Ništa čoveka nije toliko okupiralo oduvek kao želja da živi dugo i u blagostanju, ali nekako mu je stalno izmicala. Životni vek nije mogao da produži u nedostatku resursa i znanja, sve do 20. veka.
Bilo je samo pitanje trenutka kada će se potraga za dugovečnošću vratiti u prvi plan, poput odlaska na Mesec ili istraživanja dubokog svemira. Ako je neko verovao da će ta potraga stati s „Epom o Gilgamešu“ ili s alhemičarima, prevario se, bilo je potrebno da se Silicijumska dolina osnaži, nauka i tehnologija dovoljno napreduju da se vratimo svetom gralu čovečanstva. Danas, kada Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da će se do 2050. godine broj starijih od 60 u potpunosti duplirati i dostići 2,1 milijardu, čime će se izjednačiti s mlađima od 15 godina na globalnom nivou, ta težnja je da se ne samo život produži, već i da se život doda godinama.
Zbog toga se koncept obrazovanja, karijere i radnog veka, odlaska u penziju, finansija i investiranja prilagođava upravo dugovečnosti.
Kako živeti u blagostanju još 30 godina nakon penzije i koji resursi su nam potrebni da bismo živeli kvalitetno, ne samo dugo?
Ovaj longevity ili koncept dugovečnosti u svim oblastima života, u agendu finansijskog tržišta donela je Banca Intesa događajem „Računamo na duge staze“ na kojem je Piter H. Dijamandis, doktor medicine i vodeći svetski stručnjak u oblastima dugovečnosti, eksponencijalnih tehnologija i inovacija, govorio o svemu što nas očekuje, i to u vrlo skoroj budućnosti.
Zašto je ovaj razgovor sa Dijamandisom bio važan?
„Postavljanjem teme dugovečnosti na domaće finansijsko tržište želimo da otvorimo novo poglavlje u razgovoru o ulozi banaka u životu klijenata. Duži život menja potrebe, rizike i očekivanja ljudi, a životne putanje čini dinamičnijim, složenijim i individualnijim, zbog čega standardizovana rešenja više nisu dovoljna. Zato banka mora da bude partner koji razume buduće ciljeve klijenata podjednako dobro koliko i njihove sadašnje potrebe. Za nas to znači posvećenost, lični pristup i dugoročni odnos, kako bismo im omogućili da dodatno vreme koje donosi duži život dočekaju sa većom sigurnošću, slobodom izbora i jasnim planom“, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.
Dijamandis kaže da dugovečnost podrazumeva svet koji nam dolazi u susret i koji živimo – ali obuhvata i priliku da koristimo eksponencijalne tehnologije, računarstvo, senzore, mreže, veštačku inteligenciju, robotiku da bismo ga poboljšali, posebno na putu ka revoluciji zdravstvenog stanja, revoluciji koja će nam dati dodatne zdrave decenije tokom našeg života. „Dakle, prvo što mi pada na pamet je da su stvari koje ste radili između doručka jutros i danas i upravo sada navele vaše pretke da vas vide kao boga. Brzina ovih tehnologija je izuzetna i ne usporava se.“
Upravo količina kapitala koja ulazi u oblast veštačke inteligencije jeste jedan od najvećih pokretača revolucije dugovečnosti koja se danas dešava, kaže Dijamandis, koji je i osnivač XPRIZE fondacije, Singularity univerziteta i brojnih tehnoloških startapova. „Dakle, 2024. godine, oko 400 miliona dolara dnevno je ulagano u oblast veštačke inteligencije, data centara i čipova. Godine 2025. to je bilo milijardu dolara dnevno. Ove godine, dnevno se ulaže dve milijarde dolara u oblast veštačke inteligencije, a projektovano je da će se taj iznos povećati na tri milijarde dolara dnevno u 2029. godini. I upravo je uticaj veštačke inteligencije taj koji nam pomaže da razumemo 40 triliona ćelija u našem telu, zašto naše telo stari, kako da ga usporimo, zaustavimo i potencijalno preokrenemo.“
On ističe da će nauka i tehnologija dodavati više od godinu dana života za svaku godinu koju ste živi, a ta ideja se naziva brzina bekstva dugovečnosti, što ćemo dostići do 2033. „Dakle, vaš posao je da ostanete u najboljem mogućem zdravlju i da ne umrete od uzroka koji se može izbeći pre nego što dostignemo brzinu bekstva dugovečnosti. Koliko dugo mislite da ćete živeti?“
