VARljivo leto 2020: “Bitango jedna. Čovek koji ne zna ortogonalnu projekciju, ne može da bude sudija”

0
The big screen indicates that the goal scored by Liverpool's Jordan Henderson is ruled out by VAR for offside against Sadio Mane during the Premier League match at Goodison Park, Liverpool.,Image: 564022516, License: Rights-managed, Restrictions: RESTRICTIONS: EDITORIAL USE ONLY No use with unauthorised audio, video, data, fixture lists, club/league logos or "live" services. Online in-match use limited to 120 images, no video emulation. No use in betting, games or single club/league/player publ..., Model Release: no, Credit line: Catherine Ivill / PA Images / Profimedia

Veselin vezuje Petra za krevet i kroz zube govori: “Za ono što si me obrukao sleduje ti kućni pritvor”.

Petar se buni: “Šta je bre ćale, pa nije ovo srednji vek…”

A “ćale” besno odgovara: “Da ćutiš, bitango jedna. Predsednik suda ne sme da zna da si ti ona bitanga koja je bila u vozu. Čovek koji ne ume da vaspita svog sina, ne može i ne sme da bude sudija…”

Legendarna scena iz filma Varljivo leto, uz još jednu maestralnu ulogu Bate Stojkovića, oslikava i razgovor koji bi mogao, ali se nažalost još uvek nije dogodio u Engleskoj i koji će se, sasvim sigurno dogoditi, ako VAR (Video Assistant Referee) bude uveden u Srbiju. Samo nema Bate Stojkovića i više nije ni malo smešno, samo je tužno…

Naslovna strana poklon knjige koja se dobija uz Nedeljnik

Defanzivac Liverpula Virdžil van Dajk je utrčao u kazneni prostor Evertona, u pokušaju da stigne Fabinjov centaršut, a golman Evertona Džordan Pikford je sa dve noge utrčao u najboljeg defanzivca sveta – prednjim ukrštenin ligamentima zbogom. Čist penal za Liverpul i direktan crveni karton za Pikforda. Međutim, VAR je pokazao drugačije. Van Dajk je u trenutku upućenog centaršuta bio u milimetarskom (bez preterivanja) ofsajdu. Nedozvoljena pozicija je prethodila Pikfordovom prekršaju. Nema penala, niti crvenog kartona, jasna je samo povreda Van Dajka, operacija kolena i odsustvo sa terena od nekoliko meseci. To VAR tehnologija ne može da poništi.

Osmišljen da ispravi sudijske greške i spreči negativne navijačke reakcije o namernom sabotiranju ili naklonjenosti nekom timu, odnosno – prosto rečeno, da fudbal učini pravednijim – VAR je u nekoliko sezona života samo produbio problem. Jer, dok nije bilo video sistema, pogrešne odluke arbitara su se pravdale onim “da svaki živ čovek greši”. Uz VAR, greške ne bi trebalo da postoje, ali izgleda da greši svaki živi robot. Ili je opet do čoveka?

FIFA je odlučila da probni projekat nove tehnologije isproba na Kupu konfederacija 2017. godine, a da ga u punoj meri koristi na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine. Neke lige su VAR primenile još tokom sezone 2017/18 – naravno da je Bundesliga uvek prva kada treba biti moderan i iskoristiti priliku koja se pruža – a sa razlogom Premijer liga nije to uradila kada i ostali.

Engleska je modifikovala VAR pravila u odnosu na ostatak evropskih liga, ali i Lige šampiona. Poučena lošim iskustvima o dugim prekidima tokom većanja o najispravnijoj odluci, Englezi su želeli da video tehnologiju koriste drugačije. Formlano je zaživeo princip „minimalno korišćenje – maksimalna korist“, a osnovni cilj je bio da se VAR koristi u jasno definisanim i retkim situacijama.

Za svaki sporni gol i akciju koja mu prethodi, kao i za svaki sporni penal i akciju koja mu prethodi aktiviraće se VAR. Takođe, u slučaju direktnog crvenog kartona  i dodeljivanja kartona pogrešnom igraču moguće je konsultovati VAR sobu.

Ta soba je verovatno prostorija sa velikim brojem različitih ogledala, kao u kućama strave, a slika koju vidimo kada reditelj prikaže sudije ispred monitora, verovatno je montirana, kao kada pljačkaši u filmovima prevare noćnog čuvara dok jede osmi hamburger.

Ko je spomenuo pljačku?

VAR je od početka nove sezone u Premijer ligi doneo najveći broj penala u istoriji u jednom kolu, doveo je do toga da igrači na treninzima moraju da počnu da vežbaju skok sa rukama iza leđa jer ako ih “ne daj bože” lopta okrzne po ruci, to je kazneni udarac.

