(Beta) – Bosna i Hercegovina se trenutno suočava sa najvećom krizom od balkanskih ratova zbog pretnji člana BiH Predsedništva Milorada Dodika „rasparčavanjem zemlje“, ali njegova stvarna namera bi mogla biti da izbegne provere navoda o korupciji u Republici Srpskoj, piše Njujork Tajms.

U članku autora Endrua Higinsa, koji su preneli mediji u BiH, navodi se da je prošle godine BiH Agencija za lekove i medicinska sredstva pregledala kiseonik koji se prodavao bolnicama za lečenje pacijenata od kovida-19 u Republici Srpskoj, te da je otkrila da je kiseonik bio namenjen za upotrebu samo u industrijskim mašinama, a ne za ljude.

„Ali umesto da pokuša ispraviti situaciju, lider ove regije Milorad Dodik, ratoborni srpski nacionalista, pokušao je razbiti multietničko tkivo bosanske države“, piše Higins.

Potom navodi Dodikove poteze koji su usledili, počevši od najave da će RS uspostaviti svoju vlastitu agenciju za lekove, pretnje da će se RS povući iz Oružanih snaga BiH, pravosuđa i ostalih institucija, te da je obećao da će ubrzati ono što on naziva „mirnim raspadom“ države.

U tekstu se navodi da su istražioci u BiH došli do zaključka da je „kompanija koju kontroliše jedan od bliskih političkih saveznika Dodika“ isporučivala industrijski kiseonik bolnicama u RS.

„Neke strane diplomate i protivnički političari vide njegove (Dodikove) secesionističke pretnje prvenstveno kao sredstvo za izbegavanje navoda o korupciji“, navodi Higins.

On dodaje da u regiji, gde je „sena rata posvuda, mnogi Bosanci strahuju da je mir u zemlji ugrožen“.

Higins opisuje BiH kao „šarenilo različitih naroda i religija“ podložno konfliktu.

Prema njegovim rečima, poslednji ratovi na Balkanu su „ostavili oko 140.000 mrtvih ljudi, uvukli ratne avione i vojnike NATO-a i stvorili jaz između Rusije i Zapada, koji ostaje i danas“.

„Sada Sjedinjene Države i Evropska unija, kojoj Bosna teži da se pridruži, očajnički žele sprečiti da nova kriza eskalira u sukob ili da stvori vrstu političke nestabilnosti koju bi Rusija mogla iskoristiti. Rusija, koja želi sprečiti ulazak Bosne u blok ili NATO, već je na strani Dodika“, naveo je autor teksta.

Dalje ocenjuje da su u Evropi odgovori na Dodikove provokacije različiti, naglašavajući da, dok Nemačka i Britanija razgovaraju o sankcijama, autoritarni lider Mađarske Viktor Orban daje podršku Dodiku i najavljuje da će staviti veto na svaki potez Evropske unije za uvođenje sankcija.

Higins navodi da Dodik i veliki broj Srba u RS negira ratne zločine koji su počinili pripadnici srpskog naroda tokom rata u BiH, te da smatraju da su upravo Srbi meta zakona o zabrani negiranja genocida, koji je doneo bivši Visoki predstavnik Valentin Incko.

Ističe i izjavu predesnika SDS-a Mirka Šarovića da je donošenje tog zakona „ohrabrilo zaraćene nacionaliste, ojačalo oslabljenu podršku javnosti Dodiku i ohrabrilo ga da se upusti u nepromišljenu avanturu, koja nema šanse za uspeh i ima ogroman potencijal da izazove sukob“.

Autor teksta Dodika opisuje kao „nekadašnjeg američkog štićenika“ kojeg je administracija Bila Klintona 1998. godine hvalila kao „dašak svežeg vetra“, a koga sada specijalni izaslanik američkog predsedika za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar naziva pretnjom.

Dodik je u oktobru upozorio da će se Srbi u Bosni braniti svojim snagama, ako bude potrebno i da Republika Srpska ima „prijatelje“, navodi autor teksta, dodavši da je Dodik „mislio na Rusiju i Srbiju“.

„Srbija, međutim, nije pokazala interes da ponovi svoju ulogu iz 1990-ih, kada je slala oružje i paravojne bande da podrže članove njihove etničke grupe u Bosni. A koliko Rusija zaista podržava Dodika, nije jasno“, ocenio je Higins.

Prema njegovim rečima, Kremlj je očigledno oduševljen što vidi Bosnu u neredu, s obzirom na to da su je Sjedinjene Države i Evropa nekada zagovarale kao primer uspešne izgradnje nacije.

„Putin je godinama upozoravao bivše komunističke zemlje istočne Evrope da su zapadna obećanja o miru i prosperitetu šuplja“, stoji u tekstu.

Higins postavlja pitanje da li su Dodikove pretnje „stvarne“ ili predstavljaju „političko pozorište da se okupi njegova nacionalistička baza uoči izbora u oktobru“.

„Dodik je u četiri oka, kažu diplomate, nagovestio da je njegov primarni interes držati državne tužioce izvan svog domena kako bi se eliminisao rizik da se kredibilni izveštaji o neverovatnoj korupciji ikada ozbiljno istraže, uključujući skandal oko industrijskog kiseonika za pacijente s Kovidom“, navodi on.

Na kraju članka Higins navodi izjavu Branislava Borenovića, predsednika opozicionog PDP-a, koji je rekao da „Dodik preživljava od sukoba“ i da „mrzi stabilnost, jer onda mora objašnjavati zašto živimo ovako kako živimo“.

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-520-521-novogodisnji-dvobroj/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.