Klopova bolnica, Murinjov kartel, Pepove traume i arsenal uvreda za Arsenal: Prva tri meseca Premijer lige u novom nenormalnom

U potpuno nepredvidivom ritmu, koliko god je nepredvidivost bila predvidiva, prošla su prva tri meseca nove sezone Premijer lige. Nedeljnik u velikoj analizi šta se sve u prva tri meseca dogodilo pravi presek i postavlja osnovu za nastavak praćenja najuzbudljivijeg fudbalskog prvenstva na planeti...

0
Foto: Profimedia

Dok čitate ovaj tekst verovatno pratite šta se događa na utakmicama Čelsija i Mančester Sitija (ako ste kliknuli ovde, a ne pratite utakmice ili navijate za neki od crvenih klubova, ili ste lepšoj polovini obećali bar taj utorak uveče za nju bez fudbala). Da, ove sezone nema pravila.

Sve što se ove godine događa ima jedan prefiks, tu šugavu reč koju ćemo nastojati da zaboravimo, ali nam sećanje na sve što smo proživeli to neće dogoditi. Takav je slučaj i sa ovom korona-sezonom Premijer lige. Engleski fudbalski šampionat je oduvek bio posledica britanskog iracionalnog – tradicionalizma, arogancije i ljubavi prema fudbalu. Sve je iracionalno u sezoni 2020/21 još više pojačano.

Tamo gde su svi odlučili da popuste pred “novom normalnošću” i da ostave pet izmena, Englezi su odlučili da se vrate na tri. Gde su drugi zaboravili na aroganciju i pokušavaju da donose makar donekle unificirane mere u borbi sa koronavirusom, Britanci izmišljaju svoje, pa tako na nekim stadionima ima i do 4.000 navijača, a u nekim gradovima, sa parne strane ulice, ne sme da se izlazi do prodavnice. Svi vole fudbal i za njega žive, ali Englezi… Oni su posebna priča.

I ovaj naš presek (ne korona presek) je jedna posebna priča. Pokušaćemo da sublimiramo sve događaje u vezi sa Premijer ligom koji su se zbili u prva tri meseca, između 12. septembra i minulog vikenda.

VAR

Jedna od specifičnosti nove sezone koja je, iako tako nije trebao da bude, značajno uticala i na položaj timova na tabeli i na količinu živaca bačenih na smetlište, jeste VAR.

Ne postoji čovek koji je pogledao tri fudbalske utakmice u životu da se zbog nekih odluka sudija nije osećao odžepareno, poniženo i nesrećno. VAR sistem je trebalo da unese makar malo pravde u fudbal, ali je ova igra očigledno pokazala da o pravde priznaje samo onu poetsku – koja dolazi posle velikih nepravdi.

VAR na Ostrvu je pokazao da su Englezi ili previše zadrti ili prepametni.

Toliko loše koriste VAR da su jedino ove dve mogućnosti realne: da nisu želeli da se informišu, da pogledaju ko to radi bolje od njih i da primene ono što je dobro, ili su odlučili da navijačima ogade VAR toliko da ga se na kraju ove sezone reše.

Milimetri koji odlučuju o ofsajdu, uz linije koje se izvlače a za koje se golim okom vidi da nisu paralelne, glupa pravila za ruku u kaznenom prostoru koja se primenjuju po dvostrukim aršinima, mogućnost da nekom otkinete nogu ako je bio u ofsajdu…

Nema kraja VAR glupostima.

Izmene, ritam, povrede

Drugi važan faktor koji menja čitav kontekst ovogodišnje sezone Premijer lige jeste ritam utakmica koji nije normalan. Ono što treneri većine timova govore na konferencijama, Erik Dajer je pokazao na terenu, u praksi. Čovek se zamalo uneredio usred utakmice jer mu je to bio drugi meč za 48 sati.

Timovi koji igraju evropske utakmice, imaju i po tri utakmice za šest ili sedam dana, a koliko god rosteri bili široki, neizbežno je da dođe do prevelike potrošnje koja dovodi do povreda.

Čini se da je najveće probleme sa povredama od početka sezone imao Liverpul. Redsi su za tri meseca vezali više od 20 povreda, a van stroja su već dugo Van Dajk i Tijago Alkantara, dvojica igrača koji su ove sezone mogli – tako je bilo zamišljeno – da budu glavni šrafovi tima aktuelnog šampiona.

Klop je toliko besan zbog čitavog razvoja situacije da je posle jednog pitanja novinara o novoj povredi rekao: “Čestitam”.

Otkrio je tada da su svi treneri iz gornjeg doma imali želju da se ostavi pet izmena, ali da su optuženi kako su sebični od strane trenera koji vode siromašnije timove.

Povrede koje su zadesile Liverpul, nažalost, to je neminovno, dogodiće se i ostalim timovima, samo od onog što se u NBA ligi zove “load managment”, zavisi u kolikoj meri.

Mogu li iz toga upravo siromašniji da profitiraju.

“Pa Kris Vajlder se nešto bunio, a sada kada su ostavljene tri izmene, on je i dalje zadnji na tabeli”, rekao je Klop.

Da, tabela na kraju govori sve, umesto svim slatkorečivih novinara.

Rezultati

Klubove bismo prema dosadašnjem plasmanu mogli da podelimo ne po pozicijama već po grupacijama.

Od beznadežnih slučajeva do klubova koji potvrđuju tezu “jesam ti rekao”. Ili od Šefild Junajteda, Vest Broma i Fulama, do Liverpula i Totenhema.

Ali da krenemo od sredine, iz Mančestera.

Baš minulog vikenda imali smo priliku da gledamo mančesterski derbi, ili ono što je od njega ostalo. Zapanjujuće je bilo koliko su obe ekipe igrale za protivnika i kako je taj derbi postao prijateljski dogovor o nenapadanju, sve sa grljenjem i ljubljenjem posle meča, što nije zasmetalo samo Roju Kinu, kome baš sve smeta.

Kako je moguće da Mančester Junajted sa Brunom, Van den Bekom, Kavanijem, Marsijalom, Rašfordom, Pogbom, Megvajerom, dobro ne Megvajerom, sa Matićem kao izmenom, može da igra toliko dekadentan fudbal. Dobro, kada igra protiv boljeg rivala, to je i razumljivo. Ali šta se desilo Sitiju? Od koga se Gvardiola konstantno brani? I zašto nema želju da napadne?

Pozicija na tabeli i bodovni saldo su odlični, u odnosu na kvalitet igre koji mančesterski rivali pružaju.

Sve što je ispod Đavola i Građana tu i treba da bude, svako ko je iznad, to je zaslužio.

Od Vest Hema koji je iz magnovenja prenuo Dejvida Mojesa (i obrnuto), do Hazenhitla i Sautemptona, ali o njima malo kasnije.

Dno tabele izgleda tačno onako kako je bilo i očekivano i to je u ligama petice gotovo nedodirljivo pravilo. Timovi koji su po svim projekcijama bili viđeni na dnu, na dnu se i nalaze, a iznenađenja prave klubovi iz “srednjeg staleža”. Tako su Sasuolo i Sosijedad eksplodirali kao Sautempton, a Specija i Šefild Junajted su dole.

(Priču o Šefildu pročitajte OVDE)

Šefild je pročitan, Vest Bromvić nije dao Biliću ni pristojan džeparac za pojačanja, a sve što je doveo od prošle sezone je pogodio, Fulam je što kaže Klop – “lep kao i njihov trener”, a o ukusima ne vredi pričati. Čini se da su i Barnli i Šon Dajš u depresiji i rezultatskoj i fudbalskoj i prazničnoj.

Njukasl, klub koji je prošle sezone igrao najružniji fudbal, ima sreće jer sada ima i ružnijih.

Lids i Vulverhempton su izgubili mnogo više nego što su sebi zbog renomea i kvaliteta smeli da dozvole.

A Arsenal? Na društvenim mrežama postoji šala da bi Topdžije sledeće godine mogle da igraju u Čempionšipu, a kakav im je tim, 90 odsto tima bi ostalo na okupu. Čini se da je Arteta prvi kandidat da dobije nogu u predelu stražnjice.

Sa druge strane mančesterskog proseka nalaze spomenuti Mojes, rečeni Hazenhitl, jedan skupoceni Everton, šopingholičar sa Stamford bridža i Lester.

Ako niste gledali nijednu utakmicu Premijer lige i nemate predstavu ko je Souček, naša topla preporuka je da pogledate (postoji jedan sličan model, nešto siroviji, bacite pogled na link ispod ovog). On i Boven su, zajedno sa supersoničnim Antonijom, pogurali “čekićare” do 20 bodova u prvih 12 kola i pozicije 6.

Statistika je kao bikini samo onda kada neko ima neutaživu, kaubojsku potrebu da ga skine jer ne želi da tumači nego da dobije na gotovo. I možda komentatori i ostali prekidaju u različitim xG-ovima i verovatno nema xG parametra koji može da izmeri Vord Prausov slobodan udarac sa obale mora, ali taj parametar, ako ništa drugo, može da prikaže koliko je realna pozicija timova koji su trenutno u vrhu.

Totenhem je prema tom modelu imao 19,25 očekivanih golova, a postigao je 24, dok je bilo očekivano da prime 13,55 a primili su 10. Dakle, primili su manje nego što je trebalo, a dali su više nego što je trebalo.

Liverpul je trebalo da da 24,9 a dao je 27, dok su njegovi protivnici bili u situaciji da postignu 16,43, a postigli su 18 – postoji balans.

Lester je trebalo da postigne 20,11, a postigao je 24. Trebalo je da primi 15, a primio je 16,8.

Najveći iskorak i na tabeli i na terenu i u xG tabelama napravio je Sautempton za koji je bilo očekivano da postigne 14,56 golova, a postigli su 24. I kada se uračunaju Vord Prausovi slobodnjaci, disbalans je preveliki.

Čelsi sa druge strane, slično Liverpulu, drži balans: bilo je očekivano da daju 22,05 a dali su 25, dok je bilo očekivano da prime 10,77, a dali su 12.

Ovi podaci ne moraju da budu simptomatični, ali neće biti iznenađenje ako produkcija Sotona opadne i ako Spursi počnu da postižu nešto manje golova u situaciji kada dave protivnika kao zmija žabu i ne igraju preterano agresivno u napadu.

Ako se mančesterski klubovi ne budu trgli, naročito onaj građanskiji deo Mančestera, trka za titulu bi mogla da se otrgne kontroli i da postane trka u dvoje. Ipak, ova luda sezona i dalje može da zavara jer je razlika između prvog i sedmog pet bodova.

Nedeljnikov idealni tim:

Martinez

Čilvel, Vestergard, Fofana, Kresvel

Hojberg, Griliš, Son

Kejn, Bamford, Kalvert Luin

Najbolji trener u prva tri meseca: Žoze Murinjo