“Čovek koga mafija nije mogla da ubije”: Porodica sicilijanskog mafioza Tomaza Bušete progovorila je o omerti u dokumentarcu za Netfliks

0
(Giulio Broglio/Associated Press)

Roberto Bušeta do 2015. godine se decenijama skrivao pod lažnim imenima, a 11 njegovih najbližih srodnika ubila je mafija do trenutka kada su ga dva reditelja pronašla na Floridi.

Njegov otac, Tomazo Bušeta, bio je vojnik sicilijanske mafije, prvi visoko pozicionirani mafiozo koji je osamdesetih pregazio zavet ćutanja. Svedočenje njegovog oca na suđenjima u Italiji i Njujorku rezultiralo je hapšenjem više od 400 pripadnika mafije.

Dvojica reditelja želela su da Roberto Bušeta pred kamerama govori o svom ocu.

“Ubiti sina Tomaza Bušete bi bio savršen trofej“, objasnio je Roberto zašto okleva.

Ali je ipak pristao i isto je učinila i njegova majka Kristina. Dokumentarac “Naš kum: Čovek koga mafija nije mogla da ubije“ Marka Frančetija i Endrua Majera biće dostupan na Netfliksu u septembru.

“Delovalo je nemoguće pronaći ih i nagovoriti ih da pričaju“, kaže Frančeti.

Bile su im potrebne dve godine da pronađu Bušete. Robertova polusestra Liza koja se takođe pojavljuje u dokumentarcu kaže da je ime Bušeta prvi put u životu izustila tek na snimanju filma.

Majer je, kako je naveo, kontaktirao s tužilaštvom, FBI-jem i DEA koji su vodili računa o bezbednosti Roberta Bušete i nadzirali sigurnu kuću u kojoj se nalazio. Majer je konačno uputio poruku 2015. godine na staru mejl adresu koju su članovi porodice Bušeta nekada koristili. Nedelje su prolazile, a odgovora nije bilo.

Ipak, 10. aprila 2015. godine Kristina je poslala Majeru odgovor.

“Moram da priznam da ste u meni probudili radoznalost”, napisala mu je.

Kristina je bila treća supruga Tomaza Bušete. Upoznali su se u Rio de Žaneiru 1971. godine, a Tomazo se tamo vratio početkom osamdesetih nakon što je odslužio zatvorsku kaznu zbog trgovine drogom. Sam je rekao da nije želeo da bude deo krvavog rata koji se u to vreme na Siciliji vodio između frakcija Koza nostre.

Tomazo Bušeta je odrastao u Palermu, kao najmlađi od 17 dece i jedini koji se pridružio mafiji. Postao je uticajna ličnost i uživao poštovanje koje je prevazilazilo njegov rang vojnika. Šefovi su tražili njegove savete. Bio je inteligentan i rečit, a neko vreme živeo je u Brazilu i Njujorku gde je radio za porodicu Gambino.

Mafija je, međutim, 1982. godine ubila dvojicu njegovih sinova, zeta, brata sa kojim je bio najbliži i sestrića u Palermu. Naredne godine, pošto je uhapšen u Brazilu, pristao je da sarađuje sa italijanskom i američkom policijom i potpisao priznanje na 3.000 strana.

“Za njega je kršenje omerte bilo najteža odluka koju je doneo u životu zato što je imao osećaj da je oskrnavio nešto što je sveto”, kaže Kristina u filmu.

Dok se još uvek skrivao, Tomazo Bušeta je 2001, u 71. godini, preminuo od raka. Sahranjen je pod pseudonimom na Floridi.

Kristina i njen sin Roberto pristali su da se sastanu sa dvojicom reditelja na Floridi u maju 2015.

“Na prvom sastanku su nas uveravali da ćemo biti bezbedni”, kaže Roberto. “Bili su spremni na kompromise, pa čak i da nam sakriju lica na kameri.”

Ipak, i Kristini i Robertu je bilo potrebno malo vremena da konačno pristanu da učestvuju u snimanju dokumentarca. “I dalje je rizično”, objasnila je Kristina. “Mafija ne zaboravlja.”

Majer ističe da je pitanje bezbednosti bilo od ključnog značaja. “Kristina mi je rekla: ‘Ovo je jedini sin koji mi je preostao.’”

Susreti sa porodicom Bušeta morali su da budu diskretni i na pažljivo odabranim lokacijama. Snimalo se na licu mesta.

Veliki broj drugih srodnika Tomaza Bušete odbio je da učestvuje u snimanju filma. Neki su ponudili pomoć i saradnju, ali pod uslovom da se ne pojavljuju pred kamerama.

Roberto, koji je u filmu opisivao i vreme koje je služio u Iraku i Avganistanu pod lažnim imenom, zatražio je da se to ime ne koristi u filmu. Takođe je zahtevao da se njegovo lice nikada potpuno jasno ne vidi.

Kristina je, međutim, gledala pravo u kameru, spremna da govori o čoveku koga je volela.

“Pronašli smo je u pravom trenutku”, kaže Majer. “Želela je da ispriča čitavu priču. Kako i sama kaže u filmu: ‘Bilo je sad ili nikad.’”

© 2019 The New York Times