Koliko puta ste planirali da započnete da trčite, međutim, zadrži vas mejl, poziv, nešto treće, i vreme za trening se skrati. I umesto da odradite kraće trčanje ili neki drugi trening, vi ga preskočite.
Ovakav pristup „sve ili ništa” kada je reč o vežbanju veoma je čest i mnoge ljude sprečava da ostvare svoje fitnes ciljeve, kaže Mišel Segar, bihejvioralna naučnica sa Univerziteta Mičigen.
U maloj nedavnoj studiji, dr Segar i njene kolege otkrili su da ispitanici često ne urade ništa ukoliko nisu mogli da vežbaju baš onako kako su zamislili. Iako je način razmišljanja „sve ili ništa” detaljnije proučavan u drugim oblastima života, tek je nedavno ozbiljnije istraživan u vezi sa fizičkom aktivnošću. Dr Segar smatra da upravo to može biti velika prepreka stvaranju navike vežbanja. Ona taj obrazac naziva „zamka savršenog treninga”, piše Njujork tajms.
“Zamka savršenog treninga”
Ta zamka može imati različite oblike. Može sprečiti ljude da uopšte počnu da vežbaju, jer čekaju da se „sve poklopi” kako bi trenirali na jedan određeni način. Takođe može otežati održavanje rutine. Ali za većinu ljudi ključ za stvaranje i održavanje navike vežbanja nije više discipline, već više fleksibilnosti, kaže ona.
Ljudi često krive sebe kada ne ispune svoje ciljeve vezane za fizičku aktivnost, ali ovakav način razmišljanja često je ugrađen i u popularne poruke o fitnesu.
Mnogi fitnes influenseri i treneri promovišu pristup „bez izgovora”, a pojedini popularni izazovi, poput „75 Hard” ili održavanja neprekidnog niza treninga, podrazumevaju da, ako preskočite samo jedan trening, morate da krenete ispočetka. Međutim, za neke ljude kojima je i inače teško da redovno vežbaju, preporuka da odrasli treba da imaju najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti nedeljno i dva treninga snage može delovati nedostižno i obeshrabrujuće, kaže Rik Riči, master trener Nacionalne akademije sportske medicine iz Njujorka.
„Ljudi to vide i pomisle: ‘Pa ja ne mogu ni minimum da postignem, zašto bih onda radio bilo šta?’”, kaže on.
„Ako ne možete da se prilagodite, lako ćete ‘pući’”, dodaje dr Riči. Kada naučite sebe da planove za trening posmatrate kao prilagodljive, povećavate šanse da ćete zaista više vežbati. Evo kako možete napraviti tu mentalnu promenu.
Zapamtite da je nešto bolje nego ništa
Možda biste u idealnom svetu nekoliko puta nedeljno imali dovoljno vremena da vežbate baš onako kako želite. Ali život često ume da poremeti planove, kaže dr Segar.
„Podstičem način razmišljanja ‘sve ili nešto’”, kaže ona, misleći na to da je svaka količina ili intenzitet fizičke aktivnosti zapravo uspeh.
Čak i male doze fizičke aktivnosti mogu koristiti zdravlju, a vežbe laganog intenziteta, poput hodanja ili istezanja, mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti, pomoći u regulaciji šećera u krvi i poboljšati mentalno zdravlje. Čak i samo jedna serija vežbi snage nekoliko puta nedeljno može poboljšati mišićnu snagu.
„Ako je cilj da budete zdraviji i da se osećate bolje, onda se sve računa”, kaže
Darlen Maršal, lična trenerka iz države Njujork koja se bavila i pozitivnom psihologijom.
Ako vam treba dodatni podsticaj da krenete, savetuje da razmislite kako ćete se osećati nakon što, recimo, odigrate nekoliko pesama u dnevnoj sobi ili uradite seriju čučnjeva — u poređenju sa tim da ne uradite ništa.
Imajte rezervni plan
Kada planirate treninge, planirajte i kako biste mogli da ih prilagodite ukoliko nešto neočekivano iskrsne, kaže Edvard Filips, vanredni profesor fizikalne medicine i rehabilitacije na Medicinskom fakultetu Harvard.
„To je planiranje za nepredviđene situacije”, kaže on.
To može biti jednostavno kao odluka unapred da ćete, ako ne možete da trčite, ipak otići u šetnju, ili da ćete, ako ne stignete u teretanu, uraditi vežbe sa sopstvenom težinom kod kuće.
Možete čak sebi reći da ćete, ako zakasnite na grupni trening, ipak otići i „dati sebi dozvolu da zakasnite deset minuta”, kaže on.
Dr Segar preporučuje i da napravite svojevrsni „meni” treninga različitog trajanja i intenziteta, kojima možete pribegavati kada prvobitni plan propadne.
Fokusirajte se na dugu stazu
Na kraju, ako imate tendenciju da vam jedan propušten trening — ili čak period neaktivnosti — potpuno poremeti rutinu, podsetite sebe da je za dugoročno zdravlje i dobrobit najvažnije da budete aktivni dosledno tokom mnogo godina, kaže dr Riči.
„Život će se uvek umešati”, dodaje on. „Zato prihvatite da će se to dešavati.”
Ključ je da ne kažete sebi: „Propustio sam nekoliko dana, nekoliko nedelja, nema smisla da se vraćam.” Kako kaže: „Morate da se vratite.”
A kada se vratite, naročito ako je prošlo dosta vremena, postavite sebi male ciljeve i proslavite kada ih ostvarite.
„Ne morate odmah da dostignete tih 150 minuta”, kaže on. „Samo uradite nešto što juče niste uradili.”
Promena načina razmišljanja — fokusiranje na ono što možete, umesto na ono što ne možete — može vas dodatno motivisati da nastavite dalje, kaže gospođa Maršal.
Na kraju, dodaje dr Filips, svaka fizička aktivnost „predstavlja poklon koji dajete sebi”.
Tagovi
