“Ko će brinuti o toj deci kada se rode”: Da li su veštačke materice u kojima će neželjene bebe stasati do rođenja efikasno rešenje za abortus

Novi broj Njujork tajmsa svim čitaocima na poklon uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od 12. septembra

0
Foto Profimedia

Stvaranje beba je najvažniji razlog ljudskog postojanja, napisao je dr Hajder Varajh u Njujork tajmsu nedavno. Ljudi tu dužnost ispunjavaju toliko revnosno da veliki broj roditelja smatra da prenaseljenost predstavlja smrtno ozbiljnu opasnost po planetu.

Među njima su engleski princ Hari i Megan, vojvotkinja od Saseksa. Nedugo pošto je rođeno njihovo prvo dete, preneo je Njujork tajms, princ Hari je rekao da će njih dvoje imati “najviše dvoje!”

“Mi smo jedina vrsta na ovoj planeti koja smatra da ovo mesto pripada nama i samo nama”, rekao je Hari. “S obzirom na to koliko smo inteligentni i koliko bi trebalo da smo evoluirali, trebalo bi i da novim generacijama ostavimo nešto bolje.”

Princ se brzo našao na meti korisnika društvenih mreža koji su isticali njegov problematični odnos prema životnoj sredini u prošlosti.

“Da li je ovo isti Hari koji helikopterom leti od Londona do Birmingema i čija žena prelazi Atlantik u privatnim avionima svojih poznatih prijatelja?”, napisao je na Tviteru Pirs Morgan, britanski tabloidni novinar.

Alison Filips je bila velikodušnija na Tviteru. Urednica britanskog tabloida Dejli miror napisala je da se “velikom broju ljudi neće dopasti reči princa Harija, ali da je to nesumnjivo diskurs kojim će se u budućnosti baviti naša deca i unuci”.

Ipak, napreci na tehnološkom polju mogli bi da iskomplikuju nastojanja da se bolje upravlja brojem stanovnika na planeti dok se rešavaju drugi problemi.

Razvoj veštačkih materica u kojima rastu ljudske bebe možda će za nekoliko godina postati stvarnost, kaže za Njujork tajms dr Alan Flejk, fetalni hirurg zadužen za eksperimente sa veštačkom matericom u Dečjoj bolnici u Filadelfiji.

Takva sintetička sredina omogućava fetusu da se razvija do predviđenog termina u procesu ektogeneze. Zoltan Ištvan koji se bavi transhumanizmom napisao je za Njujork tajms da su ovčiji fetusi “smešteni u ‘biokese’, sterilne plastične posude sa plodovom vodom” imali određene komplikacije.

Ova tehnologija bi mogla da znatno smanji broj beba izgubljenih zbog prevremenog rođenja; to je vodeći uzrok smrti dece mlađe od pet godina, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Postoje, takođe, šire implikacije ovog pitanja koje podrazumevaju abortus.

Papa Franja je u maju izjavio da je abortus u svakom slučaju neprihvatljiv, preneo je Njujork tajms, čak i kada se dijagnostikuju patološki poremećaji fetusa ili kongenitalne bolesti koje mogu biti smrtonosne.

“Da li je legitimno oduzeti ljudski život kako bi se rešio problem?”, rekao je Franja.

U SAD se na godišnjem nivou izvede 600.000 abortusa, a veštačke materice mogle bi da ponude opciju – premda vrlo skupu – koja omogućuje rođenje deteta, a da žena istovremeno može da donese odluku da ne iznese trudnoću do kraja.

“Svaki fetus koji bi bio abortiran i umesto toga smešten u veštačku matericu mogao bi se smatrati spasenim životom”, napisao je Ištvan.

Kada bi se samo četvrtina abortiranih beba na godišnjem nivou ipak rodila zahvaljujući veštačkoj materici, svake godine u Americi bi bilo 150.000 beba više za usvajanje.

“Ko će platiti za te procedure?”, napisao je Ištvan. “I ko će brinuti o toj deci kada se rode?”

Piše Rob Tod

Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. septembtra.

U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:

Za koga Argentinci stvarno glasaju – Mnogi sumnjaju da je kandidat umerene levice za predsednika Argentine Alberto Fernandez samo marioneta bivše predsednice Kristine Kiršner koja će biti njegova potpredsednica. Da li bi Fernandezova pobeda za Argentince mogla da znači povratak Kiršnerovoj i njenoj populističkoj politici ili bi novi lider imao drugačije planove?

