Murinjov kartel i priča o čoveku koji će dobiti zlatni sat: Hojbjerg je sve ono o čemu je Žoze godinama sanjao

0
AFP / Profimedia

Jednom nedeljno, kao da postoji pisano pravilo o tome, neki od najvećih zapadnih medija napiše priču o tome kako je usled pandemije koronavirusa sve blokirano, kako su stare dobre navike ostale u zapećku novog normalnog i kako je samo italijanska mafija uspela da profitira iz svega (i možda neko ko je prodao respiratore Bosni i Hercegovini). Jer stara je dobra navika mafije da uvek pronađe rešenje i izvor iz kog će da crpi novac.

Ako vam je potreban novac da vratite dugove nastale u trenutku kada je oglašena uzbuna i sviran početak karantina, nema problema, kamata je samo malo nepovoljnija nego u banci.

Želite da vaš restoran ili hotel ne bankrotiraju? Mafija ima kredit za vas, grejs period kratak, ali su zato cevi duge.

Nemate posao? Gazde su vas bezdušno šutnule u trenutku kada čitav svet jedva sastavlja kraj sa krajem? Javite se na jedan novi tip biroa za nezaposlene, mesto gde mafija regrutuje svoje ljude.

Sve to i mnogo više od toga, mogli smo da pročitamo poslednjih meseci o mafiji i koronavirusu. Ipak, postoji jedan čovek koji opsadno stanje više voli i bolje ga koristi od bilo koje mafije. On je rođen u Setubalu, a to što se o njemu priča da je “opasan tip”, nisu samo glasine.

Žoze Murinjo i njegov Totenhem – i dalje je neverovatno da su Spursi zaista njegovi – nalaze se na vrhu tabele Premijer lige, a sve što se od početka ove sezone događa logična je posledica mnogih stvari, a najviše konteksta.

Gospodin Posebni obožava drugu sezonu, gde god da radi. Druga sezona je uvek njegova. Stvar je psihološke prirode. Murinjo je “težak kao trepča” i igračima je potrebno da se naviknu na njegove metode rada i njegov način razmišljanja.

Spursi su se pojačali – doveli su nekoliko vrlo funkcionalnih igrača, od kojih je pravo mesto za sad pronašao tek jedan, ali kakav – a nemaju problema sa povredama, za razliku od čitave prve sezone pod Murinjom.

Hari Kejn igra božanstven fudbal. Privlači pritisak rivala na sebe, uspeva da zadrži loptu svojom sirovom snagom, uspeva da se okrene zahvaljujući prefinjenoj tehnici i da na kraju podeli asistenciju, zahvaljujući načinu na koji vidi igru.

Međutim, nije u tome stvar. Lepo je to što Kejn igra kao džojstikom, što Spursi imaju veću širinu nego ranije, druga sezona je uvek dobra za Murinja, ali stvar je samo i isključivo u kontekstu.

Murinjo i jeste težak za saradnju zbog toga što od samog početka svoje trenerske karijere svoje timove organizuje, usmerava i oblikuje prema rečenici: “Svi su protiv nas”. To je i upozorenje i motiv i balast. U prvoj sezoni igrači su obično šokirani njegovim pristupom i zaista stave prst na čelo i zapitaju se – da li je ovaj čovek normalan? U drugoj sezoni obično kažu – čoveče, pa ovo radi. U trećoj? Tada dobar deo njih naglas priča da im je pun kofer svega, ali to sada nije važno…

Druga Murinjova sezona poklopila se sa najvećim opsadnim stanjem koje je čovečanstvo doživelo od Drugog svetskog rata. Ovo opsadno stanje, domaći je Murinjov teren i dok svi nervozno komentarišu ovaj ritam, ovo suđenje, ovaj kretenski VAR, ove uslove za igru, Žoze se smeje.

Koronavirus mu je došao kao višnjica na torti koju je pokušao da napravi od dolaska u Totenhem i nije teško zamisliti kako, poput mafijaškog bosa, deli zadatke svojim podređenima. Jedan među njima posebno se ističe.

Pjer Emil Hojbjerg, Hejbjerj ili kako se već tačno izgovara – ni Karlo više nije Anćeloti, ko će znati i sa Dancima – od dolaska u Murinjov kartel izgleda kao čovek za sve.

Ako treba da se stoji na ulazi u Totenhemovu jazbinu, on je na prvoj liniji odbrane, pa se Loris i ostali izbacivači osećaju lagodnije. Ako je neophodno da se udari reket protivniku, Hojbjerg (mi tako, a vi kako hoćete) je u stanju da otme loptu, ili da vrši pritisak u nedogled, dok protivnik sam ne šutne loptu u aut i sedne na tribine. Za ozbiljnije akcije? Nema problema. Sedne na vespu i iznese loptu do protivničkog kaznenog prostora. I dribla. I precizno dodaje.

Žoze Murinjo najviše voli svoje najpouzdanije igrače, a kakav je tip Hojbjerg pokazuje i činjenica da je izabrao da dođe kod Portugalca, iako je neprežaljena ljubav Pepa Gvardiole. Katalonac ga je trenirao u Bajernu, gde je tada 18-godišnjeg Danca, video na poziciji “bavarskog Busketsa”.

Toliko godina kasnije, odgovor na svako Murinjovo pitanje ima tri reči: Pjer Emil Hojbjerg.

Ako ova situacija i luda sezona, Kejn i Son, možda i Bejl, svakako Endombele i Loris, uspeju da dovuku Murinjov kartel do trofeja – a samo to mu je cilj, šta god lagao na konferencijama – biće to uzbudljiva proslava. Levi će biti šokiran što oni fini i uglađeni momčići koje je godinama dovodio u svoj tim, izgledaju kao razularena banda, ali u tome i jeste poenta.

Murinjo im je u prvih godinu dana zajedničkog rada mnogo puta rekao da su “previše dobri” da bi bili šampionski tim. Ako dođu do srebrnine, to će značiti da su zaista prodali dušu najboljem fudbalskom đavolu i da su postali Murinjov kartel.

A na toj proslavi, nije teško zamisliti, Gospodin Posebni će zlatni sat pokloniti Hojbjergu. Zaslužio ga je već posle tri meseca.