Kada je NIN 2001. godine objavio listu „Ljudi koji će promeniti Srbiju“, na njoj se našao i Vladimir Đukanović. Čovek koji je najveći deo svoje karijere proveo upravo u JP Morganu, radeći na Volstritu, u areni najvažnijih svetskih bankara i analitičara, dok mu je preko ruku „za nekoliko dana prelazio čitav srpski BDP“. On u velikoj ispovesti za Nedeljnik govori o životu „srpskog Vuka sa Volstrita“ i ruši uvrežene mitove o biznisu i bogatstvu, ali i srpske mitove o nama za koje smatra da su nas kroz istoriju mnogo koštali…
… i da bi u budućnosti mogli da nas koštaju još više.
Koji su mitovi kod Srba trenutno najopasniji? I tu ne mislim na istoriju…
Sve polazi od dva problema. Prvi je taj što zbog komunističke zaostavštine mi i dalje imamo problem sa privatnom svojinom, i dalje imamo problem sa privatnicima, privrednicima, to je i dalje oznaka za nešto loše. Ljudi ne mogu da shvate da je svet ovakvim kakav je danas napravio talentovani privrednik koji je konstantno radio na tome da unapredi ovo ili ono. Ilon Mask kog mnogi pljuju za mene je primer toga jer on svojim ulaganjima menja stvari, menja sistem, čitav svet. Kod nas je i dalje sve to pogrešno postavljeno i ljudi konstantno očekuju da im se nešto da. Drugi problem, koji može biti odgovor i na te istorijske mitove, jeste što mi stalno mislimo da se mi nešto podrazumevamo. Odakle nam to? Sedim jednom prilikom sa jednim matorim Italijanom i nekoliko biznismena iz Kine u Šumadiji. Italijan sedi i plače. Pitam ga šta mu je, a on mi kaže – ovo je kao naša Toskana pre nego što smo je pokvarili. Ja se nasmejem i kažem – šteta samo što će ostati prazna. A Kinez se okrene, pogleda me i procedi – neće, ne brini. Mi očigledno ne shvatamo već jako dugo da čije su ovce, njegovo je i brdo. Mnogo sve komplikujemo, ne shvatajući da je copy-paste najbolji poslovni model u istoriji. Tako isto možemo preuzeti i društveno-politički model neke države i primeniti ga kod nas.
Čiji biste vi model primenili?
Kaži mi ko je švajcarski predsednik, navedi mi jedan njihov legendarni film ili bend? Nema toga, ili makar nema na prvu loptu. Jer kod njih država postoji samo kao okvir u kom su svi ljudi slobodni da žive i privređuju.
Vladimir Đukanović u velikoj ispovesti za Nedeljnik govori o životu „srpskog Vuka sa Volstrita“ i razbija mitove o biznisu i bogatstvu, ali i srpske mitove o nama za koje smatra da su nas kroz istoriju mnogo koštali, a da bi u budućnosti mogli da nas koštaju još više.
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 14. jula
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
Bobby
"...Prvi je taj što zbog komunističke zaostavštine mi i dalje imamo problem sa privatnom svojinom,..." Каже недавно један комунистички мозак, иначе Ђинђићев постпрдак из ДС-а, данас на месту директора некакве Агенције за "реситуцију" (не зна се чега и кога, да ли старих власника, или комунистичке банде која их је покрала) на ТВ-у, у некој дебати у јутарњем програму са господином из Мреже за реситуцију: "Замислите када би држава вратила све што је пријављено у реситиуцији" ! и потом констатује: "Па држава не би имала ништа" !. Ми и данас живимо у држави која је установљена, створена на убиствима и пљачки, од '44. па надаље (ваљда до '57.). И та опљачкана имовина је и данас "плен", а не оно што је нечије и што мора да се врати. Јер ако не враћате оно што сте опљачкали, оно што је неко створио знањем и радом, ни он, ни његови наследници више неће стварати ту, у Србији, већ негде на неком другом месту. А онда је у средини где је: "Што глупље, то боље", крај само питање времена.