Pitajući se kako preokrenuti starenje Dijamandis je pokrenuo jednu od najvećih nagrada, Healthspan XPRIZE, i veruje da će pobednika imati do 2029. ili 2030. godine. Ističe da se upravo promene na polju otkrivanja dugovečnosti događaju zbog uticaja tehnologija, posebno veštačke inteligencije, kao i humanoidne robotike, i navodi da u SAD danas postoji oko 12 velikih kompanija za humanoidne robote, Tesla, Figure, 1X, da ih u Kini ima preko 140. Dijamandis dodaje da je njegov prijatelj Ilon Mask na pitanje kada će Optimus, robot, biti bolji hirurg od najboljih hirurga odgovorio: „Možda neće biti tri godine, možda pet ili 10 godina, ali taj dan dolazi.“
Drugi napredak koji menja svet dugovečnosti jeste naša sposobnost sekvenciranja ljudskog genoma, a takođe ulazimo u period kada koristimo veštačku inteligenciju za dizajniranje sledeće generacije lekova. „Takođe, postoje dve velike kompanije, eGenesis i United Therapeutics, koje su shvatile da je veličina organa svinje, srca, jetre, pluća i bubrega, iste veličine kao i ljudski organ. I ono što su uradili jeste da su izmenili površinske antigene svinje kako bi ih učinili sličnim ljudskim – da ga čovek ne odbaci, i kako bi stvorili obilnu zalihu organa za nas. Postoji najmanje šest velikih kompanija koje rade u ovoj oblasti, tako da ako vam ikada zatreba organ u budućnosti, postoji jedan dostupan za vas.“
Dijamandis je istakao i da su Dejvid Sinkler, jedan od najvećih lidera u oblasti preokreta starenja sa Medicinskog fakulteta Harvard, osnivač kompanije Life Biosciences, i njegov tim razvili nešto što se zove delimično epigenetsko reprogramiranje. A to je sposobnost korišćenja tri Jamanakina faktora za preokret epigenetskog starenja. Dodao je da se upravo radi ispitivanje na ljudima i da ćemo, ukoliko bude uspešno, ove godine otkriti da ovaj pristup preokretu starenja funkcioniše kod ljudi. Zamislite da odete kod doktora, dobijete tablete i za četiri nedelje ste mlađi. Zanimljivo je da su to materijali na kojima se već radi u njihovoj laboratoriji i koštali bi nekoliko stotina dolara mesečno.
Demis Hasabis, izvršni direktor DeepMind-a i jedan od velikih mislilaca našeg vremena, koji danas vodi jednu od vodećih laboratorija na ovom frontu, smatra da bi značajan iskorak bio kako bismo izlečili bolesti – deset godina i milijarde dolara za dizajniranje samo jednog leka mogli bi da se uz pomoć AI pretvore u mesece ili svega nedelje rada. „To bi izazvalo revoluciju u ljudskom zdravlju, i mislim da ćemo jednog dana možda moći da izlečimo sve bolesti uz pomoć veštačke inteligencije. Kraj bolesti? Mislim da je to nadohvat ruke. Možda u narednoj deceniji ili tako nešto. Zamislite, i to je ono u šta on zaista veruje, da možete da izlečite rak, srčana oboljenja, inflamatorne bolesti, sve ove bolesti u narednih 10 godina“, kaže Dijamandis.
Tu je i kompanija Fountain Life koju je osnovao sa Tonijem Robinsonom, a koja radi na tome da se bolest dijagnostikuje u što ranijoj fazi.
„Veštačka inteligencija je najveća pokretačka snaga dugovečnosti. Vaš cilj bi trebalo da bude da postignete brzinu bekstva dugovečnosti, da ostanete u najboljem mogućem stanju zdravstvene zaštite tokom naredne decenije. Ulazimo u period u kojem nam sintetička biologija, mogućnost uređivanja i modifikovanja genoma, kao i uticaj veštačke inteligencije omogućavaju reprogramiranje živih proizvoda. Prolazimo kroz prelazak sa nege bolesnika na pravu zdravstvenu zaštitu, gde otkrivamo bolest u fazi 0 pre nego što utiče na vaš život. I onda, konačno, vaš genom nije vaša sudbina. Volim da kažem da je život kratak dok ga ne produžite, a mi zaista živimo u najneobičnijem vremenu postojanja.“
A do tada? Pa, ovaj tragač za dugovečnošću ima četiri saveta. Dobar san, ishrana, vežbanje i pozitivan način razmišljanja. „I obezbedite skrining. Ljudi kažu: Pa, ne želim da znam. Ja kažem: To je smešno. Saznaćeš. Da li želiš da saznaš sada kada možeš nešto da uradiš povodom toga, ili kada bude prekasno?“
U skrining bi spadala i briga o zdravlju. Keti Kasa, magistarka farmacije, nutrigenomike i biotech longevity ekspertkinja, objasnila je na događaju da je od suštinske važnosti metaboličko zdravlje jer nije reč samo o prevenciji, nego je to strateško pitanje, zdravstveno, ekonomsko i korporativno.
