Sanjamo o događajima našeg budnog života (i stvarnim i izmenjenim). Čak i kada sanjamo o budućnosti, javljaju nam se događaji, mesta i ljudi iz prošlosti. Oko 70% sadržaja snova izvučeno je iz događaja od prethodnog dana (oni se nazivaju snovima o ostatku dana). Ipak, prethodni događaji se retko ponavljaju u celini. Češće se fragmenti nedavnih događaja kombinuju u nove scenarije koji se sastoje od niza labavo povezanih udaljenih i nedavnih događaja, piše Psychology Today i daje odgovor na pitanje zašto se to događa.
Poznati delovi kroje novu priču
Činjenica da se snovi fokusiraju na događaje iz nedavne prošlosti, podržava popularnu hipotezu da su snovi važni za konsolidaciju sećanja u mozgu za dugotrajno skladištenje. U suštini, snovi su ono što doživljavamo kada je mozak uključen u reaktivaciju i organizaciju tragova pamćenja, u obrazac neuronskih veza koje će u budućnosti međusobno komunicirati na nov način.
Predmeti i ljudi u snovima su poznati. Na primer, ako nekog nismo nikada sreli na ulici, verovatno ga nećemo sresti ni u snu. Niko na ovoj planeti nikada u svojim snovima nije video pravog vanzemaljca sa druge planete. Događaji naših života čine komponente naših snova. Možemo ih mešati i tako sanjati nove objekte ili iskustva, ali delovi su uvek poznati.
Takođe, sadržaj naših snova često odražava naše budne koncepcije. Ako ste republikanac tokom dana, malo je verovatno da ćete sebe videti kao demokratu u svojim snovima.
U prilog ovoj teoriji, studije o spavanju sa brzim pokretima očiju (REM) i ne-REM (NREM) su izvestile da je sanjanje o nedavno doživljenim događajima ili nedavno naučenim činjenicama povezano sa poboljšanim učenjem i performansama.
Pored toga, smatra se da ovaj proces tokom sanjanja, posebno tokom REM faze, stvara nove asocijacije između nedavnih životnih događaja i dobro uspostavljenih sećanja. Snovi koji uključuju prošle događaje mogu omogućiti mozgu da simulira potencijalne buduće scenarije, a zatim uvežba potencijalne odgovore. Sanjanje doprinosi našem opstanku.
Nova studija o tipovima pamćenja i vremenu sna
Nedavna studija bavila se ovim teorijama istražujući da li su različite vrste sećanja ugrađene u snove u različito doba noći ili tokom različitih faza spavanja. Neki uvidi u ovaj proces su već poznati. Na primer, najnovija sećanja se obično pojavljuju u snovima koji se javljaju tokom najranijih faza sna.
Nasuprot tome, starija sećanja imaju tendenciju da se ugrade u snove na kraju noći. U trenutnoj studiji, tip memorije uključen u različite faze sanjanja dalje je podeljen na epizodna sećanja koja su se odnosila na događaje koji su lično doživljeni u određenom prostornom i vremenskom kontekstu i semantička sećanja koja odražavaju opšte znanje.
Spavanje je podeljeno u dve faze – REM spavanje i NREM spavanje. NREM san se dalje deli na N1 (lagani san), N2 (dublji san) i N3 (duboki san). Snovi se mogu javiti tokom svih faza sna; međutim, sanjanje se javlja pretežno tokom REM faze. Snovi u N-fazama se „osećaju“ drugačije od snova tokom REM-a.
Događaji sa zaostalim tokom dana češće se uključuju u snove N2 nego tokom REM-a. Nasuprot tome, starija sećanja na događaje koji su se desili pre godinu dana često se uključuju u REM snove u poređenju sa N2 snovima.
Snovi tokom laganog sna (N1) i REM spavanja sadržali su i nedavna i semantička sećanja, u poređenju sa dubljim fazama. Sanjati o nedavnim i semantičkim sećanjima istovremeno može omogućiti mozgu da asimiluje nedavna iskustva u široka autobiografska sećanja. Mozak takođe koristi ova nedavna iskustva da obezbedi detaljne, senzorno bogate i složene svetove snova, posebno tokom dugotrajnog sanjanja koje karakteriše REM san.
Studija je takođe otkrila da izvor sećanja koja se pojavljuju u snovima postaje sve udaljeniji kako noć odmiče. Tako, rano uveče, većina tema u snovima uključuje nedavno stečena sećanja; kasnije tokom noći, većina tema u snovima uključuje udaljenija sećanja. Ovaj trend se desio nezavisno od faze sna kada su se snovi dogodili. Zašto?
Da bismo razumeli ove rezultate, potrebno je razmotriti zašto mozak spava i sanja. Na kraju krajeva, nesvesnost mnogo sati svakog dana dovodi u opasnost nečiji opstanak. Jedna predložena funkcija spavanja i sanjanja je da organizuje i integriše novo znanje sa postojećim znanjem.
Nažalost, još uvek nije jasno kako i kada se ovaj proces dešava tokom spavanja. Pošto se relativno udaljenija sećanja pojavljuju u snovima kasnije tokom noći i zato što provodimo više vremena u REM snu tokom ranih jutarnjih sati, ova funkcija integracije se verovatno dešava na kraju ciklusa spavanja.
Činjenica da nedavna sećanja (potencijalno besmisleni događaji od prethodnog dana) postaju sve manje očigledna kako noć napreduje – može ukazivati na to da se brišu tokom NREM sna koji preovladava tokom prve polovine noći.
Naučnici pretpostavljaju da bi svrha NREM spavanja mogla biti eliminacija slabih nedavnih sećanja koja se smatraju nevažnim i očuvanje važnih.
Nasuprot tome, neka sećanja se ponovo pojavljuju više puta tokom iste noći i tokom više noći. Ova sećanja, koja često imaju veći emocionalni sadržaj, mogu se smatrati relevantnijima i čuvaju se.
Ako su rezultati ove studije tačni, oni sugerišu da kako mozak napreduje kroz višestruke NREM-REM cikluse svake noći, nova važna sećanja se ugrađuju u autobiografske mreže pamćenja koje čine osnovu našeg budnog iskustva o našem sadašnjem i prošlom životu.
Tagovi
