“Odmor je osvojen borbom i zato se smatra svetinjom”: Francuzi frustrirani jer ne mogu sebi da priušte letovanje

0
(Mauricio Lima for The New York Times)

OMEC, Francuska – Dok je ostatak Francuske avgust proveo na plažama, “žuti prsluci” ponovo su se okupljali na istom mestu kao i svakog petka uveče. Delili su piće, sedeli na rasparanim stolicama i ofucanim kaučima pod drvenom nadstrešnicom.

“Na televiziji neprestano prikazuju gužve u saobraćaju”, kaže Roland Gambioli, misleći na kilometrima duge kolone na auto-putevima na vrhuncu sezone. “Pomislili biste da su svi otišli na odmor, ali mnogi od nas nisu. Stvarnost je drugačija.”

Francuska je poznata po dugačkim letnjim odmorima. U Parizu je potpuno uobičajena stvar da vas na vratima pekare sačeka papirić na kom vas vlasnici obaveštavaju da su otišli na odmor i da bi i sami trebalo da učinite isto. Letovanje je sveto, delom i zato što se smatra jednim od najvažnijih elemenata francuske demokratije.

“Ako u Francuskoj ne idete na letovanje kada i svi drugi, ispadate iz igre”, kaže Žerom Forke, analitičar koji je nedavno objavio istraživanje o odmorima i nejednakostima u Francuskoj.

Iako 60 odsto stanovništva i dalje odlazi na letovanje, sve je više onih koji to sebi više ne mogu da priušte, utvrdio je Forke, a da bi se prilagodila promenama u potrošačkoj ekonomiji, tradicionalna mesta za odmor poput kampova sada su namenjena posetiocima sa višim prihodima.

Propadanje dugo čuvane i cenjene tradicije odraz je sve većih nejednakosti u društvu, jedne od brojnih promena koje su uništile prećutni društveni ugovor među Francuzima. Pokret “žutih prsluka” između ostalog žalio se i na nemogućnost da radnici sebi priušte odmor.

“Žuti prsluci” više ne predstavljaju političku pretnju kao pre samo nekoliko meseci, a na mnogim mestima zabranjeno im je da se okupljaju posle nasilnih ispada. Ipak, oni se i dalje drže kao društvene organizacije u mestima poput Omeca, malog rudarskog grada na deindustrijalizovanom severu zemlje. Jedna od njih je Oreli Meri, tu je Kas-ku koji je uživao da ga maltretiraju na demonstracijama u Parizu i nerazdvojni par Danijel i Klemon. Tu je, takođe, gospodin Gambioli kome tepaju Papi zato što je najstariji. On je zadužen da vatra u baraci uvek gori i svoj zadatak shvatio je veoma ozbiljno.

“’Žuti prsluci’ su poput vatre”, kaže on. “Nekada vidite samo žar, ali mu je potrebno svega nekoliko sekundi da se ponovo rasplamsa.”

Većina njih nije nikuda otputovala ovog leta. “Jednostavno ne možemo to sebi da priuštimo”, kaže Oreli.

Skoro je bila ponoć. Papi se pobrinuo da vatra pucketa. Ulicom su jurili automobili; Francuzi su se vraćali iz Luksemburga. Neki su čak trubili u znak podrške. Drugi su vikali kroz prozor.

Kas-ku – varilac čije je pravo ime Kristof Prodom – pustio je na svom smartfonu klip na kojem se vidi kako ga policajac šutira na protestu u Parizu. “Zato me zovu Kas-ku”, kaže; taj nadimak doslovno znači “slomljeni vrat”.

Pre nego što se pridružio “žutim prslucima”, poslednjih devet godina otkako se razveo svaki dan posle posla provodio je igrajući “World of Warcraft”.

Sada ima aktivan društveni život. “Sadašnju devojku sam upoznao ovde”, kaže on, osmehujući se Dominik Bari.

Pošto sve više Francuza sebi ne može da priušti letovanje, nešto posebno se izgubilo, smatra Dominik.

“U školi smo učili kako su se prethodne generacije borile za naše pravo da svake godine otputujemo i vidimo malo sunca”, kaže ona.

Radnici u štrajku su 1936. godine dobili od vlade ustupke među kojima je bilo i skraćivanje radne nedelje na 40 sati, ali i plaćeni godišnji odmor u trajanju od najmanje 14 dana – sada 25. Vlada je čak radnicima nudila karte za voz po subvencionisanim cenama. Broj ljudi koji odlaze letovanje odmah je skočio, sa 600.000 te godine na 1,8 miliona naredne i nastavio da raste u vreme posle rata.

“Odmor je osvojen borbom i zato se smatra svetinjom”, kaže Andre Rauh, istoričar koji je pisao o evoluciji koncepta odmora u Francuskoj.

Danijel Blel-Kanon kaže da je nekada auto-putem poznatim kao “auto-put Sunca” svake godine odlazila na jug – “na plažu, more, Mediteran”.

“Odmori su svetinja u Francuskoj. Ljudi bi voleli da mogu da odu na letovanje sa svojom decom da se odmore i opuste. Ali ne mogu. Teško je”, kaže Danijel. “Zato odmore provodimo ovde. Ovde smo stekli prijatelje.”

Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. septembtra.

U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:

Za koga Argentinci stvarno glasaju – Mnogi sumnjaju da je kandidat umerene levice za predsednika Argentine Alberto Fernandez samo marioneta bivše predsednice Kristine Kiršner koja će biti njegova potpredsednica. Da li bi Fernandezova pobeda za Argentince mogla da znači povratak Kiršnerovoj i njenoj populističkoj politici ili bi novi lider imao drugačije planove?

Obrnut sindrom praznog gnezda – Roditeljstvo sa sobom nosi ispunjenost, ali i nebrojeno izazova. Oni koji decu izvedu na pravi put ostanu sami u svom “praznom gnezdu”, ali mnogi od njih uživaju u prilici da se posvete sebi. Šta, međutim, ako se deca vrate i poremete vam novu rutinu, navike i gnezdo ponovo zavrvi od ptića?

Grljenje krava leči dušu – Ukoliko niste ljubitelj klasčne psihoterapije i niste voljni da preterano pričate, već bi vam prijalo malo tišine i jedan topao zagrljaj, Holanđani su pronašli prave osobe – tačnije, životinje – za to: krave. Maženje krava je novi geštalt!

Amazon u fazi samodestrukcije – Amazonija je nedavno pogođena požarom, a naučnici upozoravaju da bi mogla da praktično samu sebe izbriše s lica zemlje ukoliko uđe u fazu samouništenja: proces koji podrazumeva sušenje i odumiranje stabala i biljaka.

U potrazi za Amelijom – Doktor Robert Balard, pronalazač važnih izgubljenih stvari, otpočeo je novu misiju: misli da ima nove tragove koji bi mogli da ga odvedu do olupine aviona kojim je upravljala Amelija Erhart, a koji nikada nije pronađen.

“Brajana” ili kako Amerika izvozi smrt – U karipskim i zemljama Južne Amerike, ulicama hara američko oružje, nelegalno prokrijumčareno i u enormnim količinama. Najpoznatiji pištolj među njima kojim je počinjeno desetak ubistava je “brauning“ pištolj kalibra devet milimetara – Brajana. Pištolji poput Brajane nalaze se u epicentru krize.

Kad glečeri umru – Island je 18. avgusta sahranio Okjokul, prvi glečer stradao od klimatskih promena. Glečeri pokrivaju desetinu površine ove ostrvske zemlje. Svi oni se tope. Island klimatske promene smatra pitanjem od nacionalnog značaja; ekonomija je na rubu recesije.

ISIS nije nestao – Iako se američki predsednik Donald Tramp nedavno hvalio da je Islamska država konačno poražena, ISIS ponovo regrutuje stare i nove borce. Može li Islamska država da posle povlačenja američke vojske uspe da povrati izgubljene teritorije?

Japanke ne žele brak – Procenat zaposlenih žena u Japanu viši je nego ikad, ali se od japanskih supruga i majki i dalje se očekuje da nose na svojim plećima domaćinstvo, brigu o deci i pomažu starijim članovima porodice. Pošto su im dozlogrdili dvostruki aršini, žene u Japanu sve češće biraju da se klone braka i usredsrede na posao i svoju novostečenu slobodu.

“Harli” prede kao maca – Harli-Dejvidson sada nudi svoj prvi električni motocikl, “LiveWire”, namenjen novoj publici, mladoj i urbanoj, onoj koja se već saživela sa novim tehnologijama. Da li će milenijalci pozitivno reagovati ili voziti “Harli” i dalje znači brutalnu mašinu koja bljuje vatru?

“Trejnspoting” generacija – U Škotskoj je prošle godine od posledica narkotika preminulo 1.187 ljudi, 27 odsto više nego prethodne godine. Stariji, dugogodišnji zavisnici čine većinu. U Škotskoj je 60.000 registrovanih korisnika droge – uglavnom dugogodišnjih konzumenata opioida i benzodiazepina.

Feminizam u Senegalu – U najkontroverznijoj sceni “Ljubavnice oženjenog čoveka”, veoma popularne televizijske serije u Senegalu, glavna junakinja Marem oblači smelo ciklama odelo  i odlazi na sastanak sa oženjenim čovekom. Pre toga, pokazuje na svoje međunožje i kaže svojoj prijateljici: “Ovo je moje. Dajem je kome ja hoću.”

U novom broju čitajte i kakvog je ukusa hleb od praistorijskog kvasca, zašto je prikaz ekologije na filmu problematičan, kako slonovi utiču na globalno zagrevanje i zašto je važno da ih ima što više, kako izgleda navala mušica, može li nostalgija da bude toksična, da li su ekonomisti krivi za tržišni haos i nejednakosti, da li je Li Krasner konačno uspela da izađe iz senke svog supruga Džeksona Poloka, kada da očekujemo veštačke materice i koje će biti njihove neželjene posledice, kako Norvežani na severu čuvaju tradiciju, kakvi rajevi čekaju na netaknutim obalama Portugalije, zašto Amerikanci na operacije odlaze u Kankun, ali i kako je esktremna desnica sa YouTube-a zavladala Brazilom.

© 2019 The New York Times