.
„Na osnovu tvrdog stava Putina da ‘Donbas mora pasti’ izrečenog prvi put decembra 2024. godine u kontekstu platforme za kraj rata, možemo zaključiti da se nastavlja SVO pa ko duže izdrži. Na početku leta novina je da su Ukrajinci pokazali da se može voditi rat dronovima i da se na taj način postiže i strateški rezultat i snažno frustrira ruska politika. Zato Putin tvrdi da su Ukrajinci prešli na terorizam“, piše Aleksandar Radić.
ZAŠTO JE FRANCUSKA REVOLUCIJA NAJVAŽNIJI DOGAĐAJ U NOVIJOJ ISTORIJI
Milan St. Protić ocenjuje Francusku revoluciju kao prelomni istorijski događaj koji je označio kraj starog i početak modernog doba, oblikujući političke, pravne i društvene temelje savremenog sveta. Prikazuje njen razvoj od ideala slobode i jednakosti, preko radikalizacije i perioda Terora, do Napoleonove vladavine i širenja revolucionarnih načela širom Evrope.
„Uporedo s revolucionarnim previranjima, Francuska je vodila ratove protiv konzervativnih evropskih monarhija. Isprva protiv Austrije i Pruske, potom protiv Velike Britanije i Nizozemske. U oslobađanju luke Tulon od britanske okupacije pročuo se mlad oficir i komandant revolucionarne armije imenom Napoleon Bonaparta i rodom sa ostrva Korzika“, piše Milan St. Protić.
„PRODAVAĆU MAJICE ‘UA ŠEŠELJ’ U KARLOBAGU“
U pismu Anti Tomiću, Petrović piše o jugonostalgiji kroz lična sećanja na letovanja na Lopudu, koristeći uspomene iz detinjstva kao polazište za razmišljanje o nekadašnjem zajedničkom prostoru i životu na Jadranu. Tekst završava u šaljivom tonu, razmišljanjem o mogućem preseljenju u Hrvatsku i spoju nostalgije i svakodnevnih životnih apsurda.
„Jugonostalgija u Srba, postoji samo zato što je Hrvatska imala jugoslovensko more, koje je u to vreme bilo i naše srpsko more, te da nije bilo Jadranskog mora, jugonostalgija bi bila upola manja pojava među lokalnim srpskim življem od Horgoša pa skoro do Dragaša. Jerbo bismo se, bez hrvatskog Jadrana, mi muškarci jugonostalgično sećali samo Jugoslovenske narodne armije, a žene bi se sećale samo Zdravka Čolića, onog mlađeg, neofarbanog“, piše Dragoljub Draža Petrović.
SVE IDE PO PLANU
Razmatrajući dosadašnji tok Svetskog prvenstva, Vladimir Novaković ocenje da je turnir, uprkos malom broju velikih iznenađenja, doneo izuzetnu neizvesnost i jednu od najuzbudljivijih nokaut faza u istoriji. Analizira učinak favorita, domaćina i reprezentacija sa različitih kontinenata, ukazujući na dominaciju evropskih selekcija, ali i na uspehe timova poput Zelenortskih Ostrva i Maroka.
„Vreme kada je Seleçao bio među favoritima za trofej davno je prošlo, ali sasvim je drugačiji osećaj kad ih na tri vezana turnira izbacuju Belgija, Hrvatska i Norveška. Od kad su 2002. pobedili Nemce za svoju pentu, Brazilci su dobili sve nokaut utakmice sa ostatkom sveta i izgubili svih sedam od evropskih ekipa“, piše Vladimir Novaković.
KAKO JE GORAN MARKOVIĆ SNIMIO SVOJ PRVI FILM
U novom broju čeka vas nastavak serijala o potrazi Gorana Markovića za Evženijom. Reditelj je pisao o tome kako ga je slučajan susret sa kino-amaterom Mihailom Ilićem Ilketom uveo u svet filma i odredio njegov budući životni put. Kroz sećanje na snimanje prvog amaterskog filma pokazuje koliko su mu podrška prijatelja i prve filmske lekcije bile važne za kasniju rediteljsku karijeru.
