Zbog čega ne živimo duže: Rast životnog veka se zaustavio, a naučnici traže razloge

3
Foto: Profimedia

Životni vek ljudi poslednja dva veka svakako se produžavao do oko osamdeset godina, da bi taj rast naglo stao 2011. godine, piše BBC.

Tokom 1840-ih godina ljudi su u proseku živeli nešto duže od četrdeset godina, ali posle toga su, ranih 1900-ih, tokom viktorijanskog razdoblja životni vek produžili bolja ishrana, higijena, uslovi života i razvoj sanitarnog sistema i to oko šezdeset godina.

Tokom dvadesetog veka, uz izuzetak ratnih godina, ostvaren je dalji napredak uvođenjem opšte zdravstvene zaštitite i vakcinacijom, piše BBC.

Novi napredak ostvaren je sedamdesetih godina prošlog veka zahvaljujući zdravstvenim postignućima u načinu lečenja, posebno kod moždanog i srčanog udara.

Ti krupni koraci bili su toliko značajni da je, do početka 21. veka, očekivani životni vek na rođenju iznosio 80 godina za žene i 75 za muškarce. Trend se nastavljao na način da su demografi dodavali još po godinu dana života na otprilike svake četiri godine. Ali se sve odjednom zaustavilo, i to 2011. godine.

Niko nije bio siguran da li je u pitanju anomalija, ali onda se dogodila 2015. godina, kada je širom sveta zbog vrlo opasnog virusa gripa porastao broj smrtnih slučajeva. Ispostaviće se da je u pitanju nešto ozbiljnije od anomalije.

Neki veruju da smo jednostavno dostigli gornju granicu životnog veka. Rezultati studije objavljene u magazinu “Nature” pokazala je da je granica životnog veka oko 115 godina (iako najstarija živa osoba ima 122 godine).

Drugi to, međutim, osporavaju. Američki genetičar Dejvid Sinkler, autor knjige “Životni vek”, tvrdi da bi poboljšanjem gena povezanih s dugovečnošću ljudi možda mogli da žive i duže od 122 godine.

Engleski Zavod za javno zdravlje već je sproveo deo istraživanja. Po jednom objašnjenju u poslednjih nekoliko desetina godina nije bilo većih medicinskih ili zdravstvenih otkrića.

Ljudi, na primer, ne umiru više u tolikoj meri od određenih bolesti, ali njihovo mesto zauzimaju druge. Uz veći broj ljudi koji uspevaju da prežive srčane i moždane udare i rak, zabeležen je porast smrtnih slučajeva kao posledica demencije.

I dok medicinska zajednica pokušava da otkrije na koji način može da se uspori demencija, rast očekivanog životnog veka je zaustavljen.

Zavod za javno zdravlje Engleske proučavao je i uticaj siromaštva na dužinu životnog veka, a bivši savetnik WHO-a Majkl Marmont veruje da ono igra određenu ulogu.

3 KOMENTARA

  1. Kontraverzan tekst, sa jedne strane se tvrdi da se životni vek povećava, a sada ovo. MOžda će se negde smanjivati, na primer u velikim gradovima gde je veliko zagadjenje, stres i loša ishrana. Stres i ishrana su najvažniji. Bez alkohola, pušenja umerena ishrana, više ribe, povrća, manje prženo a više kuvano život će biti duži.
    I selidba na selo, tamo je sve čistije i zdravije

  2. Super! Znaci svi cemo da zivimo preko 100 godina, da budemo dementni – ali u radnom odnosu – pa ce nam biti skroz zve jedno da li smo mrtvi ili zivi?
    U to ime – kad misle da legalizuju eutanaziju, da se lepo samoubijem dok sam jos pri svesti, pa sta kosta, da kosta?

  3. Да ли у Министарству финансија знају за ово ? Или ће се за пар година са решењем за пензију ићи право на гробље ? Како се оно беше зове, “швајцарски модел” ?

Comments are closed.