Jedva da je proleće, a više od četvrtine evropskog kontinenta preti suša nakon zime s malo kiše i snega pa se mnoge se zemlje spremaju za ponavljanje prošlogodišnjeg izrazito suvog leta, ako ne i goreg, prenosi N1.
Ključno akumulacijsko jezero koje opslužuje vodom milione Katalonaca gotovo je presušilo.
Problem s vodom izazvao je sukobe u Francuskoj, gde nekoliko sela više ne može opsluživati svoje stanovnike vodom iz slavine.
Vodostaj najveće italijanske reke Po već je na nivou na kojoj je bio prošle godine.
Studija u kojoj su korišćeni satelitski podaci potvrdila je ranije ove godine da Evropa još od 2018. pati od teške suše. Sve više temperature onemogućavaju da se Evropa od toga oporavi pa je kontinent zapeo u začaranom krugu u kojem je dostupnost vode sve nesigurnija.
„Pre nekoliko godina rekao bih da imamo dovoljno vode u Evropi. Sada se čini da bismo mogli imati problema“, rekao je glavni autor navedene studije Torsten Mayer-Gürr.
Iako bi vlažni vremenski uslovi u nadolazećim nedeljama mogli obnoviti površinski sloj tla i pomoći poljoprivredi, čak ni kišovito proleće ne može popraviti tekući deficit podzemnih voda u Evropi, upozoravaju stručnjaci.
Kako se bliži leto vlade evropskih zemalja se trude rešiti i sadašnje i buduće nestašice – dok istovremeno pokušavaju smanjiti napetosti koje proizlaze iz nesigurnog snabdevanja vodom.
Suša će, rekao je prošle sedmice španski premijer Pedro Sančez, „biti jedna od središnjih političkih i teritorijalnih rasprava u našoj zemlji u nadolazećim godinama.“
Zimska suša
Prošlogodišnja istorijska suša iscrpela je evropske površinske i podzemne rezervoare. Zima je trebalo da donese olakšanje, ali u mnogim regijama bilo je malo kiše ili snega.
Francuska, u kojoj kiša nije pala više od 30 uzastopnih dana u januaru i februaru, iskusila je najsušniju zimu u poslednjih 60 godina.
Italijanska istraživačka fondacija CIMA ustanovila je smanjenje snežnih padavina za 64 posto do sredine aprila. Vodostaj reke Po je na nivou prošlog leta, a jezero Garda već je ispod polovine svog prosečnog nivoa.
Izveštaj španskog udruženja poljoprivrednika COAG navodi da ove godine neke žitarice moraju „otpisati“ u četiri regije, a jedan je meteorolog rekao za El País da se poljoprivrednici mogu „oprostiti od gotovo cele berbe maslina“.
Vodostaj jezera Sau severno od Barselone pao je toliko nisko da su vlasti odlučile ukloniti ribu kako bi sprečile njeno umiranje i kontaminaciju vode.
Širom Katalonije rezervoari su u aprilu bili na samo 27 posto kapaciteta. Za sledeću nedelju u Španiji je najavljen rani toplotni talas.
Španska ministarka ekologije Teresi Riberi poručila je da bi dostupnost vode u Španiji, slično kao u Francuskoj, mogla pasti za 40 odsto do 2050. godine.
Zimske padavine su posebno važne za mediteranske zemlje, rekao je Fred Hattermann, hidrolog s Instituta za istraživanje uticaja klime u Postdamu.
S obzirom na ovogodišnju slabu količinu oborina i tanak snežni pokrivač na Alpima, „i ako sada nema puno padavina… onda je suša gotovo sigurna“, dodao je.
Ipak, sve moguće prolećne kiše samo bi ublažile manjak vode ovog leta.
Kako bi Evropa izašla iz izašla iz začaranog kruga gde svaku godinu započinje sa značajnim deficitom podzemnih voda, “trebalo bi nam gotovo decenije učestalih obilnih padavinaa“, upozorava Hattermann.
Uloga klimatskih promena
Predviđanje padavina u tako dugim razdobljima je teško, naročito s klimatskim promenama koje menjaju njihove obrasce padavina.
Jedna od retkih dugoročnih projekcija, prognoza nemačke meteorološke službe za ovu deceniju, predviđa da će u Nemačkoj veći deo decenije biti manje, a ne više padavina.
Ipak, čak i da nivo padavina ostane isti, klimatske promene smanjiće dostupnost vode širom Evrope.
Suša je složena pojava i mnogi činioci – poput lošeg upravljanja vodom ili prekomerne potrošnje – mogu igrati ulogu. Ipak, rastuće temperature zasigurno će dodatno opteretiti snabdevanje vodom u Evropi.
Postoje tri načina na koje globalno otopljenje čini kontinent suvim, rekao je Hattermann. Prvo, što više raste temperatura, to će više vode ispariti.
„Samo ovo ga čini suvljim“, rekao je. „U osnovi, morali bismo imati stalan porast padavina kako bismo kompenzovali povećanje isparavanja.“
Drugo, klimatske promene slabe evropsku vazdušnu struju, što znači da se sistemi vazdušnog pritiska mogu zaglaviti, stvarajući produžena razdoblja vrućih, suvih uslova – kao što se dogodilo prošle godine – ili pak dugotrajne obilne kiše, kao što je bio slučaj tokom smrtonosnih poplava 2021. godine.
I kao treće, evropski ledenjaci i snežni pokrivač ubrzano se smanjuju zbog rastućih temperatura – ostavljajući glavne reke poput Rajne, Dunava, Rone ili Poa bez vitalnog snabdevanja vodom.
Ove će godine doprinos otopljene vode evropskim rezervoarima vode „biti stvarno puno manji nego inače“, rekao je Andrea Toreti, viši istraživač u Zajedničkom istraživačkom centru Evropske komisije.
„Zato što je 2023. bila gora nego što je bila prošla – a ta je već bila najgora, gledajući poslednjih 10 godina, a sada je još gore.“
Ulaskom u ovo leto Španija, južna Portugalija, Italija i Francuska izgledaju posebno ranjivi, smatra Toreti.
„Ali Poljska i druge regije poput Bugarske, Rumunije i Grčke imaju upozoravajuće uslove za sušu“, rekao je.
Brandenburg, nemačko žarište suše, imao je natprosečne količine padavina u poslednjih nekoliko meseci, a ipak su nivoi podzemnih voda niži nego prošle godine, istakao je Hattermann.
„Uprkos svoj kiši koju smo imali, nije postalo bolje, nego je gore“, rekao je.
Konkretne akcije
Evropa se polako budi pred ovom pretnjom. Glavni gradovi – koji su bili oštećeni razornim učincima prošlog sušnog leta u raznim sektorima uključujući poljoprivredu, energetiku i industriju – žure se oko izrade nacrta odgovora na trenutne, ali i buduće nestašice vode.
Početkom meseca Italija je objavila odluku kojom se smanjuje birokratija za vodnu infrastrukturu, uključujući postrojenja za desalinizaciju.
Španija je u januaru objavila novi paket planova upravljanja vodama.
Nova nacionalna strategija upravljanja vodama francuskog predsednika Emanuela Makrona usmerena je na smanjenje ukupne potrošnje vode za 10 posto do kraja decenije. Prema planu, od svakog sektora će se tražiti da izradi predloge za smanjenje korišćenja vode.
Nemačka strategija, usvojena u martu, uključuje korake za „održivu“ upotrebu vode u 10 područja do 2050. godine, kao i niz od 78 mera koje treba provesti do 2030.
Ipak, kritičari tvrde da zemlje čine premalo na rešavanju lošeg upravljanja resursima, kojih još uvek ima u izobilju širom kontinenta, pogoršavajući time učinke sve manje dostupnosti vode.
Procenjuje se da se četvrtina evropske pitke vode gubi zbog propusnih cevovoda.
Italijanska političarka Zelenih i bivša evroparlamentarka Eleonora Evi na Tviteru je osudila plan svoje vlade jer nije uspela rešiti koren krize s vodom u zemlji. Vlada bi trebalo da se usredotoči na pošumljavanje i politike za zaustavljanje gubitka pitke vode uzrokovanog curenjem, poručila je.
„Očito je da je voda ograničen resurs, a mi kao društvo možda i nismo bili toliko učinkoviti koliko smo mogli u upravljanju ovim ograničenim resursom“, rekla je Samantha Burgess, zamenica direktora Copernicusa, evropske službe za praćenje klime.
Ratovi za vodu
U međuvremenu, upravljanje vodom – i odlučivanje o tome ko joj može pristupiti – pretvara se u političko pitanje širom kontinenta.
Prošlog su leta u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Španiji i Italiji uvedena ograničenja korišćenja vode, a postavljena su pitanja o prioritetu korišćenja vode za turističku infrastrukturu, velika industrijska postrojenja i poljoprivredu.
Neke opštine već se suočavaju s novim ograničenjima, dok u drugima ona nikada nisu ni postavljena. Katalonija je nedavno uvela ograničenja, uključujući obavezno smanjenje potrošnje vode za poljoprivredu od 40 posto.
U južnoj Nemačkoj pravni sporovi oko vode su se u poslednje dve decenije udvostručili, a u Francuskoj su napetosti između ekologa i farmera oko izgradnje rezervoara vode prošlog meseca izazvale nasilne sukobe.
Rezervoari bi trebalo da pomognu poljoprivrednicima da se pripreme za sušne uslove leti pumpajući podzemnu vodu zimi koja se zatim može koristiti za navodnjavanje leti, ali zelene grupe upozoravaju da bi taj sektor trebalo da smanji potrošnju vode.
Marine Tondelier, čelnica francuske stranke Zelenih, nazvala je rezervoare „nepravednima“ i opisala ih kao „prisvajanje i privatizaciju vodnih resursa nekolicine na račun većine“.
U španskoj regiji Andaluziji planovi vladajuće Narodne stranke desnog centra i krajnje desnog Voxa da povećaju sistem navodnjavanja u blizini močvara Doñana, koja je pod zaštitom UNESCO-a, izazvali su bes među ekolozima i opozicionim strankama.
Maribel Mora iz krajnje levičarske stranke Podemos je ranije ovog meseca prosula čašu peska na parlamentarni sto premijera Andaluzije, tvrdeći da će Doñana izgledati „kao pustinja“ ako se kontroverzni zakon usvoji.
„Ljudi to osećaju“, rekao je Hattermann. „Bitka oko distribucije već traje“.
