O čemu ćete pričati danas: Odjeci Šolcove posete Beogradu; šta se dešava u Ukrajini; Beograd konstituiše Skupštinu

0
(BETAPHOTO/MILOS MISKOV)

Dobro jutro,

Nemački kancelar Olaf Šolc juče je posetio Beograd i u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem naglasio da se od Beograda očekuje da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije, kao i da se očekuje međusobno priznanje kada je reč o odnosima sa Prištinom.

Rat u Ukrajini ušao je u sto osmi dan. Dok je fokus borbi u oblasti Donbasa, i posebno grada Severodonjeck, u diplomatskim krugovima je epicentar dešavanja vezan za rešavanje izvoza žitarica iz ukrajinskih luka. Putin je predložio da Ukrajina očisti priobalje Crnog mora od morskih mina i da će u tom slučaju dozvoliti izvoz, Francuska se ponudila da učestvuje u pregovorima dve strane po ovom pitanju, a Kijev je ranije poručio da su zahtevi Moskve nerealni.

Kako je najavljeno, danas će – više od dva meseca nakon izbora – biti održana konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda na kojoj će biti verifikovani mandati novih odbornika.

ODJECI POSETE ŠOLCA

Nemački kancelar Olaf Šolc doputovao je juče u kratku posetu Beogradu, a na Aerodromu “Nikola Tesla” dočekao ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Šolc i Vučić su razgovarali u Palati Srbije, a predsednik Srbije je nakon sastanak istakao da je je “zahvalan Šolcu što je posetio i došao u Beograd”.

“Ono preko čega ljudi pređu (zaborave) je da Srbija i Nemačka sve bolje sarađuju na polju ekonomije. Imamo rast razmene od više od 25 posto u odnosu na prethodnu godinu. Razgovarali smo o svim važnim temama, poput evropskih integracija. Razgovarali smo i o temamam o kojima nemamo saglasnosti. A to su Kosovo i Metohija i dijalog Pristine i Beograda“, rekao je Vučić i dodao da je ukazao na to šta sve nije urađeno.”

Šolc mu je, kako kaže, rekao da je važno ići makar “korak po korak”.

“Kancelar je na jasan način tražio da se pridružimo sankcijama Rusiji, to jest, da podržimo restriktivne mere. Ja sam govorio o specifičnim odnosima, situaciji i tradicionalnim odnosima koje imamo sa Rusijom”, rekao je Vučić.

Šolc je u Beograd doputovao iz Prištine, gde je posle sastanka sa premijerom Aljbinom Kurtijem rekao da u EU nema mesta za države koje se međusobno ne priznaju.

“Kosovo i Srbija treba da kroz sveobuhvatan sporazum dovedu do političkih rešenja. Dijalog je put koji otvara Kosovu evropsku perspektivu. Politički sporazum dve zemlje je važan uslov za perspektivu mladih na Kosovu. Sporazum bi na kraju trebalo da reši i kosovsko pitanje jer je nezamislivo da dve zemlje koje jedna drugu ne priznaju postanu deo EU. Obe strane moraju da se približe jedna drugoj”, rekao je Šolc.

Vučić je na pitanje medija o “međusobnom priznanju” Beograda i Prištine, odgovorio novinarki Špigela na ovaj način: “Onoliko koliko vi volite teritorijalni integritet Ukrajine, Srbi vole teritorijalni intergritet Srbije. Mi ne reagujemo tako da kada nam neko zapreti, mi uradimo to što nam se traži. Mi znamo da je uslov za našu evropsku budućnost normalizacija odnosa. Prvi put smo danas čuli da se traži međusobno priznanje. To su i Amerikanci uveli pre tačno tri godine. Nikada do sada, do danas, niko iz Evrope to nije tražio”.

RAT U UKRAJINI

U toku je sto osmi dan rata u Ukrajini. Severodonjeck je epicentar sukoba. Nastavljena je razmena vojnika između Rusije i Ukrajine – Kijev je razmenio četiri ruska zarobljenika za pet Ukrajinaca, saopštio je guverner ukrajinske oblasti Nikolajev Vitalij Kim. 