„Ono jeste suštinski stub dugovečnosti. Bilo kakva disfunkcija metabolizma u velikoj meri povećava i rizik od razvoja drugih hroničnih bolesti (dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, neki oblici karcinoma, demencija, Alzheimer). Kada sprečavamo razvoj metaboličke disfunkcije, kroz strategije kao što su ishrana, fizička aktivnost, kvalitetan san itd., generalno optimizaciju načina života, mi sprečavamo i razvoj hroničnih bolesti. Međutim, osoba može da ima percepciju o sebi da živi zdravo, da se hrani zdravo, da je fizički aktivna, da nije gojazna, da je formalno zdrava, a da bude na pragu nekog metaboličkog problema. Vrlo često na to ukazuju neki suptilni signali, kao što su kognitivni pad, nemogućnost fokusa, hronični stres, umor i generalno nemogućnost da se izdrži radni dan bez neke energije – šećera, kofeina.“ Keti Kasa ističe da se to često javlja kod onih na visokodgovornim pozicijama ili preduzetnicima koji te simptome pripisuju načinu života, ali to možda ukazuje na početak nekog problema, te da treba da se pozabave načinom života i prevencijom dublje.
Za dugovečnost je vežbanje važan aspekt, ali uz to je važno i znati kako se pravilno izvodi, kao i koliko su viscelarne masti opasne. „U kilogramu ljudske masti ima negde između 18 i 25 kilometara kapilarne mreže novih kapilara, to jest jedan novi auto-put koji praktično ničemu ne služi. Srce, organi, kardiovaskularni sistem, jednostavno telo mnogo trpi. Pre potrage za fizičkom aktivnošću koja će nam obezbediti benefite, pozabavio bih se nečim što je često zanemareno, a to je pravilno i kontrolisano disanje pri vežbanju, koje je možda i važnije od izbora same fizičke aktivnosti; 75% masti izlazi kroz izdisaj. To znači da ako ne dišemo pravilno, mi nećemo te masti izbacivati kako treba“, rekao je na događaju Marko Petrović, health and lifestyle coach.
Ljuba Samotijeva, članica Nadzornog odbora Intesa Invest i ekspertkinja za investicione fondove, smatra da dugovečnost podrazumeva da danas već treba menjati način razmišljanja i samim tim i ponašanje. „To znači da moramo početi da razmišljamo o investiranju i upravljanju našim kapitalom. Moramo imati dinamičniji stav prema investicijama. Finansijske institucije će imati sve veću odgovornost u upravljanju finansijskim delom. U prošlosti smo bili samo prodavci proizvoda i usluga. Sada mislim da njihove potrebe moramo da sagledamo šire. Moramo da pomognemo klijentima da pravilno upravljaju ovim komplikovanim, veoma dinamičnim investicionim putovanjem u svakoj fazi života u skladu sa potrebama, željama i snovima koje imaju.“
Osnovni izazov jeste ne kako samo stvoriti novac, nego kako sačuvati njegovu vrednost, prvenstveno s aspekta kupovne moći, kako kaže Željko Petrović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisima Banca Intesa. On dodaje da je najveći rizik gubljenje vrednosti, odnosno inflacija, i da pravi odgovor kako da upravljamo u longevity eri jeste da sačuvamo kupovnu moć, a to je moguće ako se menjaju navike i ako je kapital uposlen.
„Longevity upravo znači da kapital suštinski treba da nadživi čoveka, odnosno da imamo dovoljno kapitala ne za 15, 20 godina nakon penzije, nego za 30 ili čak i 50 godina. Danas se osiguravamo na neki način od prerane smrti ili gubitka radne sposobnosti, a sutra će upravo industrija osiguranja imati izazov da se osiguramo od predugačkog života. I u tom nekom smislu transformisaće se i industrija osiguranja i industrija wealth managementa, a to je dati odgovor na pitanje kako moj kapital može da živi u kvalitetu upravo 30 ili 50 godina duže i da podrži moj život. Finansijsko planiranje će postati mnogo relevantnije u odnosu na pojedinačne proizvode i dolaziće do sve većeg spajanja industrije osiguranja i wealth managementa, jer na kraju krajeva, to više nije finansijsko planiranje, nego je suštinski planiranje i života i bilo koje životne faze, i planiranje kako mogu da očuvam supstancu kapitala, ali kako mogu da očuvam i suštinski prihod, odnosno cash flow iz akumulacije u deakumulaciju da bi sam taj kapital podržao taj dugoročni život. Jednim odgovorom, finansijsko planiranje će biti najrelevantnije.“
Tagovi