Obrnut sindrom praznog gnezda – Roditeljstvo sa sobom nosi ispunjenost, ali i nebrojeno izazova. Oni koji decu izvedu na pravi put ostanu sami u svom “praznom gnezdu”, ali mnogi od njih uživaju u prilici da se posvete sebi. Šta, međutim, ako se deca vrate i poremete vam novu rutinu, navike i gnezdo ponovo zavrvi od ptića?

Grljenje krava leči dušu – Ukoliko niste ljubitelj klasčne psihoterapije i niste voljni da preterano pričate, već bi vam prijalo malo tišine i jedan topao zagrljaj, Holanđani su pronašli prave osobe – tačnije, životinje – za to: krave. Maženje krava je novi geštalt!

Amazon u fazi samodestrukcije – Amazonija je nedavno pogođena požarom, a naučnici upozoravaju da bi mogla da praktično samu sebe izbriše s lica zemlje ukoliko uđe u fazu samouništenja: proces koji podrazumeva sušenje i odumiranje stabala i biljaka.

U potrazi za Amelijom – Doktor Robert Balard, pronalazač važnih izgubljenih stvari, otpočeo je novu misiju: misli da ima nove tragove koji bi mogli da ga odvedu do olupine aviona kojim je upravljala Amelija Erhart, a koji nikada nije pronađen.

“Brajana” ili kako Amerika izvozi smrt – U karipskim i zemljama Južne Amerike, ulicama hara američko oružje, nelegalno prokrijumčareno i u enormnim količinama. Najpoznatiji pištolj među njima kojim je počinjeno desetak ubistava je “brauning“ pištolj kalibra devet milimetara – Brajana. Pištolji poput Brajane nalaze se u epicentru krize.

Kad glečeri umru – Island je 18. avgusta sahranio Okjokul, prvi glečer stradao od klimatskih promena. Glečeri pokrivaju desetinu površine ove ostrvske zemlje. Svi oni se tope. Island klimatske promene smatra pitanjem od nacionalnog značaja; ekonomija je na rubu recesije.

ISIS nije nestao – Iako se američki predsednik Donald Tramp nedavno hvalio da je Islamska država konačno poražena, ISIS ponovo regrutuje stare i nove borce. Može li Islamska država da posle povlačenja američke vojske uspe da povrati izgubljene teritorije?

Japanke ne žele brak – Procenat zaposlenih žena u Japanu viši je nego ikad, ali se od japanskih supruga i majki i dalje se očekuje da nose na svojim plećima domaćinstvo, brigu o deci i pomažu starijim članovima porodice. Pošto su im dozlogrdili dvostruki aršini, žene u Japanu sve češće biraju da se klone braka i usredsrede na posao i svoju novostečenu slobodu.

“Harli” prede kao maca – Harli-Dejvidson sada nudi svoj prvi električni motocikl, “LiveWire”, namenjen novoj publici, mladoj i urbanoj, onoj koja se već saživela sa novim tehnologijama. Da li će milenijalci pozitivno reagovati ili voziti “Harli” i dalje znači brutalnu mašinu koja bljuje vatru?

“Trejnspoting” generacija – U Škotskoj je prošle godine od posledica narkotika preminulo 1.187 ljudi, 27 odsto više nego prethodne godine. Stariji, dugogodišnji zavisnici čine većinu. U Škotskoj je 60.000 registrovanih korisnika droge – uglavnom dugogodišnjih konzumenata opioida i benzodiazepina.

Feminizam u Senegalu – U najkontroverznijoj sceni “Ljubavnice oženjenog čoveka”, veoma popularne televizijske serije u Senegalu, glavna junakinja Marem oblači smelo ciklama odelo  i odlazi na sastanak sa oženjenim čovekom. Pre toga, pokazuje na svoje međunožje i kaže svojoj prijateljici: “Ovo je moje. Dajem je kome ja hoću.”

U novom broju čitajte i kakvog je ukusa hleb od praistorijskog kvasca, zašto je prikaz ekologije na filmu problematičan, kako slonovi utiču na globalno zagrevanje i zašto je važno da ih ima što više, kako izgleda navala mušica, može li nostalgija da bude toksična, da li su ekonomisti krivi za tržišni haos i nejednakosti, da li je Li Krasner konačno uspela da izađe iz senke svog supruga Džeksona Poloka, kako Norvežani na severu čuvaju tradiciju, kako je nastao nudistički pokret i gde i danas živi, kakvi rajevi čekaju na netaknutim obalama Portugalije, zašto Amerikanci na operacije odlaze u Kankun, ali i kako je esktremna desnica sa YouTube-a zavladala Brazilom.

© 2019 The New York Times

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime