O čemu ćete pričati danas: Šta se dešava u Ukrajini; Figaro o “moralnim lekcijama Zapada”; pao narko bos Rafael Kintero

0
EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

Dobro jutro,

U Ukrajini traje sto četrdeset treći dan rata, a ruske snage pojačale su grantairanje ukrajinskih gradova.

Pariski list Figaro (Le Figaro) analizirao je odnos Zapada u kontekstu uvođenja sankcija Rusiji, napominjući da “njihove moralne lekcije više ne čuje većina stanovništva planete”.

U Meksiku je pao Rafael Karo Kintera, “narkos svih narkosa” i simbol krijumčarenja narkotika iz Meksika ka Americi.

RAT U UKRAJINI

Sto četrdeset treći dan rata u Ukrajini. Na istoku ruske snage zašle duboko u Seversk i Soledar. Ruske snage izvele su raketni napad na Odesu, pogođen je civilni objekat, saopštila je ukrajinska operativna komanda “Jug”. Za sada nema informacija o žrtvama, nakon eksplozije došlo je do požara, spasioci su na terenu. Unian navodi da je neposredno pre raketiranja u gradu objavljena vazdušna opasnost. Sirene za vazdušni napad oglasile su se i širom Kijeva, dok je Rusija pojačala bombardovanje ukrajinskih gradova. Kasno u petak, ruski projektili su pogodili grad Dnjepar, rekao je regionalni guverner Valentin Reznjičenko na Telegramu. Takođe, vojna uprava u Nikolajevu tvrdi da ruske snage napale dva najveća univerziteta u tom gradu na jugu zemlje.

Spasioci i dalje tragaju za preživelima posle raketnog udara na grad Vinice u centralnom delu zemlje. Kijev tvrdi da su pogođene stambene zgrade, administrativne i kancelarijske prostorije i da je među 23 ubijenih i troje dece. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kaže da Sekretarijat Ujedinjenih nacija nije zauzeo izbalansiran stav o dešavanjima u Vinici, uprkos uslovima iz Povelje Svetske organizacije. Moskva naglašava da je reč o vojnoj meti.

Ministar odbrane Ukrajine Oleksij Reznikov rekao je da je predsednik Vladimir Zelenski naredio Generalštabu da pripremi planove za oslobađanje cele Ukrajine, kako bi Kijev došao do međunarodno priznatih granica od 1991. godine. Sa druge strane, portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov rekao je da su “visokoprecizne rakete ‘kalibar’, lansirane sa mora i pogodile garnizonski dom oficira u kojem su se sastali pripadnici komande ukrajinski vazdušnih snaga i dobavljači stranog naoružanja”.

Evropska komisija usvojila je predlog novog paketa mera za održavanje i jačanje efikasnosti šest paketa sankcija koje je EU donela protiv Rusije, uključujući zabranu uvoza ruskog zlata. Ministarka spoljnih poslova Švedske An Linde napisala je na Tviteru da jepolovina NATO zemalja ratifikovala protokol o pristupanju Stokholma i Helsinkija u Severnoatlansku alijansu. Evropska komisija predložila je uvođenje sedmog paketa sankcija Rusiji, kojima zabranjuje uvoz ruskog zlata i prilagođava postojeće restriktivne mere.

FIGARO O “MORALNIM LEKCIJAMA ZAPADA”

Zapadne zemlje koje su jedine uvele sankcije Rusiji, zbog strateškog preokreta koji je izazvao rat u Ukrajini počinju da shvataju da njihove moralne lekcije više ne čuje većina stanovništva planete, ocenio je pariski list Figaro (Le Figaro).

“Zapad, taj veliki blok industrijalizovanih liberalnih demokratija (Severna Amerika, Evropa, Japan, Južna Koreja, Australija), jedini je uveo sankcije Rusiji, da je kazni za rat koji vodi protiv Ukrajine od 24. februara. Da li to znači da zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike odobravaju invaziju na Ukrajinu? Ne. Zato što su veoma privržene Povelji UN, koja je posvećena suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu svih njenih članica”, piše Figaro.

Francuski list navodi da su te “vanzapadne zemlje”, čiji su mnogi lideri bili obučeni u bivšem Sovjetskom Savezu, zauzele neutralnu poziciju u onome što smatraju porodičnom svađom. Osim toga, te zemlje negoduju zbog moralnih lekcija koje dobijaju sa Zapada smatrajući te lekcije licemernim i sa porukom “Radi kako ja kažem, ne kako ja radim”. Rusija je od 2014. godine počela najpre tajno a potom otvoreno da vojno podržava proruske separatiste na istoku Ukrajine u cilju otcepljenja tog dela teritorije.