„Kino-klub Beograd u to vreme je bio centar novog jugoslovenskog filma. Samo što ja to nisam znao. Smucao sam se unaokolo ne shvatajući šta to toliko uzbuđuje matorce koji su se zvali Žika Pavlović, Dušan Makavejev, Kokan Rakonjac i Aleksandar Petković. Dok su oni pisali istoriju filma, ja sam nastojao da sustignem Điđu.“, piše Goran Marković.
EKSKLUZIVNI INTERVJU SA DŽOS STOUN
Branko Rosić je razgovorao sa britanskom pevačicom Džos Stoun uoči njenog koncerta u Beogradu, u kojem ona govori o usponu do svetske slave, saradnji sa najvećim muzičkim imenima i iskustvima iz karijere. U intervjuu se osvrće i na život između Engleske i SAD, stvaranje božićnog albuma, uspomene na Srbiju i svoju ljubav prema fudbalu.
„Džef Bek mi je bio veoma dobar prijatelj, a Ringo Star je bio stvarno zabavan. Sa Ringom sam provela malo vremena, onog dana kada smo pisali pesmu, i uglavnom smo se glupirali. Bilo je kao da se igraš sa detetom u pesku. Ali Džefa sam baš dobro poznavala godinama i mnogo mi nedostaje jer je bio neverovatan čovek“, rekla je Džos Stoun u razogovoru sa Brankom Rosićem.
DŽEGER JE OPET LJUT
Rosić donosi priču i o novom albumu Rolingstonsa „Foreign Tongues“, ocenjujući ga kao izuzetno snažno izdanje koje pokazuje da bend i u devetoj deceniji života zadržava autentičan zvuk. Kroz lično iskustvo, od prve ploče koju je dobio kao dečak do ekskluzivne prilike da album presluša pre zvaničnog objavljivanja, Rosić povezuje sopstvenu muzičku biografiju sa istorijom benda. Posebnu pažnju posvećuje angažovanim tekstovima Mika Džegera, produkciji Endrua Vata i gostovanjima velikih muzičkih imena.
„Džegerova lirika na novom albumu je angažovana i aktuelna, opaljuje po savremenom svetu ali ne kroz usta nostalgičnog starkelje već nekog ko je zabrinut kuda sve stvari idu. Ono što je zajedničko za nove Stonse i Makartnija jeste isti producent – Endru Vat koji je svu tu žestinu prilepio i oblikovao držeći se da je Makartni Makartni a Stonsi su Stonsi“.
NAJPOZNATIJE TAJNO VENČANJE SVIH VREMENA
Ivan Radojičić piše o venčanju Tejlor Svift i Travisa Kelsija, predstavljajući ga kao jedan od najvećih društvenih događaja godine koji je okupio brojne poznate ličnosti, ali je istovremeno bio obavijen velom tajne. Tekst opisuje atmosferu u gradu, stroge mere obezbeđenja i pažljivo organizovanu ceremoniju, ističiću njene zanimljivosti.
„Među zvanicama nije bilo teatralnih kostima niti modnih ekstrema. Glasine da će cilindri i duge operetske rukavice biti obavezni pokazale su se netačnim. Umesto teme koja balansira između elegancije i apsurda, strogi black-tie kodeks oblačenja omogućio je gostima da jednostavno izgledaju svečano onako kako sami smatraju da treba“, piše Ivan Radojičić.
KAKO JE JEDAN IZBOR ZAPALIO REGION
Pišući o velikom izboru „100 najboljih romana“ koji organizuju Nedeljnik i Velike priče, Marko Prelević ukazuje da je projekat izazvao veliko interesovanje čitalaca i podstakao živu književnu raspravu širom regiona. Osvrće se na različite reakcije javnosti i članova žirija, naglašavajući da raznovrsni izbori i obrazloženja potvrđuju bogatstvo zajedničkog književnog prostora.
„Bilo je i kritika: nekima je zasmetalo što nema previše žena među prvim pristiglim „rezultatima“, neki su smatrali da je premalo dela napisanih u 21. veku. Ono što možemo da obećamo jeste da ćemo se svim tim temama koje će ovaj izbor zagrebati baviti u ‘pratećem programu’, odnosno u tekstovima koji će izlaziti paralelno sa glasanjem“, piše Marko Prelević.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 9. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Tagovi
