Kako u Indiji dobiti izbore na osnovu katastrofalnih rezultata?

Veliki igrač tokom predizborne kampanje bio je i novac. Bili su to najskuplji izbori u istoriji demokratije, a, prema pouzdanim procenama, partije su na njih potrošile skoro devet milijardi dolara PIŠE KRISTOF ŽAFRELO

0
Foto: Profimedia

Politika otvorene diskriminacije prema muslimanskim i hrišćanskim manjinama. Izrazito razočaravajući ekonomski i socijalni bilans. Nimalo povoljan kontekst… Pa opet, nacionalistički premijer Indije ponovo je izabran na tu funkciju, i to sa udobnom većinom. Na parlamentarnim izborima na kojima se izjasnilo 900 miliona građana i građanki Indije (više od desetine ukupnog stanovništva planete), Indijska narodna partija (Bharatiya Janata Party – BJP), politička organizacija Narendre Modija, osvojila je 303 od 543 poslanička mesta. To znači da joj ne treba podrška ostalih organizacija iz njene koalicije, Nacionalnog demokratskog saveza (National Democratic Alliance – NDA), kako bi vladala.

Po navici, premijer je prosto izbegao da se bavi škakljivim temama. Kampanja koju je vodio omogućila mu je da skrene pažnju sa ekonomije koja se nalazi u najtežoj situaciji još od 1990-ih: stopa nezaposlenosti viša je nego što je bila poslednjih četrdeset godina, poljoprivredni sektor je u krizi, izvoz je opao (uprkos nestabilnom kursu rupije), kao i investicije, smanjio se broj direktnih stranih investicija (DSI), stopa potrošnje je mizerna, itd.

Dok je ekonomski razvoj bio centralna tema njegovog predizbornog programa 2014. godine, Modi se 2019. opredelio za temu bezbednosti, obećavajući, na primer, da će iz zemlje proterati neprijavljene imigrante iz Bangladeša. Najviše je iskoristio napad jedne džihadističke grupe iz Pakistana na selo Pulvama (Kašmir) u kom je život izgubilo preko četrdeset indijskih vojnika.

U odgovoru na njega, premijer je naredio vazdušne napade na teritoriju ove susedne države; Islamabad je potom oborio jedan indijski avion. Cela situacija omogućila je Modiju da se predstavi kao zaštitnik države i da se hvali neviđenom hrabrošću svoje reakcije. Ni u jednoj predizbornoj kampanji do sada patriotska i ratnohuškačka retorika nije bila ovoliko zastupljena. Do te mere da je više od sto pedeset oficira u penziji (1), uključujući bivše generale i admirale, apelovalo na premijera da ne politizuje instituciju vojske.

Iznenađuje činjenica da Rahul Gandi, vođa Indijskog nacionalnog kongresa koji je izgubio i na prethodnim izborima, nije uspeo da osvoji većinu uprkos naročito sveobuhvatnom programu: od garantovanog minimalnog dohotka za najugroženije, do mera borbe protiv zagađenja – problema čije postojanje vlada negira (2) – uključujući i predlog da se preispitaju vanredni zakoni koji vojsci daju neograničena ovlašćenja u Kašmiru. On je zajahao konja koji je 2014. odneo Modija do pobede: kritiku korupcije i ortačkog kapitalizma (3).

Nemajući nameru da preuzme odgovornost za svoje neuspehe na ovim poljima, premijer je počeo da naglašava opasnost koju predstavljaju spoljne pretnje. Pošlo mu je za rukom da tu temu nametne kao dominantnu tokom čitave kampanje. Činjenica da je Modi odbio da učestvuje u bilo kakvim debatama i da je uživao punu podršku medija samo je doprinela uspešnosti ove taktike. On je svoj nastup ograničio na unapred pripremljena gostovanja i intervjue u medijima koji uglavnom pripadaju kapitalistima željnim da održe dobre odnose sa vlašću.

Drugi veliki igrač tokom predizborne kampanje bio je novac. Bili su to najskuplji izbori u istoriji demokratije, a, prema pouzdanim procenama, partije su na njih potrošile skoro devet milijardi dolara (4). Nikada do sada policija nije, na zahtev Izborne komisije, zaplenila toliko novčanica u sitnim apoenima iz stanova kandidata ili sedišta partija. Po ovom pitanju, BJP je potukla sve rekorde (5). Dve hiljade šesnaeste godine, Modijeva vlada je glasala za zakon koji bi omogućio kompanijama i fizičkim licima da uplaćuju anonimne donacije partijama – neku vrstu „institucionalizacije ortačkog kapitalizma (6)”, kako je taj potez kritički nazvao bivši predsednik Izborne komisije Šahabudin Jakub Kuraiši. Ove astronomske sume korišćene su za kupovinu glasova – pokloni glasačima dan pred izbore nužan su, mada ne i dovoljan uslov za pobedu. Ipak, najveći novca deo uložen je u finansiranje predizborne propagande.

Povratak viših kastâ

Na ovom polju Indija prati globalni trend po kom se društvene mreže pretvaraju u glavni kanal političke komunikacije. Iako političke vođe još uvek organizuju skupove, ništa ne može da ispuni javni prostor koliko Votsap (WhatsApp), Tviter (Twitter), Fejsbuk (Facebook), itd.

