20 kompanija i tržište teško 850 milijardi dolara: Trka za leteći taksi je počela

0
(Felix Schmitt for The New York Times)

MINHEN – U avionskom hangaru oko 30 kilometara udaljenom od centralnog dela Minhena, Danijel Vajgand otvorio je vrata prototipa za koji kaže da će postati jedan od prvih letećih taksija na svetu.

Na pitanje koliko je koštalo napraviti ga, on lukavo odgovara – “nekoliko miliona”, ali obećava da će kroz pet godina čitava flota ovakvih vozila za 70 dolara nuditi desetominutnu vožnju od Menhetna do Međunarodnog aerodroma JFK, umesto klasične jednosatne vožnje automobilom.

Tridesetčetvorogodišnji Vajgand je izvršni direktor i osnivač Liliuma, jednog od startapova koji najviše obećavaju u globalnoj trci za izgradnju potpuno električne letelice koja će prevoziti putnike iznad grada.

Očekivanja da leteći taksi postane stvarnost u narednih nekoliko godina sve su veća. Najmanje 20 kompanija je na tržištu koje će, prema procenama Morgan Stenlija, do 2040. godine dostići vrednost od 850 milijardi dolara.

Lari Pejdž, milijarder i suosnivač Gugla, podržava Kitty Hawk, kompaniju koju vode prvi inženjeri Guglovog autonomnog automobila. Boeing i Airbus imaju svoje projekte.

Proizvođači automobila poput Daimlera, Toyote i Porschea takođe investiraju u ovaj sektor. Uber razvija uslugu letećih taksija koju planira da do 2023. ponudi u Los Anđelesu, Dalasu i Melburnu.

Izgradnja pouzdane letelice po razumnoj ceni, međutim, i dalje predstavlja inženjerski i tehnički izazov, a tu su i zakonski procesi koje će kompanije morati da prođu kako bi se utvrdila bezbednost vozila.

“Pitanje je možemo li da izgradimo platformu koja je dostupna svima i koja neće biti samo igračka za bogate, možemo li da je napravimo da bude dovoljno tiha da ne ometa ljude iznad kojih leti”, kaže Sebastijan Trun, direktor Kitty Hawka.

Liliumova crno-bela letelica je više poput jedrilice, sa telom od ugljeničnih vlakana i rasponom krila od 11 metara. Kao i drugi leteći taksiji u povoju, radi na bateriju, a može dostići brzinu od 300 kilometara po času.

Umesto ovalne kabine imaće sedišta za četvoro putnika i pilota. Ova letelica, takođe, može da uzleće i prizemljuje se vertikalno kao helikopter; ipak je od helikoptera tiša, pa će možda moći da se prizemljuje i u oblastima u koje helikopteri inače ne sleću.

Troškovi bi mogli da na kraju iznesu nekoliko stotina hiljada dolara po letelici, kaže Vajgand. Ali zbog niskih troškova održavanja usled manjeg broja mehaničkih komponenti, vožnja bi na kraju trebalo da košta koliko i Uberom ili klasičnim taksijem.

Vajgand zamišlja korisnike koji na Liliumovoj aplikaciji rezervišu let sa jednog od malih aerodroma koji povezuju predgrađa, univerzitete i druga važna mesta u gradu. Zamislite, kaže, letelice koje povezuju krajeve širom Kalifornije ili juga Nemačke u kojima ne postoje brze železničke linije.

Erik Alison koji se nalazi na čelu Uberovog odseka za leteću službu, kaže da su tehnološki izazovi manje kompleksni nego kada je reč o autonomnim vozilima; u vazduhu je manje saobraćaja, a prva generacija letećih taksija imaće pilote. Ipak, dodaje on, nijedna kompanija dosad nije dobila odobrenje za komercijalne letove.

Mnogo je prepreka koje treba prevazići. Baterije su ograničavajući faktor jer one određuju koliko će daleko letelica ići. Izgradnja prototipa nije isto što i masovna proizvodnja. Troškovi rada bi takođe trebalo da budu dovoljno niski da vožnja bude pristupačna.

Regulatorna tela mogla bi da uspore razvoj ovih letelica ograničavanjem broja uzletanja i sletanja na poželjnim rutama. Jedna fatalna nesreća i potražnje više ne bi bilo.

Lilium je dosad prikupio više od 100 miliona dolara od investitora, a iz ove kompanije nema mnogo informacija za javnost mimo nekih inženjerskih specifikacija i saopštenja da će prevoz korisnika početi do 2025.

Za razliku od drugih letelica, Liliumov leteći taksi ima 36 malih motora u rotirajućim krilima koja se ponašaju kao potisnici, a pošto su motori spakovani u krila, ne prave mnogo buke.

Niko još uvek nije leteo Liliumovom letelicom. Test letovi se izvode sa zemlje. Ali Vajgand obećava da će on biti prvi.

“Leteo sam mnogo pre nego što mi je bilo dozvoljeno da vozim automobil”, kaže.

Piše Adam Satarijano

© 2019 The New York Times