Zamislite Vašington kako otkriva da Peking planira da ubije protivnike na svojoj teritoriji, a da ta stvar ne izazove ništa više od nekoliko diplomatskih talasića? To je upravo ono što se Nju Delhiju dogodilo u novembru 2023. Ministarstvo pravde SAD objavilo je saznanja o povezanosti indijskih obaveštajnih službi sa eliminisanjem svojih protivnika Sika na teritoriji Sjedinjenih Država i Kanade. Kako je predsednik Džozef Bajden reagovao na ovaj pronalazak? On je jednostavno odbio poziv Narendre Modija da proslavi Dan Republike sa njim 26. januara, uzdržavajući se od objašnjavanja svojih motiva. Indijski predlog se prenosi niz hijerarhijsku lestvicu „slobodnog sveta“ da bi završio na stolu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji odmah prihvata ponudu i pruža uverenje da će zapadno nezadovoljstvo biti kratkotrajno.

Međunarodni poredak zasnovan na pravilima“, onaj na koji se Globalni sever (bogate hegemone države Zapada, prim. ur.) poziva da bi nametnuo svoje preferencije, pokazuje se izuzetno fleksibilnim. Neke zemlje uživaju u vrsti nepisanog ovlašćenja čije proširenje na ostatak sveta teško da možemo zamisliti. Indija, kao azijski div, zaista ima značajnu geopolitičku prednost: nije Kina. Međutim, u konfrontaciji sa Pekingom, Vašington računa na Nju Delhi da igra ulogu ekonomske i diplomatske protivteže prema rastu kineskog carstva. Zato je Zapad vrlo racionalan.

Modiju je dugo uskraćivana viza za Sjedinjene Države i Evropu zbog njegove odgovornosti za masakr nad muslimanima 2002. u Gudžaratu. Kao premijer te države, on je zabranio policiji da obuzda hinduističke mase čije se nasilje, podstaknuto suprematističkim idejama, usmerilo na muslimansko stanovništvo. Tada je došlo do smrti više od dve hiljade osoba u toj zajednici i prisilnog premeštanja hiljada drugih. Taj događaj je najavio politiku koju je Modi nastavio tokom svoje karijere: politiku Rashtriya Swayamsevak Sangha (RSS), doslovno „Dobrovoljačke nacionalne organizacije“, perjanice hinduističkog nacionalizma.

Kada je došao na čelo savezne vlade 2014. godine, Modi centralizuje moć kao nikada ranije. Izbacuje Čarlsa Darvina iz školskih programa i velike nevladine organizacije (NVO) – Amnesty InternationalGreenpeaceOxfam – iz javnog prostora. Od sebe gradi kult ličnosti koji bi izazivao opšte zgražavanje da se pripisuje kineskom lideru Si Đinpingu: „Modi ima aplikaciju na pametnom telefonu, NaMo, koja uključuje igru u kojoj se osvajaju poeni svaki put kada se odobre postupci premijera“, navode, na primer, novinari Sofi Landrin i Gijom Delakroa. Premijer ućutkuje sudije, intelektualce, uzbunjivače i sve što liči na nekakvu opoziciju njegovoj vlasti. Naročito nastavlja sa svojom politikom izopštavanja muslimana.

Modi se nije promenio; Zapad jeste, a to možemo videti prateći tzv. stručnjake za Indiju među zapadnim dominantnim medijima. Indija više „nije samo najveća demokratija, već je majka svih demokratija“, proklamuje Fransoa-Olivije Žizber ponavljajući reči samog Modija. Pod njegovom „vladavinom“, „hinduizam je povratio boju i ponos. Otuda histerija anti-hinduističkih krugova evropskih i američkih intelektualaca, koji često imaju simpatije (…)

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.