Vadim Bojčenko, gradonačelnik Marijupolja tvrdi da u tom razrušenom lučkom gradu na istoku Ukrajine sanitarni sistemi ne funkcionišu i da tela trunu na ulicama.

“Izbila je epidemija dizenterije i kolere”, rekao je Bojčenko za nacionalnu televiziju. “Rat koji je uzeo preko 20.000 stanovnika a sa izbijanjem zaraze, odneće još hiljade građana”, dodao je Bojčenko, ističući da su neki bunari zagađeni leševima, piše Rojters.

Šesti paket sankcija EU prema Rusiji, usvojen 3. juna, koji uključuje naftni embargo na sirovu naftu i određene prerađene naftne derivate iz Rusije podržala je i Švajcarska iako nije članica Evropske unije. Sa druge strane, Erik Vudhaus, zamenik američkog pomoćnika državnog sekretara ua pretnje, finansije i sankcije, kaže da će sankcije protiv Rusije imaće neželjene efekte na ekonomiju SAD i da “to ne možemo izbeći”.

UN upozoravaju da posledice prehrambene krize mogu biti izuzetno teške. Francuska je saopštila da je spremna da učestvuje u deblokadi luke Odesa, kako bi tamo bilo moguće slati brodove, uprkos činjenici da je tu miniran morski prostor.

“Ako Ukrajina očisti luke od mina, brodovi sa žitom će moći bez problema da krenu”, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Najvažnije vesti o ratu u Ukrajini, i ukrajinskoj krizi, možete pratiti na sajtu Nedeljnika.

KONSTITUISANJE SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA

Konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda na kojoj će biti verifikovani mandati novih odbornika posle izbora 3. aprila, biće održana danas. Na dnevnom redu sednice je izbor Verifikacionog odbora za potvrđivanje mandata, zatim treba da budu potvređeni mandati odbornika, i izabrani predsednik Skupštine grada Beograda i njegov zamenik.

Kako je najavljeno, na sednici će se odlučivati i o razrešenju sekretara i zamenika sekretara Skupštine, a posle toga i o postavljanju novih kadrovskih rešenja. Na prvoj sednici biće izabrani i članovi administrativno-mandatne komisije.

Konstitutivnom sednicom Skupštine grada, do izbora predsednika Skupštine, u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i Poslovnikom Skupštine grada Beograda, predsedavaće najstariji odbornik.

U sastavu nove Skupštine grada, Srpska napredna stranke imaće 48 odbornika, socijalisti osam, Ujedinjeni za pobedu Beograda 26, Zavetnici i Dveri po četiri, koalicija Nada sedam i koalicija Moramo imaće 13 odbornika.

Gradonačelnik Beograda bi, kako zakon propisuje, trebalo da bude izabran u roku od mesec dana nakon konstitutituisanja skupštine.

I DRUGE VESTI

Kongresmen iz Teksasa: “Brine me uticaj Rusije na Balkanu”

Član Kongresa iz američke savezne države Teksas Majkl Mekol (Michael McCaul) izrazio je zabrinutost “zbog uticaja Rusije na zemlje Zapadnog Balkana”.

“Zabrinut sam zbog uticaja koji Rusija ima u zemljama Zapadnog Balkana”, rekao je za gruzijski servis Glasa Amerike (Voice of America) Mekol, najviše rangirani republikanac u spoljnopolitičkom odboru Predstavničkog doma Kongresa.

U Francuskoj sutra prvi krug parlamentarnih izbora

U Francuskoj sutra će biti održan prvi krug parlamentarnih izbora sa neizvesnim rezultatom koji će konačno biti poznat tek posle drugog kruga nedelju dana kasnije, pošto se ne zna da li će centristi predsednika Emanuela Makrona uspeti da osvoje većinu u parlamentu od 577 poslanika.

Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje su preneli BMFTV i list Ekspres, Makronova koalicija Zajedno bi mogla da osvoji 27 odsto glasova, a savez levičarskih stranaka koji predvodi lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon, 26,5 osto glasova. Na trećem mestu bi bila ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje liderke Marin Le Pen sa 19,5 odsto, a na četvrtom desničarski Republikanci sa 11 odsto. Mediji su ocenili da će u nedelju biti “pravi meč izmeđđu Makrona i Melanšona”.

Danas 21. godišnjica ubistva novinara Milana Pantića 

Godišnjica ubistva dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića biće danas obeležena u tom gradu polaganjem venaca na spomen ploču ubijenom novinaru i uručenjem nagrade za novinarsku hrabrost koja nosi njegovo ime. Kako je ranije saopšteno iz kompanije Novosti, dobitnik nagrade za ovu godinu je novinar Radio televizije Republike Srpske (RTRS) Danijel Simić i to za izveštavanje sa prvih linija fronta na istoku Ukrajine. Dopisnik Večernjih novosti Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. u ulazu zgrade u kojoj je živeo u Jagodini dok se vraćao iz prodavnice a nalogodavci i izvršioci tog zločina do danas nisu identifikovani. Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavio je ranije da to telo “zna motiv, naručioce i izvršioce ubistva Milana Pantića”.

“Komisija zna da je Pantić ubijen zbog onog što je pisao i onog što bi tek pisao o privatizaciji cementare Novi Popovac u Paraćinu. Imamo saznanja i o tome ko je stajao ispred zgrade, tajno pratio i na kraju likvidirao Pantića, kao i koja kriminalna grupa je to planirala”, rekao je Matić.

U Los Anđelesu u oktobru još jedno suđenje producentu Harviju Vajnstajnu 

U Los Anđelesu će 10. oktobra početi novo suđenje američkom filmskom producentu Harviju Vajnstajnu zbog novih navoda o seksualnim napadima posle prvog suđenja održanom u Njujorku, saopštilo je večeras američko pravosuđe. Vajnstajn (70), koji već izdržava zatvorsku kaznu od 23 godine, u američkoj saveznoj državi Kaliforniji je optužen za silovanje i seksualno zlostavljanje pet žena i preti mu kazna od dodatnih 140 godina zatvora. Bivši producent, koji je nekada vladao Holivudom, juče je bio na saslušanju kod sudije koji mu je rekao datum suđenja u Los Anđelesu. Vajstajn nije samo u SAD u sukobu za zakonom. Britansko tužilaštvo je ove nedelje otvorilo istragu protiv bivšeg producenta takođe zbog prijava o seksualnom uznemiravanju.

Oko 90 žena, među kojima čuvene glumice Andželina Džoli, Gvinet Paktrou i Salma Hajek – optužilo je Vajnstajna za silovanje i seksualno uznemiravanje. Bivši producent je odbacio optužbe. Te optužbe su 2017. godine pokrenule talas tvrdnji o seksualnom uznemiravanju i napadima holivudskih moćnika, političara i drugih uticajnih ljudi, kao i pokret “I ja” (MeeToo). Nekoliko stotina žena javno je optužilo za uznemiravanje moćne ljude u poslovnom svetu, vladi i svetu zabave.

Tasić: Rašće kamate, ali će, pre ili kasnije, morati da porastu i plate

Informacije o rastu euribora, koji je prvi put posle 2015. godine “u plusu”, kao i o rastu referentne kamatne stope na dinare, privukle su najviše pažnju korisnika kredita koji su se zadužili pod promenljivim kamatnim stopama. Profesor ekonomije Slaviša Tasić objašnjava da stope rastu zbog inflacije.

“Ako imamo inflaciju – i stope će biti više. A, plate će morati to da prate. Dakle – neće rasti samo cene, već će i plate, pre ili kasnije – morati da porastu i donekle pokriju taj trošak kamate”, kaže Tasić, a prenosi N1.

VESTI IZ SPORTA

ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA

POLITIKA – O susretu Šolca i Vučića u tekstu “Šolc na oštar način tražio da se Beograd pridruži sankcijama”. Lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov za list poručuje: “Spremni smo za razgovore o budućoj vladi”.