“Zapadni propovednici su zavapili da je to neprihvatljivo mešanje. Međutim, vanzapadne zemlje su upitale – zar niste to isto uradili kada ste bombardovali Srbiju u proleće 1999. godine, da biste izdejstvovali otcepljenje kosovskih Albanaca”, navodi se u tekstu novinara Figaroa Renoa Žirara (Renaud Girard), poznavaoca prilika na Balkanu.

List dalje piše da je ruski predsednik Vladimir Putin opravdao agresiju navodeći da je u Ukrajini “nacistička vlada, što je laž”. Zapad je odmah osudio “lažljivca” iz Moskve. Druge zemlje su Zapad ubrzo podsetile na anglosaksonske laži o “oružju za masovno uništenje” koje je Irak navodno posedovao, i što je bilo opravdanje na invaziju Iraka 2003. godine. Zapad je potom za zauzimanje ukrajinskog grada Marijupolja osudio Ruse za izuzetnu surovost i bezosećajnost prema civilima. Nezapadne zemlje su tada tiho uzvratile – Zar nisu zapadni avioni isto to učinili 2017. godine kad su zauzeli Mosul u Iraku.

“Ukratko, Afrikanci, Azijati i Južnoamerikanci smatraju da je Zapad princ dvostrukih standarda. Zapad rado krši međunarodno pravo kada mu odgovara (kao na Kosovu 1999, u Iraku 2003, u Libiji 2011), ali vrišti kada to rade drugi”, ocenio je pariski list.

Moralne lekcije nisu neshvatljive. Prirodno je da Zapad želi da širi vrednosti koje neguje. Taj psihološki mehanizam je bio na delu već u prethodnim vekovima, kada su kolonijalne sile nastojale da šire hrišćanstvo u Americi, Aziji i Africi. Međutim, sadašnji “moralizam” je nažalost kontraproduktivan u savremenim međunarodnim odnosima. Jer prva snaga koja ujedinjuje jedan narod je njegov ponos. Danas u svetu nema nijednog naroda koji je spreman da primi lekcije iz inostranstva, dodaje list. Štaviše, moralna lekcija je zastarelo diplomatsko sredstvo u digitalnom dobu. Ako iranska omladina danas teži zapadnom načinu života, to je zato što su ga upoznali preko interneta. Evropska komisija je od marta 2022. postala šampion sankcija. Više nije bilo potrebno trgovati sa Rusima, da ne bi finansirali njihov rat. Ali kada su Rusi odlučili da zatvore slavinu za gas, onda je Evropska komisija počela da pominje ucenu, što je detinjasti moralizam.

“Jedino što je trebalo uraditi, bilo je mirno skladištiti energente, uz tajno dopremanje vojne opreme Ukrajini, kako bi se uspostavio uravnoteženi odnos snaga na istočnim granicama Evrope”, dodao je Figaro.

NARKOS SVIH NARKOSA

Rafaela Karoa Kintera, narko bosa poznatog kao „narkosa svih narkosa“, koji je stajao iza ubistva američkog agenta za razbijanje narkotiga 1985. godine, meksičke snage su uhvatile skoro deceniju nakon što je izašao iz zatvora, prenosi Gardijan.

Karo Kintero je uhapšen tokom zajedničke operacije mornarice i kancelarije državnog tužioca, a nakon što ga je pas tragač po imenu Maks pronašao kako se krije u grmlju u gradu San Simon u meksičkoj državi Sinaloa, navodi se u saopštenju mornarice. Lokacija je bila u planinama blizu granice Sinaloe sa severnom graničnom državom Čivava.

Meksički nacionalni registar za hapšenja kao vreme haošenja naveo je podne. U Meksiku su na snazi dva naloga za njegovo hapšenje, kao i zahtev američke vlade za ekstradiciju. Veoma kratak video segment koji je objavila mornarica prikazuje Karoa Kintera obučenog u farmerke, mokru plavu košulju i široku jaknu koga muškarci u maskirnim uniformama i sa puškama drže za obe ruke.

U isto vreme, u neposrednoj blizini, srušio se helikopter meksičke mornarice, a tom prilikom je poginulo najmanje 14 osoba. Mornarica je saopštila da se letelica srušila tokom misije, ali da nesreća nije povezana sa hapšenjem jednog od najvećih trgovaca drogom. Hapšenje Kintera usledilo je nekoliko dana nakon što se predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador sastao sa američkim predsednikom Džozefomm Bajdenom u Beloj kući.

