Ljudi koji imaju jake mišiće grudi i leđa ređe doživljavaju srčani udar i imaju manji rizik od prerane smrti, pokazuje novo istraživanje u kojem je korišćena veštačka inteligencija.
Naučnici sa Univerziteta u Edinburgu analizirali su, uz pomoć sistema veštačke inteligencije, snimke grudnog koša 1.722 pacijenta koji su se javili lekaru zbog bolova u grudima. Većina ispitanika bila je u pedesetim godinama života.
Rezultati su pokazali da su osobe sa većom gustinom mišića u predelu grudi i leđa znatno ređe doživljavale srčani udar ili umirale tokom deset godina nakon obavljenog snimanja, piše Gardijan.
Istraživači pretpostavljaju da su ljudi sa ovakvim, kako ga nazivaju, „kvalitetnim skeletnim mišićima“ uglavnom fizički aktivniji, više vežbaju i imaju snažniji mišićni pojas trupa.
Nalazi, objavljeni u stručnom časopisu Radiology, ukazuju da bi upravo kvalitet mišića mogao da predstavlja jedan od faktora koji smanjuju rizik od srčanih bolesti i prerane smrti.
Istraživanje koje je promenilo navike glavne autorke
Profesorka Mišel Vilijams, glavna autorka studije, kaže da su je rezultati toliko ubedili da je i sama promenila svoje navike.
„Fascinantno je da bi skeletni mišići mogli biti povezani sa rizikom od srčanog udara“, kaže ona.
„Na snimcima koje smo analizirali – CT angiografijama koronarnih arterija – najjasnije se vide mišići leđa, deo grudnih mišića (pectoralis, odnosno popularni ‘peksi’) i međurebarni mišići.“
Zbog toga je, kaže, počela da odlazi u teretanu dva puta nedeljno, a cilj joj je da svakoga dana pešači najmanje sat vremena.
„Lično me sada zanimaju aktivnosti poput vožnje bicikla, planka i pilatesa, koje volim i koje bi mogle pozitivno da utiču upravo na ove mišiće.“
Ipak, naglašava da je potrebno mnogo više istraživanja kako bi se utvrdilo na koji način fizička aktivnost utiče na gustinu mišića i kako je ona povezana sa zdravljem srca.
Šta je zapravo merila veštačka inteligencija?
Istraživači nisu analizirali samo mišiće.
Veštačka inteligencija procenjivala je i izgled kostiju, unutrašnjih organa i masnog tkiva u gornjem delu tela.
Posebna pažnja posvećena je gustini skeletnih mišića, odnosno načinu na koji se mišići prikazuju na CT snimku.
Gušći i kvalitetniji mišići na snimku izgledaju svetlije, jer bolje odbijaju rendgenske zrake.
Takav izgled ukazuje da mišić sadrži manje masnog tkiva i ima bolji kvalitet.
Drugim rečima, nije važna samo količina mišića, već i njihov sastav.
Svetliji mišići – manji rizik
Rezultati su pokazali veoma jasnu povezanost.
Za svakih deset jedinica povećanja „svetline“ mišića na CT snimku – što ukazuje na veću gustinu i manji sadržaj masti – rizik od srčanog udara bio je 31 odsto manji.
Istovremeno, rizik od smrti tokom narednih deset godina bio je 39 odsto manji.
Zanimljivo je da sama veličina mišića nije bila povezana sa manjim rizikom.
Drugim rečima, nije presudno imati velike mišiće, već zdrave i kvalitetne mišiće.
Novi način procene rizika
Autori smatraju da bi se u budućnosti rutinski CT pregledi srca mogli koristiti i za procenu kvaliteta mišića.
Na taj način lekari bi mogli lakše da prepoznaju osobe koje imaju povećan rizik od srčanog udara.
Takvim pacijentima moglo bi se preporučiti više fizičke aktivnosti, pažljivije praćenje zdravstvenog stanja ili ranije uvođenje terapije koja smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Još jedan dokaz koliko je fizička aktivnost važna
Profesor Brajan Vilijams iz Britanske fondacije za srce, koja je delimično finansirala istraživanje, smatra da rezultati nisu iznenađujući.
„Vrlo je verovatno da su ljudi sa gušćom mišićnom masom u ovoj studiji bili fizički aktivniji, a samim tim imali i zdravije srce“, rekao je.
„Ovo predstavlja još jedan snažan dokaz koliko redovno vežbanje može doprineti očuvanju zdravlja.“
Tagovi
