Posle 104 utakmice odigrane u tri zemlje tokom pet i po nedelja, 23. izdanje Svetskog prvenstva za fudbalere ušlo je u samu završnicu. Španija je konačno pronašla put do gola u finalu, a slava joj je bila nadohvat ruke. Nekoliko minuta držala je loptu kao na treningu u čuvenoj rondo vežbi, dovodeći protivnika do ludila. Argentinski fudbaleri su gubili živce, a njihov bes rastao je sa svakim novim dodavanjem, piše sportsko izdanje Njujork tajmsa – Atletik (The Athletic).
Pokojni Cezar Luis Menoti, legendarni selektor koji je Argentinu doveo do prve titule svetskog prvaka 1978. godine, rekao je još 2004. da španski fudbal, posle toliko godina neuspeha na međunarodnoj sceni, mora da „zaboravi svoj bes i odluči da li želi da bude matador ili bik“.
Ta izjava tada je izazvala ogorčenje u Španiji, ali je Menoti bio u pravu. Tokom poslednjih 18 godina, otkako je u potpunosti prigrlila fudbal zasnovan na posedu lopte, muška reprezentacija Španije osvojila je Evropsko prvenstvo tri puta, a sada i drugu titulu svetskog prvaka.
To je izuzetan niz uspeha. Iako su prvih pet nedelja ovog Svetskog prvenstva obeležile partije zvezda poput Kilijana Mbapea i Lionela Mesija, malo ko bi osporio da je Španija, posle sporog početka turnira, u završnici pokazala da je najbolji tim na prvenstvu. U polufinalu je savladala Mbapeovu Francusku sa 2:0, a zatim je u finalu, posle 105 minuta bez golova, Feran Tores slomio sve očajniji otpor Mesijeve Argentine.
POBEDA TIMSKE IGRE
Bila je to pobeda timske igre, inteligentnog i kontrolisanog poseda lopte i smirenosti, u potpunoj suprotnosti sa agresijom rivala i njihovim skromnim napadačkim ambicijama.
Argentinski vezista Enco Fernandes isključen je pred kraj regularnog dela produžetaka zbog drugog žutog kartona, dok su ružne scene koje su u finišu izazvali Leandro Paredes i Nahuel Molina bile u skladu sa nastupom Argentine, koja sve do završnih minuta produžetaka nije uspela da uputi nijedan šut ka golu.
Način na koji se finale odvijalo podsetio je na još dva prethodna finala Svetskog prvenstva.
MESIJEVE SUZE KAO NEKAD MARADONINE
Prvo je bilo ono iz 1990. godine, kada je Argentina kao aktuelni šampion pružila grubu i destruktivnu partiju, za šta ju je na kraju kaznila Zapadna Nemačka.
Tada se sve završilo suzama Dijega Maradone, baš kao što se ovde završilo suzama Lionela Mesija.
Najveći igrači svojih epoha shvatili su da postoji granica do koje mogu da nose znatno skromnije saigrače.
Drugo poređenje vodi ka finalu iz 2010. godine, kada se Španija suočila sa izuzetno agresivnom Holandijom, ali je na kraju slavila golom u produžecima.
U ČEMU SE RAZLIKUJU PUTEVI ŠPANIJE I ARGENTINE?
Argentina je do nedeljnog finala stigla nošena talasom emocija i genijalnošću svog 39-godišnjeg kapitena.
Španija je, s druge strane, bila miran, kontrolisan i disciplinovan tim, izgrađen na čvrstim fudbalskim principima. Njena pobeda predstavljala je trijumf sistema nad haosom koji je tokom čitavog turnira pretio da bude koban za Argentinu.
Posle dobrog početka prvenstva, aktuelni šampion je tokom čitave nokaut faze bio na ivici eliminacije. Gubio je od Egipta i Engleske sve do završnica utakmica, a tek posle produžetaka uspevao je da eliminiše Zelenortska Ostrva i Švajcarsku.
Španija je, s druge strane, posrnula već u prvom meču grupne faze, odigravši 0:0 sa Zelenortskim Ostrvima, ali je potom pronašla svoj ritam i iz utakmice u utakmicu igrala sve sigurnije i autoritativnije. Na osam mečeva primila je samo jedan gol.
