Kako će rast “euribora” uticati na rate kredita i šta taj pojam zapravo predstavlja

0
EPA-EFE/ARMANDO BABANI

Prethodnih dana je provejavala vest da je euribor (Euro Interbank Offered Rate) prvi put od novembra 2015. godine “u plusu”. Međutim, za mnoge je ova žargonska ekonomska skraćenica nešto što će ući na jedno i izaći na drugo uvo, sve dok se ne dođe u ono životno doba kada je za neku ideju, plan ili poduhvat potreban bankarski kredit.

Najopštije, euribor je prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac. Dakle, razvija se na međubankarskom tržištu i banke pojedinačno ne mogu da utiču na njega, niti je direktno vezan za odluke Centralne banke Evrope. Međunarodno bankarsko tržište – od trideset do četrdeset banaka – svako jutro daje ponudu po kojim kamatama bi sredstva uzeli ili plasirali, ponude traju do 10.45, a Rojters u 11 sati izvadi prosek i saopšti današnje cene euribora.

Za dužnike u Srbiji, čiji su krediti vezani za evro, ova informacija je značajna jer je euribor sastavni deo kamatne stope po kojoj i oni otplaćuju svoj dug.

Postoje dnevni, nedeljni, mesečni, tromesečni, šestomesečni i godišnji euribor, ali su suštinski najvažniji tromesečni i šestomesečni. Vrednost šestomesečnog euribora sada je 0,009 odsto. Međutim, promenljive kamatne stope po kojoj se u Srbiji obračunavaju krediti čija je otplata vezana za evro, sastoji se od dva dela: jedan je šestomesečni (6M) euribor i njegova vrednost je promenljiva, a drugi je fiksni deo – takozvana marža banke u procentualnom iznosu. Od pet najvećih banaka u Srbiji, dve banke varijabile kamate vezuju za šestomesečni euribor, a ostale tri za tromesečni.

“Kod nas kada su ljudi zaključivali ugovore o kreditu sa promenljivom kamatom – cena kredita je bila euribor šestomesečni ili tromesečni zavisno od banke, plus kamatna marža banke”, pojasnio je profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović, a preneo RTS.

Na porast euribora ukazalo je i Udruženje bankarskih klijenata Efektiva.

“Na primeru kredita od 50.000 evra na 20 godina, rata je početkom godine bila 276 evra, a sada je 290, što je povećanje od 14 evra. Ako Euribor uskoro bude jedan odsto, rata će biti 316 evra, što je povećanje od 40 evra, a ako se poveća do dva procenta, rata bi bila 344 evra, što je povećanje od 68 evra, u odnosu na početak godine”, ukazuju u Efektivi.

Efektiva navodi da je na na primeru kredita od 80.000 evra na 25 godina, rata početkom godine bila 377 evra, a sada je 400, što je povećanje od 23 evra.

“Ako Euribor bude jedan odsto, rata će biti 445 evra, što je povećanje od 68 evra, a ako se poveća na dva odsto, rata bi bila 491 evra, što je povećanje od 114 evra, u odnosu na početak godine”, navela je Efektiva.

U ovom udruženju podsećaju da se vrednost euribora tokom 2008. kretala i više od četiri, pet odsto.

“Ako bi se te vrednosti kojim slučajem ponovo vratile, korisnici stambenih kredita bi doživeli potop, jer bi im se rate kredita drastično povećale! Na sve ovo, banke povećavaju u cene naknada, poput održavanja računa, e-banking transakcija itd, što za korisnike kredita, uz rast euribora, predstavlja dupli udarac na kućni budžet”, ukazuje Efektiva.

Prema podacima sajta Euribor-rates.eu, 6M euribor se “u plus” vratio 6. juna. Primetno je da su najviše vrednosti ove kamatne stope dostizale tokom 2008. godine. Tačnije, 9. oktobra 2008. vrednost 6M euribora bila je 5,448 odsto. Najnižu vrednost, 6M euribor imao je 20. decembra 2021. godine, kada je iznosio -0,554 odsto. Musabegović kaže da se očekuje se da će centralna banka povećati referentnu kamatnu stopu.

“Naša očekivanja i predviđanja su da će se to dogoditi u julu i u septembru. Očekivano je da skok bude 0,25, da li će biti dva ili tri skoka u ovoj godini ne možemo znati”, kaže Musabegović.

Procene su da će do 2024. euribor rasti i dostići nivo od 2 procenta za naredne dve godine. Prema rečima Musabegovića, u tom slučaju, kredit bi porastao za 5.000 do 6.000 dinara na mesečnom nivou.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da će euribo uticati na kredite dužnika zavisi od toga koji je usaglašen u ugovoru – tromesečni ili šestomesečni. Ako korisnik ima usklađivanje sa šestomesečnim euriborom, to znači da će korekcija kamatne stope biti urađena u julu mesecu, a kako ističe Vasić, korisnik je nakon te intervencije miran do januara naredne godine”.

“Na primeru kredita od oko 30.000 evra prosečnog stambenog kredita, uzetog u januaru i trenutna rata je 170 ili 175 evra, a u julu će se rata povećati između sedam i devet evra, ako je kamatna stopa vezana za šestomesečni euribora”, kaže Vasić, a prenosi N1.

Na pitanje kakve su šanse da euribor bude kao 2008. godine četiri ili pet odsto, što bi pogodilo potrošače, Vasić kaže da misli da se to neće ponoviti, jer Evropska centralna banka mora da vodi računa o svojoj privredi, jer – kako bi to pogodilo nas tako bi pogodilo i njih. Prema njegovim rečima, neće biti tako skokovitog naglog rasta euribora, jer bi to usporilo tražnju, i samim tim i ekonomiju, a to ne ide u prilog nikome.

U međuvremenu, izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 2,5 procenata.

“Istovremeno, odlučeno je da koridor kamatnih stopa Narodne banke Srbije ostane nepromenjen (±100 baznih poena, odnosno ±1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu), tako da stopa na kreditne olakšice iznosi 3,5%, a stopa na depozitne olakšice 1,5%, navodi se u saopštenju NBS.

“Donoseći odluku o daljem pooštravanju monetarnih uslova, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da je nastavak konflikta u Ukrajini uticao na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja. U uslovima kontinuiranog jačanja inflatornih pritisaka na globalnom tržištu, Izvršni odbor je procenio da je potrebno dodatno pooštriti domaće monetarne uslove. To je neophodno kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije na domaćem tržištu”, dodaje se u saopštenju.

Musabegović je istakao da su politike centralnih banaka bila dobre kroz period pandemije, ali da se dogodio sukob u Ukrajini i ono na šta centralne banke ne mogu da utiču jeste spoljni uticaj kroz cenu energije i đubriva. Kako kaže, inflacija može “brzo uđe u finansijski sistem i onda teško izađe”.

“Centralne banke, uključujući i našu, koja ima politiku targetiranja inflacije – upravljanje inflacijom u nekim okvirima – mora da preduzima neke mere. Jedna od poluga je povećanje referentne kamatne stope, što znači poskupljenje dinara, smatrajući da će to smiriti inflaciju. Mora da deluje i Vlada, fiskalni deo, koji su u koordinaciji”, kaže Musabegović.