Upravo je pravilo o jedanaestercima ove sezone uvelo najviše zabune.

Ako je sinonim za penal “kazneni udarac” ili “najstroža kazna”, onda je jasno da je u pitanju mera koja se izriče kako bi se igrač kaznio za nešto što je uradio. Treba li fudbaleri da budu kažnjeni za nešto što su očigledno uradili slučajno? A da li se za slučajna “krivična dela” u bilo kojoj oblasti izriču baš “najstrože kazne”?

Zvuči logično i to je izgleda problem kada su u pitanju engleske sudije.

Mogao je igrač pre trideset, deset, ili pre tri godine da se kune u užu i širu familiju da je loptu rukom zakačio slučajno, ali nije vredelo – sve je zavisilo od sudijskog uverenja. Danas imamo mogućnost da potpuno usporimo čitavu scenu i više puta je pogledamo na ekranima, sudije u VAR sobi to čine, gube se dragoceni minuti (i time se daje materijal onim konzervama kojima baš nijedan novitet ne odgovara) i na kraju se ponovo donosi odluka da se najstrože kazne oni koji nisu krivi što imaju obe ruke.

Situacija oko ofsajda je još gora.

Dokazano je da VAR ima određeni nivo “dozvoljene greške” prilikom povlačenja linija, a prema nekim dokumentima ta greška ide do 3,8 centimetara. Usput, niko od nas ne može ni da predpostavi koji je tačno trenutak kada se slika zamrzava – kada je igrač dodirnuo loptu, ili kada ona napušta njegovu kopačku. Pa opet imamo priliku svakog vikenda da vidimo besomučno povlačenje linija i iživljavanje odeljenja za geodeziju Fudbalske asociacije Engleske.

Jednostavno je – tamo gde su sudije loše i VAR se loše koristi.

Tokom prvog dela sezone 2019/20, koji je uzet u obzir u analizi, u Bundesligi su odigrane 153 utakmice na kojima je preko VAR sistema provereno ukupno 844 sporne situacije. VAR je „razotkrio“ 53 pogrešne odluke. Čelnici lige su bili zadovoljni ovim podacima i izveli su pozitivan zaključak o opravdanosti upotrebe ove tehnologije. Kao najveći nedostak naveli su da je prosečno potrebno više od jednog minuta (79 sekundi) da se donese odluka konsultovanjem VAR sobe i ekrana pored terena. Izgleda da može i tako.

Premijer liga “gleda i ne veruje”.

Zapitaćete se neko – šta su Nedeljniku skrivile engleske sudije?

Baš ništa (osim možda onima koji navijaju za Liverpul). Problem je u tome što engleske sudije nisu najgore sudije u Evropi. Da, ima i gorih sudija, ili makar “sudija koji rade pod velikim pritiskom i teškim uslovima”.

Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Jovan Šurbatović najavio je početkom leta uvođenje VAR sistema i u Superligi, od sezone 2021/22. On je tada naglasio da će u saradnji sa FIFA, domaće sudije proći teorijsku i praktičnu obuku kako bi spremno dočkali tehnološkog partner.

To znači da će srpske sudije prvo morati da se vrate na časove tehničkog obrazovanja, da obnove gradivo kada je u pitanju crtanje ortogonalnih projekcija, pa će zatim svaki od njih dobiti po jednog mentora geometra, da bi na kraju otišli kod tužioca za organizovani kriminal kako bi mogli dosledno da kažnjavaju igrače koje lopta pogodi u ruku.

A pre, u toku i nakon te dodatne obuke, moraće da počnu da sude “ni po babu ni po stričevima”, što je verovatno još teži zadatak.

Zato se VAR tehnologiji ne raduje nijedan šampionat koji kuburi sa deljenjem (ne)pravde.

Ono što se događa Englezima, dogodiće se svuda gde ne postoji jasan kriterijum i kvalitetna sudijska škola, a time će večiti borci za “dušu fudbala” – primetili ste sigurno da se često oglašavaju – dobiti samo još više materijala.

U jednom su izgleda u pravu. Zaljubili smo se u fudbal sa svim njegovim nepravdama – od Maradonine do Anrijeve ruke – a odljubićemo se ako borci za pravdu nastave da se prave pametni i ne prihvate da je uvek najbolje “kad Švabo napravi”.

Ovako možemo samo da zamislimo scenu…

Direktor sudijske komisije u Engleskoj vezuje Majkla Olivera za krevet i preti kućnim pritvorom jer ga je obrukao, a on mu odgovara:

“Šta ti je bre ćale, pa nije ovo srednji vek, imamo VAR…”

“Da ćutiš, bitango jedna. Čovek koji ne razume fudbal ne može da bude sudija”, kaže Majklu Veselin.