ALO – “Šolc traži sankcije, a mi bez Nemačke ne možemo” – o poseti nemačkog kancelara. list piše da je Dragan Šolak poslao precizno uputstvo svojim medijima “Totalni udar na Vučića!”.

BLIC – “Vučić: Šolc doneo novu nadu i energiju za Balkan” – o poseti nemačkog kancelara Srbiji. V.d. direktor Uprave carina Branko Radujko kaže za list “Rekordni prihodi za budžet, zaustavljamo švercere cigareta, digitalizujemo carinu”. 

VEČERNJE NOVOSTI – List prenosi poruku predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom: “Vi radite vaš posao, a mi ćemo raditi naš”. U tekstu “Srbija na zimu neće cvokotati”, o energetskom sporazumu sa Mađarskom. 

DANAS – “Šolc: Sankcije Rusiji i priznanje Kosova” o porukama koje je nemački kancelar poslao tokom posete Srbiji. O stanju u preduzeću “Elektroprivreda Srbije” (EPS), list piše da “EPS mora da uvozi i ugalj – cena 300 miliona evra”. “Fijatovu ponudu prihvatilo samo stotinak radnika”, o pregovorima zaposlenih i čelnika te kragujevačke fabrike. 

NOVA – U intervjuu za list, književnik Zoran Ćirić poručuje “Jedino što je u Nišu živo i živi je mržnja”. List donosi odlomak “Seobe” iz nove knjige vladike Gligorija “Nebeska Dvorišta”.

INFORMER – “Put do Grčke košta najmanje 250 evra”, piše list. Obaveštajac iz Kijeva: “Ukrajina gubi rat”.

KURIR – O poseti nemačkog kancelara “Oštro”. “Tragedija” – list piše o teškoj saobraćajnoj nesreći kod Šimanovaca.

SRPSKI TELEGRAF – “Koliko vi volite Ukrajinu toliko mi volimo Srbiju” – piše list o susretu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

2001. – Novinar Milan Pantić ubijen je u ulazu svoje zgrade u Jagodini, sa više udaraca tupim predmetom u glavu. Pantić je kao dopisnik Večernjih novosti objavio više tekstova o privrednom kriminalu u pomoravskom okrugu. Počinioci ovog ubistva nisu poznati.

1999. – Početak razmeštanja mirovnih snaga na Kosovu doveo je do velike napetosti kada je ruski bataljon neočekivano prešao iz BiH na teritoriju SRJ tokom prepodneva i uveče prispeo na Kosovo kao prva jedinica iz sastava međunarodnih snaga. Rusi su potom zaposeli aerodrom Slatina kod Prištine.

2004. – Specijalna komisija vlade Republike Srpske priznala je da je u Srebrenici učinjen zločin nad hiljadama Muslimana 1995. godine.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji se danas očekuju pljuskovi i grmljavina, lokalno uz grad, jak vetar i veću količinu kiše za kratko vreme, upozorio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ). Vreme će biti promenljivo i nestabilno, a pljuskovi sa grmljavinom će lokalno biti jači od popodneva. Ponegde se očekuje od 30 do 50 milimetara kiše za 24 časa, lokalno i više, sa većom verovatnoćom na zapadu, jugozapadu i u centralnim predelima Srbije. Duvaće slab do umeren vetar, a u zoni pljuska kratkotrajno jak i olujni. Jutarnja temperatura biće od 14 do 17 stepeni, najviša dnevna od 22 do 26.

U Beogradu će danas biti promenljivo, toplo i nestabilno vreme, od podneva povremeno s kišom i pljuskovima sa grmljavinom. Vetar će biti slab do umeren, a u zoni pljuska biće jak. Jutarnja temperatura biće oko 17 stepeni, najviša dnevna oko 25. Meteorološke prilike će biti relativno povoljne za hronično obolele, a izvestan oprez savetuje se srčanim bolesnicima i astmatičarima. Moguće meteoropatske reakcije su pospanost i razdražljivost.

U izveštaju su korišćene vesti agencije Beta.