Nikoli Jokiću još uvek ništa nije jasno. On i dalje ne zna oko čega se diže tolika frka. Možda se zato na treningu Denver Nagetsa (tokom „medija dana“) ponaša više kao neko ko će da postavlja pitanja nego kao momak kojeg svi čekaju da intervjuišu.
Možda je to ono što centra iz prve NBA petorke čini onim što jeste, ta sposbnost da ostane u svom okruženju, u svojoj zoni komfora i onda kada su se svi koji se nalaze neposredno u njegovoj orbiti dramatično promenili u odnosu na vreme od pre četiri godine kada je kao ruki prvi put došao na trening.
Ovako o Jokiću piše Sekoa Smit za zvanični sajt NBA lige, u tekstu iz serije priloga o „inovativnim ličnostima koji bi mogli da promene ligu zauvek“.
„Samo igram košarku na isti način na koji sam je uvek igrao od juniorskih dana, pa čak i u srednjoj školi. Sve radim na isti način“, rekao je Jokić.
U vreme kada je međunarodni uticaj na NBA košarku na istorijskom vrhuncu – akutelni MVP dolazi iz Grčke, a ruki godine iz Slovenije – Jokić predstavlja i svoju zemlju na najbolji mogući način, ali i centre novog doba u novoj košarci koja briše razlike između tradicionalnih pozicija u timu.
Jokić je prošle sezone doživeo i ulazak u Ol-star tim i bio četvrti u glasanju za MVP čime je ušao u polje koje mu niko nije predvideo kada su ga Nagetsi izabrali kao 41. pika na draftu 2014. godine.
Svaka priča o najboljem visokom igraču u NBA mora da počne i da se završi sa Jokićem i Džoelom Embidom iz Filadelfije, dvojicom igrača koji imaju veštinu da igraju na celom terenu i koji personifikuju sadašnjost i budućnost igre na toj poziciji.
Ali Jokićeva vrednost za Nagetse nadilazi činjenicu da se oko njega gradi ekipa za godine koje dolaze.
On je doslovno promenio igru Nagetsa koji su bili u potrazi za identitetom.
Petogodišnji maksimalni ugovor od 148 miliona potpisan prošlog leta služi kao slika i prilika koliko obe strane imaju poverenja jedna u drugu, a istovremeno garantuje – ako Jokić bude preselio svoju igru na neko drugo mesto – da će Nagetsi zajahati na tom istom talasu.
„Ono što volite kod tog dečka je da on retka vrsta u ovoj našoj ligi. I to je ono što ga čini mojim omiljenim igračem“, rekao je jedan trener iz Zapadne konferencije koji je zatražio da ostane anoniman kako ne bi prekršio NBA pravila (takozvani „tampering rule“).
„Embid je neverovatan talenat, jedan od najboljih u ligi. Ali nisam siguran da li oko njega može da se izgradi tim kao što može oko Jokića. On je najbolji visoki asistent u ligi, odličan je skakač i postiže poene sa svih strana. Nije sjajan u odbrani, ali se i tu oseća njegovo prisustvo. I toliko je nesebičan i nema kod njega ni trunke sujete… Prosto obožavam tog klinca“, rekao je ovaj trener.
Nagetsi su već imali nekoliko visokih igrača kada su ga izabrali u drugoj rundi drafta. Znali su da će im trebati vreme za njegov razvoj, a i nisu baš bili sigurni šta imaju u njemu.
Ni Jokić nije bio siguran šta može u NBA ligi. On danas priznaje da se u prvim danima u Nagetsima pitao da li će pronaći put do značajnije uloge u timu.
„Prvi trening je bio šok“, rekao je Jokić i zavalio se u stolicu kako bi pojačao utisak onoga što je izgovorio. „Video sam momke koji su ispali iz teretane. Bili su stvarno snažni. Džej Džej Hikson je bio tu, Kenet Farid, Jusuf Nurkić je bio povređen, ali isto i Žofri Lovernj je bio tu… Ja sam bio peta ili šesta opcija. Naporno sam radio. Izgubio sam dosta kilograma i pripremio sam svoje telo i um za težak rad kako bi obezbedio sebi da dobijem šansu.“
Trener za razvoj igrača u Nagetsima Ognjen Stojaković imao je informacije iz Srbije kakav je Jokić talenat. Ali talenat sam po sebi u NBA ne znači uvek mnogo.
