„Ako na vakcinu budemo čekali dve tri godine, novim generacijama će biti čudno da se ponašaju kao što smo mi…“

Sociolog Dalibor Petrović rekao je za RTS da sada ulazimo u neku drugu fazu borbe protiv koronavirusa, da učimo da živimo s njim budući da smo svesni da vakcina i neko rešenje neće doći u neko skorije vreme.

Na pitanje da li će novo vreme i novi način života oblikovati i potpuno drugačije ljude i društvene odnose, Dalibor Petrović je za Beogradsku hroniku istakao da ćemo u zavisnosti od toga koliko dugo budu trajale ove vanredne okolnosti i kakve budu posledice po društvo, moći da ocenjujemo do kakvih je promena došlo. 

Što posledice budu dramatičnije to će promene biti veće.

„Mi smo videli prvih meseci, imali smo radikalno zatvaranje, distanciranje ali kada se to završilo posle mesec i po dana ljudi su nastavili da se ponašaju kao da ništa nije bilo. I nije došlo do nekih značajnih promena ponašanja“, navodi sociolog. 

Međutim, upozorava da  sada ulazimo u neku drugu fazu borbe protiv virusa, da učimo da živimo s njim budući da smo svesni da vakcina i neko rešenje neće doći u neko skorije vreme.

I sada, kako kaže, već možemo da govorimo o nekim promenama ponašanja koje će postajati deo našeg života. 

„Ako na vakcinu budemo čekali dve tri godine, te promene mogu i da se ustale i nove generacije koje stasaju na njima možda će im biti čudno da se ponašaju na način kako smo se mi, kao njihovi roditelji ili bake i deke ponašali“, objašnjava Petrović.

Naveo je da se polazi od pretpostavke da ako smo egzistencijalno ugroženi mi ćemo promeniti naše ponašanje. Međutim, dodaje da s druge strane ne možemo da zaboravimo našu ljudsku prirodu koja zapravo ima potrebu da iživi tu prirodu i njeno prirodno stanje nije da bude suspregnuta.

„I u vreme ratnih okolnosti i mnogo većih kriza ljudi su nalazili da iživljavaju tu svoju društvenost i tu svoju ljudskost i u tom smislu ja ne bi očekivao da će te promene biti tako drastične i one će zavisiti od sredine i kulture u kojoj se dešavaju“, smatra sociolog. 

Ističe da su ljudi letos imali priliku da puno putuju po Srbiji i videli su u manjim sredinama, posebno u selima da se način života nije mnogo promenio.

Ti ljudi, kako navodi, manje više nisu osetili koronu i nisu se zatvarali prema komšijama i imali su neku vrstu poverenja.

„Imate jednu vrstu otuđenja u gradu i već jednu vrstu predispozicije da ne verujete“, rekao je sociolog.