Otud ogromne investicije u višejezičnu radnu snagu čiji je zadatak bio da privlači glasove metodima dezinformisanja i trolovanja. Tako je Modi svog rivala predstavio kao muslimana, šireći fotografiju na kojoj se on kao dečak moli u džamiji – u pitanju je bila pogrebna ceremonija na sahrani Kana Abdula Gafara Kana (velikog paštunskog vođe, sledbenika Mahatme Gandija) 1988. godine u Pešavaru, na koju je Rahul išao sa svojim ocem.

Naposletku – nešto što se nikako ne treba zanemariti – premijer i njegova partija do krajnjih granica su instrumentalizovali hinduističku religiju. Predsednik BJP-a Amit Šah napao je Gandija jer se kandidovao u većinski muslimanskom okrugu – što je bila čista laž – koji je uporedio sa Pakistanom; takođe je pričao kako, gledajući redove pristaša svog protivnika nije znao da li se skup održava „u Indiji ili u Pakistanu (8)”. Uz to, jedna od kandidatkinja BJP-a bila je i Pragja Sinh Takur, koja je bila optužena za terorizam u vezi sa pokretom Abinav Barat (Mlada Indija), pod sumnjom da je 2008. pripremala četiri antimuslimanska napada u kojima je poginulo više desetina osoba. Budući da je puštena na slobodu pod nadzorom iz zdravstvenih razloga, ona je tokom kampanje hvalila ubicu Mahatme Gandija, kog su indijski nacionalisti oduvek smatrali neprijateljem zbog njegove doktrine nenasilja i verskog ekumenizma.

Mnogi birači glasali su za Modija ne zbog indijskog nacionalizma, već zbog toga da bi na vlasti ostao snažan državnik, ili po navici – zbog toga što ih opozicija nije ubedila. U svakom slučaju, značajno je to što ih pomenuta ideologija nije otuđila. Već pet godina, indijski nacionalizam često se prevodi u nasilje prema hrišćanskim i muslimanskim manjinama, uključujući linčovanje četrdesetak osoba optuženih da su jele govedinu ili da su vodile krave u klanicu. Glas ovih manjina teško se može čuti u Lok Sabhi – donjem domu parlamenta – u kojoj većinu drže poslanici BJP-a, među kojima samo šačica dolazi iz manjinskih zajednica.

Samo 25 poslanika, odnosno 4,6% su muslimani, iako poklonici islama čine 14,6% stanovništva države. Žene su, takođe, još uvek marginalizovane, mada je došlo do porasta njihovog prisustva. Poslanica je sada 78 (14,3%), naspram 66 u sazivu izabranom pre pet godina. Prvi put, broj žena koji je glasao bio je isti kao i broj muškaraca.

Sociološki gledano, nakon izbora 2019. godine nastavio se povratak visokih kastâ u parlament, otpočeo pre deset godina, koji takođe odražava elitistički karakter BJP-a. Tako, od 147 kandidata ove partije u okruzima hindifone zone (9) – što je gotovo polovina poslanika u Lok Sabhi – 88 pripada visokim kastama koje čine samo 12% stanovništva. Poslanička mesta dobilo je 33 bramana (najviša kasta) i 27 rajputa (ratnička kasta, drugoplasirana u društvenoj hijerarhiji) (10).

Nova skupština takođe uključuje brojne predstavnike novih generacija starih političkih porodica. Broj ovih „dinastinaca”, kako ih u Indiji nazivaju, porastao je sa 25% 2014. na 30%, dok taj promer u određenim saveznim državama daleko nadilazi nacionalni prosek. To je slučaj u Karnataki (39%), Maharaštri (42%), Biharu (43%) i Pandžabu (62%).

Dotični trend naročito je izražen među regionalnim partijama u kojima se vođstvo uglavnom prenosi sa oca na sina. Ne zaostaju, međutim, ni nacionalne partije: Indijski nacionalni kongres predložio je 31% dinastičkih kandidata, a BJP 22%, iako je vodio kampanju „protiv dinastija koje upravljaju Indijom”, naročito protiv najistaknutije – dinastije Nehru-Gandi.

Ovaj procenat još je šokantniji ako znamo da se BJP potrudio da obnovi spisak kandidata kako bi uveo svežu krv. Na osnovu toga nova lica zamenila su nekih stotinak poslanika iz prošlog saziva. Njihova krv možda jeste sveža, ali je takođe plave boje. Jednostavno, kandidovanje potomaka političkih porodica garantuje uspeh. Takođe, iako veća zastupljenost žena na listama postaje nužnost, radi maksimalizacije šansi uspeha, kandidovale su se žene, udovice i ćerke političkih vođa. Ovo je bio slučaj sa 54% kandidatkinja Indijskog nacionalnog kongresa i 53% žena na listi BJP-a.