Sirovi talenat je bio očigledan. Ali Jokić nikoga nije ostavio bez daha u prvoj letnjoj ligi kada je u pet utakmica imao prosek od 8 poena i 6,2 skoka.
„Znao sam ko je i kako igra“, rekao je Stojaković. „Bio je jedan od najtalentovanijih klinaca u Srbiji. Mogao si da vidiš talenat u njemu čak i tada. Ali igra ovde je potpuno dugačija, trebalo je da mu se pronađe prava pozicija, jer način na koji on igra je potpuno drugačiji“.
Jokić je bio ostvaren igrač u Srbiji, osvojio je MVP nagradu u drugoj godini profesionalnog igranja uz neke neverovatne brojke na nivou tripl-dabla. A opet nije bilo indicija da je predodređen za NBA visine.
Prosto nije izgledao tako skautima koji nisu mogli da vide iza njegove „mlohave fasade“ (kako je jedan skaut rekao).
Stojaković kaže da se sa Jokićem išlo korak po korak.
U prvoj godini je ispolirao svoju igru na postu. Potom se radilo na usavršavanju pik-en-rola i igre u prostoru. A onda, pre dve godine, počelo je da se radi na šutu za tri poena kako bi se upotpunio njegov napadački arsenal.
Epilog smo dobili prošle godine – kada je dobijen jedan od najboljih, a možda i najbolji asistent među centrima u istoriji.
„Ovo je moja rečenica i zabavna mi je“, kaže Stojaković, „ali, on je kao Stiv Neš za visoke. To je on. Nije previše snažan, nije previše brz. Ali, on radi sve. Druga stvar koju kažem za njega je da je Jokić prvi primerak svoje vrste. Imali smo nekada Divca i Sabonisa. A onda smo imali braću Gasol. Sada imamo njega, prvog visokog igrača koji je istinski plejmejker…“.
I opet, to ne znači da su svi odmah prepoznali šta krije Jokić u sebi.
Trener Nagetsa Majk Meloun je doveden u klub tog leta kada je Jokić došao na prvu Letnju ligu. I nije napustio Las Vegas uveren da imaju igrača koji će postati „lice franšize“.
„Nijednog trenutka nisam rekao da imamo nešto posebno. Lagao bih ako bih rekao da jesam“, kaže Meloun.
Ali to jeste rekao tokom jedne utakmice u prvoj Jokićevoj sezoni u kojoj je obezbedio mesto u prvoj ruki petorci.
Bila je to utakmica protiv San Antonija kada je Meloun prvi put video da ima u svom timu nešto specijalno.
„Igrao je protiv Sparsa sa Timom Dankanom i završio utakmicu sa 26 poena, 13 skokova i 8 asistenica. I tada sam rekao ‘ovaj dečak je poseban’. On je sjajan momak, vredan je i posvećen. Tada sam prvi put sebi rekao da moram više da ga ubacujem u igru.“
Meloun je još uvek pokušavao da upari dvojicu visokih igrača, Jokića i Nurkića. Taj eksperiment je propao.
Do decembra u Jokićevoj drugoj sezoni Meloun je imao uvid u dobre i loše strane grupe igrača koje ima pred sobom i došao je trenutak za odluku šta najviše odgovora timu.
Jokić je zamenio Nurkića kao starter i Nagetsi su poleteli.
„Taj 15. decembar 2016. godine je veliki datum u istoriji franšize“, rekao je Meloun. „To je bio dan kada sam odlučio da je Nikola naš startni centar i da ćemo igrati drugačiju vrstu košarke i od tada se sve promenilo. Imali smo jedan od najboljih napada u ligi i nismo se više osvrtali nazad. To nam je dalo identitet, stil igre i od tada se sve svodi na to kako nešto utiče na Nikolu ili kako će neko da igra sa Nikolom“.
Košarkaški svet sada zna. Meloun je pred svog superstara izneo izazov isti kao i pred svakog igrača u timu.
„Izazivamo naše momke da svake godine dođu kao unapređeni igrači. Za Nikolu to više nije rad na igri levom rukom ili usavršavanje igre na postu. On je već veliki igrač, MVP kandidat i naš najbolji košarkaš. Sada je sve u vezi sa pitanjem Nikole Jokića kao lidera tima. Da li može da preuzme tu ulogu do kraja? Da li će razumeti koliko je važno da ne uđe u problem sa faulovima ili da pusti da ga preovladaju emocije koje će ga izbaciti iz igre? On je previše važan da za nas da bi se to dozvolilo…“.
Tagovi