Karo Kintero, rodom iz La Norije u Sinaloi, najpoznatiji je kao jedan od suosnivača kartela Gvadalahara. Procvat ove narko grupe dogodio se tokom sedamdesetih i osamdesetih, kada je za Sjedinjene Države krijumčarila kokain, heroin i marihuanu.

I DRUGE VESTI

Vučić: “Buduća Vlada neće biti antiruska, čuvaćemo tradicionalna prijateljstva”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da buduća Vlada neće biti antiruska, već da će čuvati “tradicionalna srpska prijateljstva”.

“Kakva će Vlada biti, verujem da će biti srpska Vlada, koja će da radi na bržem priključivanju Srbije Evropskoj uniji”, rekao je Vučić novinarima na aerodromu Nikola Tesla.

Kokan Mladenović: “Sramota je što je Đoković slavio pobedu na godišnjicu genocida u Srebrenici”

Pozorišni reditelj Kokan Mladenović izjavio je da je sramota što je teniser Novak Đoković u Beogradu slavio svoju pobedu na Vimbldonu baš na godišnjicu genocida u Srebrenici, 11. jula.

“Nikad više velikih Srba i kulta Srbije, a nikad jadnija i opustošenija zemlja u kojoj živimo”, rekao je Mladenović na plenumu “Quo vadis, Balkan” na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i dodao da je Đoković tom proslavom “valjda lečio neke svoje komplekse”.

Medicinski izveštaj: “Smrt Ivane Tramp nesrećni slučaj”

rva supruga bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, Ivana Tramp, preminula je od posledica povreda grudnog koša, saopštili su lekari sudske medicine Njujorka. Njena smrt je slučajna, navodi se u saopštenju u kojem se ne precizirajući okolnosti.

Prema pisanju Njujork tajmsa, istraga je tražila da se utvrdi da li je Ivana Tramp pala niz stepenice svoje kuće u luksuznom delu Menhetna.

Danas: “Borko Stefanović biće potpredsednik parlamenta”

Budući saziv Skupštine Srbije, kako nezvanično saznaje Danas, mogao bi da ima najviše pet potpredsednika, od kojih bi čak dva mesta mogla da pripadnu opoziciji. Borko Stefanović, potpredsednik Stranke slobode i pravde, prema saznanjma Danasa biće jedan od potpredsednika parlamenta.

Danas podseća da ta skupštinska praksa izbora potpredsednika iz opozicionih redova nije ništa novo i ništa neubičajeno. I ranije je opozicija imala svoje potpredsednike parlamenta, a među njima su bili Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke, Gordana Čomić, tadašnja poslanica Demokratske stranke, Judita Popović, poslanica Liberalno-demokratske partije.

Gužve na granicama: Na Gradini putnička vozila čekaju dva sata

Prema informacijama AMSS, na graničnom prelazu Gradina putnička vozila na izlazu čekaju oko dva sata. Na prelazu Preševo čeka se 90 minuta, a na Gostunu oko 50 minuta. Na ostalim graničnim prelazima nema dužih zadržavanja za sve kategorije vozila. Prema informacijama Uprave granične produžen je rad pojedinih graničnih prelaza prema Mađarskoj.

Granični prelaz Bajmok-Bačalmaš, u periodu od 17. juna. do 11. septembra 9.2022. u dane vikenda (petak, subota i nedelja) radi od 07 do 24 časa. Granični prelaz Bački Vinogradi-Ašothalom, u periodu od 1. jula do 31. avgusta u dane vikenda radi u periodu od 07do 22 časa. I juče su zabeležene gužve na granicama, s obzirom na to da je počeo vikend i smena turista. 

VESTI IZ SPORTA

Partizan osvojio bod protiv Radničkog na Čairu

Fudbaleri Radničkog i Partizana odigrali su sinoć u Nišu nerešeno 3:3, u utakmici drugog kola Super lige Srbije. Radnički je na Čairu poveo golom koji je postigao Bojan Mlađović u drugom minutu, a izjednačio je Bibars Natho u 12. minutu iz jedanaesterca. Radnički je poveo u 50. minutu golom Stefana Dimića, a treći gol postigao je Lazar Jovanović u 54. minutu. Gol za Partizan postigao je Slobodan Urošević u 71. minutu, a bod crno-belima doneo je Rikardo Gomeš u sedmom minutu nadoknade vremena iz jedanaesterca.

Posle dva kola Partizan ima četiri boda, a Radnički bod. U sledećem kolu Partizan će dočekati TSC, a Radnički će u Lazarevcu igrati protiv Kolubare. Sinoć su odigrane još dve utakmice, Čukarički je kao gost pobedio Novi Pazar sa 2:1, a Spartak je u Subotici pobedio Radnik sa 2:0.

ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA

ALO – “Vaučeri i za zimovanje”, o nagoveštajima ministra finasija Siniše Malog. “Ukrajinski poslanik huška Hrvate da udare na Vučića”, piše list navodeći da je to pretnja Srbiji, jer nije uvela sankcije Rusiji.

BLIC – “Ruska zima preti Evropi”, o problemima sa snabdevanjem energentima i inflacijom u državama EU zbog invazije Rusije na Ukrajnu. “Srpski kupci stanova sad pohrlili u Trst, kvadrat 1.250 evra”, o tome gde gradjani Srbije kupuju nekretnine.

VEČERNJE NOVOSTI –  U tekstu pod naslovom “‘Seče’ ruski gas a drugog nema”, list navodi da ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović daje nerealna obećanja o snabdevanju energentima.

DANAS –  “Zakon ne dozvoljava otvaranje RT u Srbiji”, o najavama da će ruska državna televizija Raša tudej otvoriti predstavništvo u Beogradu. “Šešeljevi tomovi mržnje”, o tome da je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj objavio više od 200 knjiga u kojima se obračunava sa poltičkim neistomišljenicima.

INFORMER – List piše da su najbolji sportisti sve češće vegetarijanci, u tekstu pod naslovom “Oni ne jedu meso”.

KURIR – “Podela karata, Vučeviću pravda, Đuriću diplomatija a Vesiću kapitalne investicije”, list piše o mogućoj podeli resora u novoj vladi Srbije.

NOVA – “Legalizuju pametne kamere, MUP će moći da nas špijunira”, o pokušaju da se progura sporni nacrt zakona o policiji. “Vučić ne zarezuje EU, otvara vrata Rusiji”, o mogućem zaokretu u spoljnoj politici Srbije.

POLITIKA – “Lane sklopljeno čak 9.000 brakova više nego 2020”, o evidenciji matičnih službi. “Dobri programeri zarađuju u našoj zemlji 4.500 evra mesečno”, o zaradama u IT sektoru u Srbiji.

SRPSKI TELEGRAF – U tesktu pod naslovom “Crne liste EU”, list objavljuje spisak osoba kojima će, kako navodi, zbog podrške Rusiji biti zabranjen ulazak u Evropu.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

622 – Istoričari smatraju da ovim datumom počinje prva godina islamske ere, odnosno dan kada je Muhamed, sa svojim pristalicama napustio Meku da bi osnovao prvi centar nove vere u Medini.

1054 – Zbog sukoba oko pitanja da li rimski papa ima primat među hrišćanskim poglavarima, došlo je do raskola između rimske i carigradske hrišćanske crkve. Spor je kasnije doveo do “velike šizme” i stvorene su dve crkve istočnopravoslavna i zapadna rimokatolička.

1858 – Rođen je srpski vojvoda Petar Bojović, čuveni vojskovođa u ratovima 1912-18. Zaslužan je za pobede u Prvom balkanskom ratu nad turskom vojskom u bitkama kod Kumanova i Bitolja (1912), a u Drugom balkanskom ratu za uspeh u bici kod Bregalnice (1913) nad bugarskom vojskom. Za uspehe u Prvom svetskom ratu dobio je čin vojvode. Kao komandant Prve armije, 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd. Preminuo je 1945. godine u Beogradu i sahranjen je bez vojnih počasti.

1969 – Američki vasionski brod “Apolo 11” lansiran je iz Kejp Kanaverala u istorijsku misiju ka Mesecu sa astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas biti sunčano, samo će ujutru i pre podne u severnim, centralnim i istočnim krajevima biti promenljivo oblačno, ponegde s kratkotrajnom kišom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. U brdsko-planinskim predelima na jugozapadu i jugu uz promenljivu oblačnost posle podne mogući su kratkotrajni pljuskovi s grmljavinom. Jutarnja temperatura od 12 do 19 stepeni, najviša dnevna od 30 do 34 stepena. Vetar slab i umeren, ujutru ponegde u Vojvodini, a tokom dana u Pomoravlju i istočnoj Srbiji povremeno i jak, severni i severozapadni.

U Beogradu ujutru i pre podne prolazno naoblačenje s kišom i kratkotrajnim pljuskovima uz mogućnost grmljavine a posle podne sunčano i malo svežije, ali i dalje toplo. Jutarnja temperatura oko 19 stepeni, najviša dnevna oko 30, vetar slab i umeren, severni i severozapadni.

U izvšetaju su korišćene vesti agnecije Beta.