Manjine saterane u ćošak

Ova slika nije potpuna ukoliko ne pomenemo sve veći broj poslanika optuženih za krivična dela ili onih koji već imaju pozamašne dosijee. Ovaj trend može se objasniti sve većim uticajem novca i potragom za političkom zaštitom koja motiviše mnoge kriminalce. Od 539 poslanika koje je ispitalo Udruženje za demokratske reforme (Association for Democratic Reforms), nevladina organizacija poznata po revnosnosti, 43% je traženo pred licem pravde (spram 34% 2014). Jedanaestoro (od čega pet poslanika BJP-a) optuženo je za ubistvo, trideset za pokušaj ubistva, te devetnaest za nasilje nad ženama. Od ukupnog broja, sto šesnaest dolazi iz redova BJP-a, a dvadeset devet iz Indijskog nacionalnog kongresa (11).

U ovim uslovima, epoha koja počinje Modijevim povratkom na čelo vlade može biti samo repriza prethodne. Kontinuitet će se, naravno, ticati ključnih tačaka, poput sve veće koncentracije moći u rukama premijera. Međutim, dubina ekonomske krize zahtevaće čvrste odluke. Najurgentnije među njima tiču se poljoprivrednog sektora za koji deluje da će, iako je već u teškom stanju, biti pogođen posledicama naročito snažnog monsuna. Vlada će nužno morati da prihvati da podigne cene poljoprivrednih proizvoda, bez obzira na rast inflacije i nezadovoljstva urbanih glasača. Ipak, potonja dva faktora ograničiće njen manevarski prostor.

Na političkom planu, dve vrste tenzija će se nužno zaoštriti tokom narednih pet godina. Prvo, odnosi između Modijeve vlade i saveznih država Indije u kojima je na vlasti opozicija već su krenuli da trule. Najupadljiviji primer predstavlja Mamata Banerdži, prva ministarka Zapadnog Bengala, glavne mete BJP-a koji želi da se vrati na vlast u ovoj državi, dugogodišnjem uporištu komunista. Drugo, manjine se mogu naći još više saterane u ćošak. Budući da je veliki broj ljudi sa desnog krila BJP-a ušao u parlament, zakonodavna vlast će izgledno okončati polemiku koja traje skoro trideset godina, a tiče se Babri Masdžida, džamije koju su indijski nacionalisti porušili 1992. godine. U narednih nekoliko meseci, Vrhovni sud će doneti bitnu odluku. Ukoliko ne dopusti hinduističkim nacionalistima da na toj lokaciji, koju smatraju mestom rođenja božanstva Ram, izgrade sopstveni hram, oni će sigurno organizovati masovne proteste; ukoliko to dopusti, mladi muslimani koji, zasada, trpe razne oblike diskriminacije u tišini, mogli bi da se pobune.

KRISTOF ŽAFRELO je direktor istraživanja u Centru za međunarodna istraživanja (Centre de recherches internationales – CERI), zajedničkoj istraživačkoj jedinici univerziteta Sciences Po i Nacionalnog centra za naučna istraživanja (Centre national de la recherche scientifique – CNRS); autor relevantnih dela L’Inde de Modi. National-populisme et démocratie ethnique i Le Syndrome pakistanais, Fayard, Pariz, redom 2019. i 2013.

PREVOD: Pavle Ilić

(1) „Over 150 veterans write to President on ‘politicisation’ of armed forces”, The Hindu, Nju Delhi, 12. april 2019.

(2) „Environment Minister rejects global reports claiming 1.2 million deaths in India due to pollution”, The Hindu, 5. maj 2019.

(3) Cf. „Le capitalisme de connivence en Inde sous Narendra Modi”, Les Études du CERI, br. 237, Pariz, 18. septembar 2018.

(4) Bibhudata Pradan i Šivani Kumaresan, „Indian elections become world’s most expensive: This is how much they cost”, Business Standard, Nju Delhi, 4. jun 2019.

(5) „In 2019, is BJP riding a Modi wave or a money wave?”, The Wire, Nju Delhi, 6. maj 2019, i „BJP flush with poll cash, no questions asked in this elections”, The Telegraph, Nju Delhi, 2. maj 2019.

(6) Adil Rašid, „Electoral bonds have legalized crony capitalism: Ex-chief Election Commissioner SY Quraishi”, Outlook, Nju Delhi, 7. april 2019.

(7) Madhumita Murgija, Stefani Findlej i Andres Ščipani, „India: The WhatsApp election”, Financial Times, London, 5. maj 2019.

(8) „’Can’t make out if it’s India or Pakistan’: Amit Shah on Rahul Gandhi’s Wayanad roadshow”, The News Minute, 10. april 2019, www.thenewsminute.com.

(9) Ovaj metaregion čine Utar Pradeš, Utarakand, Bihar, Džarkand, Čatisgar, Madja Pradeš, Radžastan, Delhi, Harajana, Himačal Pradeš i Čandigar.

(10) Ovi podaci, kao i oni iz narednog pasusa, navedeni su prema istraživanju Social Profile of Indian National and Provincial Elected Representatives (Spinper), međunarodne udružene laboratorije pri CNRS-u koju vode indijski univerzitet Ašoka i francuski Sions po.

(11) „43% of newly elected MPs face criminal charges: ADR report”, The Wire, 27. maj 2019.