Kako je uspeh Kine u svemirskim istraživanjima pokrenuo nove trendove u kinematografiji

Prvi kineski naučnofantastični blokbaster "The Wandering Earth” premijerno je prikazan 5. februara, sledeći visoka očekivanja da će on predstavljati svanuće novog doba u kineskoj kinematografiji Piše: Stiven Li Majers / The New York Times International Report

0
Foto: Kineska filmska grupa

Kina je okasnila u istraživanju svemira, a filmska industrija je takođe zaostajala na polju naučne fantastike. To se, međutim, sada menja.

Prvi kineski naučnofantastični blokbaster “The Wandering Earth” premijerno je prikazan 5. februara, sledeći visoka očekivanja da će on predstavljati svanuće novog doba u kineskoj kinematografiji.

Ovo ostvarenje samo je jedno u nizu ambicioznih visokobudžetnih filmova koji se bave žanrom koji je sve donedavno bio van dometa kineskih stvaralaca – u finansijskom, ali i tehničkom smislu. Među drugim filmovima koji pretenduju da označe početak nove ere kineskog filma nalaze se “Shanghai Fortress” o vanzemaljskom napadu na Zemlju, i “Pathfinder” o svemirskom brodu koji se sruši na napuštenoj planeti.

“Kineski reditelji naučnu fantastiku doživljavaju kao sveti gral”, kaže Rejmond Zu, nezavisni kritičar koji ističe da je Holivud postavio ne samo visoke tehničke standarde već i visoka očekivanja publike.

Radnja filma “The Wandering Earth”, prikazanog u 3D-u, odvija se u dalekoj budućnosti kada se Sunce pretvara u crvenog diva koji preti da proguta Zemlju. Predstojeća opasnost primorava inženjere iz celog sveta da osmisle plan da planetu izmeste u novu galaksiju koristeći džinovske potisnike. Situacija se komplikuje kada Zemlja treba da prođe pored Jupitera.

Specijalni efekti – poput apokaliptičnih klimatskih promena koje će se dogoditi ukoliko Zemlja slučajno ispadne iz svoje orbite – mogu se meriti sa holivudskim.

Kritike su pozitivne. “Industrija sazreva”, kaže Zu.

“The Wandering Earth” premijerno je prikazan na dan Kineske nove godine, početkom praznične nedelje koja je naročito plodonosna za bioskopske blagajne u Kini. Film je prikazan i u Americi, Kanadi, Australiji i na Novom Zelandu.

U Kini se takmiči sa “Crazy Alien”, komedijom inspirisanom kultnim filmom “E.T.”. Scenariji za oba filma su adaptacije dela Lju Cisina, prvog kineskog dobitnika Hugo nagrade za naučnu fantastiku.

Njegovi romani su plauzibilne fantazije o susretima čovečanstva sa opasnim univerzumom. Prevođenje Ljuovih romana u filmove predstavljalo bi izazov za bilo kog režisera, kako je nedavno istakao reditelj filma “The Wandering Earth” Guo Fan.

Zato je ovaj film test za filmsku industriju u Kini.

Guo je takođe rekao da kineska publika na holivudske naučnofantastične filmove obično reaguje ravnodušno. Zato je kineski studio želeo da uloži u naučnofantastični film koji će biti uverljiv. Budžet za film navodno je iznosio 50 miliona dolara, što je prema holivudskim standardima skromna suma, ali za Kinu i te kako ozbiljna.

Guo – čiji je prethodni film “My Old Classmate” pripadao žanru romantičnih komedija – kaže: “Sve dok ovaj film ne bude gubio novac, moći ćemo da snimamo naučnu fantastiku.”

Dva holivudska ostvarenja, “Gravity” i “The Martian”, mogla bi da budu od pomoći. Oba prikazuju kineski svemirski program na pozitivan način i u Kini su bili hit.

Kina je u januaru dostigla prekretnicu u svemiru: kineska letelica stigla je u komadu na udaljenu stranu Meseca. Iako je Kina decenijama zaostajala za Rusijom i SAD, ona sada šalje astronaute u orbitu i ima ambiciozne planove da se pridruži – ili čak predvodi novo doba istraživanja svemira.

“Mislim da postoji vrlo bliska veza između kineske kinematografije i nacionalnih blaga”, kaže Ša Dan, kustos Kineskog filmskog arhiva.

On ističe da je najpopularniji film u Kini prošle godine bio “Operation Red Sea”, akciona drama zasnovana na priči o spasavanju nekoliko stotina kineskih civila iz Jemena kada je 2015. godine tamo izbio rat.

“Kada postoji mogućnost da idemo u rat, možemo da snimamo filmove kao što je ‘Operation Red Sea’”, kaže on, aludirajući na vojnu modernizaciju Kine poslednjih godina. “’The Wandering Earth’ može da se snima sada kada je Kina ušla u novo doba istraživanja svemira.”

Za razliku od filmova “Operation Red Sea” ili “Wolf Warrior”, u kojima se glavni junaci u maniru Ramba bore protiv zapadnjačkih negativaca, “The Wandering Earth” nije šovinistički film, iako u njemu glavnu ulogu tumači upravo glumac koji je i glavni junak filma “Wolf Warrior”, Vu Đing. On u ostvarenju “The Wandering Earth” igra astronauta u međunarodnoj svemirskoj stanici.

Guo kaže da je namerno izbegavao da Vuov lik bude klasični superheroj koji sve može sam. Borbu za opstanak Zemlje, zato, bije grupa ljudi među kojima se nalazi i jedan ruski kosmonaut koji u filmu objašnjava i zašto je njegova zemlja zabranila alkohol u svemiru.

“The Wandering Earth” pomalo uzima zdravo za gotovo centralnu ulogu koju će Kina imati u budućim istraživanjima svemira, ali takođe predstavlja viziju međunarodne saradnje koja je neophodna kako bi se čovečanstvo uspešno izborilo sa pretnjama sa kojima se naša planeta suočava, što je jedna od centralnih tema Ljuove fikcije.

Lju ističe da su se naučnofantastični filmovi u Kini snimali još tridesetih godina prošlog veka, kada je režiser Jang Siaozong stvarao filmove poput “Exchanged” i “Visiting Shanghai after 60 Years” koji su ostali zaboravljeni nakon Komunističke revolucije 1949. godine.

Film “Death Ray on Coral Island” iz osamdesetih godina bio je banalna i neuspela propaganda. Otada je bilo još nekoliko pokušaja.

“To je uglavnom zato što je kinesko društvo relativno zatvoreno i konzervativno”, objašnjava Lju. “Nije bilo uslova da naučnofantastični filmovi ostvare bilo kakav uticaj.”

Situacija je sada, međutim, pogodnija. Videti “The Wandering Earth” na velikom platnu bilo je, kaže Lju, “veoma emotivno”.

© 2019 The New York Times

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime