U savremenom digitalnom prostoru više nije presudno šta mislimo, već šta će biti nagrađeno. Društvene mreže su odavno prestale da budu mesto razmene ideja i postale su tržište afekata, gde se moral meri brojem lajkova, a stav vrednošću dosega.
U tom kontekstu, slučaj kineskih zakona, jednog koji ograničava influensere da govore o temama za koje nemaju formalne kvalifikacije i drugog koji menja način podele imovine nakon razvoda, razotkriva jednu neprijatnu, ali vrlo poučnu istinu o onima koji se danas predstavljaju kao kritičari sistema, a ponašaju se kao njegovi najdisciplinovaniji izvršioci.
Vest o kineskom ograničavanju influensera dočekana je sa oduševljenjem. Delila se, lajkovala i komentarisala sa vidljivim uživanjem. Navodna briga za struku, znanje i odgovornost bila je samo tanak premaz preko mnogo prizemnije emocije: zadovoljstva što će neko drugi biti ućutkan.
Hit knjigu Milana Dajmanca „Još ovo ti fali za sreću“ možete naručiti preko n.store.rs i Amazona.
U tom oduševljenju nije bilo principa, već kazne. Nije se slavilo znanje, već zabrana. Nije se branila stručnost, već se likovalo nad gubitkom tuđe vidljivosti. Državna cenzura, kada pogađa „one druge”, postaje moralna vrlina. Autoritarna država, kada disciplinuje neistomišljenike, postaje poželjan roditelj koji konačno uvodi red.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 19. FEBRUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