TAJNA USPEHA LEŽI U KOLEKTIVU
Kapiten Španije Rodri, fudbaler Mančester sitija, osvojio je FIFA Zlatnu loptu za najboljeg igrača turnira, podsetivši na svoje najbolje partije na sredini terena gotovo dve godine nakon što je pokidao prednje ukrštene ligamente desnog kolena.
Pau Kubarsi osvojio je nagradu za najboljeg mladog igrača ispred svog saigrača iz Barselone Lamina Jamala, zahvaljujući još jednoj izvanrednoj partiji u tandemu sa Ajmerikom Laportom u srcu odbrane.
Desni bek Pedro Poro i levi bek Mark Kukurelja briljirali su na oba kraja terena. Fabijan Ruiz, Mikel Merino, Pedri, Niko Vilijams, Mikel Ojarzabal i mnogi drugi dali su veliki doprinos tokom turnira, baš kao i Feran Tores, koji je ulaskom sa klupe postigao gol vredan titule svetskog prvaka.
Ipak, važnije od svih pojedinačnih doprinosa jeste kolektiv. Reč nije samo o prepoznatljivom stilu igre seniorske reprezentacije, već i o jedinstvenom sistemu razvoja igrača – ali i trenera.
Dvojica najuspešnijih klupskih trenera ove ere, Pep Gvardiola i Luis Enrike, Španci su, baš kao i treneri pet klubova Premijer lige, uključujući šampiona Arsenal (Mikel Arteta), osvajača Lige Evrope Aston Vilu (Unai Emeri), Čelsi (Ćabi Alonso), Fulam (Alvaro Arbeloa) i Liverpul (Andoni Iraola).
15 ŠUTEVA ŠPANIJE, NIJEDAN ARGENTINE U REGULARNOM DELU
U finalu Svetskog prvenstva Španija je vremenom potpuno preuzela kontrolu. Posle 90 minuta igre imala je 66,2 odsto posed lopte i 15 udaraca ka golu, dok Argentina nije uputila nijedan.
Produžeci su protekli u istom ritmu. Iako su Španci posle remija bez golova protiv Zelenortskih Ostrva u grupnoj fazi bili kritikovani da previše insistiraju na dodavanjima – baš kao i posle eliminacije od Maroka na penale na Svetskom prvenstvu 2022, kada su imali čak 77 odsto poseda lopte – ostali su verni svom stilu.
Strpljenje i vera u sopstveni način igre isplatili su se do kraja turnira.
„GOSPODO, IMAMO SASTANAK SA ISTORIJOM“
Gol odluke imao je i direktnu dimenziju – visoki centaršut Pedra Pora, inteligentan i borben skok Nike Vilijamsa na drugoj stativi i sigurna završnica Ferana Toresa – ali je bio rezultat kontrolisane i smirene igre koja je delovala kao da će pre ili kasnije slomiti otpor Argentine.
Španija sada nije samo aktuelni šampion Evrope i sveta u muškoj konkurenciji. Postala je i prva država koja istovremeno drži titule svetskog prvaka u muškoj i ženskoj konkurenciji.
Uz to je i aktuelni evropski šampion do 19 godina i kod fudbalera i kod fudbalerki. Sve to dok je jedan od najtalentovanijih mladih igrača sveta, Lamin Jamal, ubrzano prošao put do seniorske reprezentacije, postao prvak Evrope, a sada i sveta – svega nedelju dana nakon što je napunio 19 godina.
Jamal jeste zaštitno lice ove reprezentacije Španije i igrač čije će fotografije godinama krasiti bilborde, ali je u celoj priči najvažnija upravo reč tim. Na Svetskom prvenstvu koje su često obeležavale najveće zvezde svetskog fudbala, titulu je osvojio najjači kolektiv.
Sve se vraća na poruku koju je Luis de la Fuente uputio svojim igračima uoči finala.
„Rekao sam im: ‘Gospodo, imamo sastanak sa istorijom – i želimo da stignemo prvi’“, ispričao je selektor.
Potrajalo je, ali su na kraju do istorije stigli u velikom stilu. Ole! Ole! Ole!
Tagovi
