Zašto je Aleksandar Mekvin „malo više“ od modnog dizajnera

U srcu Londona, jedan plavooki genije osvetljavao je modni svet nezadrživom kreativnošću i revolucionarnim pristupom dizajnu. Aleksandar Mekvin je u svetu mode bio „malo više“ od modnog dizajnera – bio je vizionar čija je genijalnost obeležila čitavu jednu modnu eru.

Njegova smrt 2010. godine ostavila je za sobom ne samo prazninu u modnoj industriji, već i zauvek promenila način na koji gledamo komade garderobe. Nakon što je na „scenu“ stupio on – nikada to više nije bila samo odeća. Kroz hrabre kolekcije koje su istraživale dubine ljudske duše i provokativne teme, Mekvin je plesao po ivicama trendova, odustapjući od konvencionalnih pristupa i time ostavljajući iza sebe nasleđe koje i danas inspiriše i očarava.

Danas bi plavooki modni genije slavio 55 rođendan.

Ko je bio Mekvin?

U sivilu betonskih zgrada londonskog kvarta Levisham, rođen je dečak čije će ime odjekivati kroz istoriju mode. Od malih nogu, roditelji su naslućivali njegovu umetničku crtu i uviđali da je bio „drugačiji“ od njihovih ostalih petoro dece.  Li Aleksandar Mekvin – ili jednostavno „Li“ –  kako su ga zvali prijatelji, bio je dete iz radničke porodice, gde su skromni prihodi oca, taksiste Ronalda, i majke Džojs, profesorke društvenih nauka, morali da hrane sedam usta.

Uprkos teškim počecima u raljama siromaštva, Li je uspeo da dokaže da je smeliji i kreativniji od drugih. Tek toliko smeliji da uđe u anale.

Sa 16 godina, buntovni tinejdžer odlučio je da napustio školu. Pronašao je posao u londonskoj ulici „Savile Row“ – poznatoj po ručno skrajanim muškim odelim. Prvo je radio sa krojačkom radnjom „Anderson and Sheppard“ da bi se nakon nekoliko meseci zaposlio u „Gieves and Hawkes“.

U potrazi za svojom autentičnošću, Mekvin se sa Sevile Row-a seli na malo klizaviji teren. Počinje svoju karijeru na neistraženoj teritoriji kreiranja pozorišnih kostima sa poznatim kostimografima Angelsom and Bermanom u „Angels Costumes“, u kojoj je, tada još uvek svojeglav dečak, pronašao svoju budućnost.

Njegov dramatični stil odevanja, koji je proizlazio iz teatarskog sveta, postao je potpis Lijeve kasnije nezavisne karijere, obeležavajući ga kao umetnika čije su kreacije bile izrazi slobodoumlja.

Put u Milano i pronalaženje niše

Put ka vrhu nikada nije bio lak, a mladi Mekvin je znao da mora da se odvaži na nove izazove. Stoga je napustio London, svoj dom i izvor inspiracije, i privremeno se smestio u modnu prestonicu. U Milanu je kao dizajnerski asistent italijanskom modnom vizionaru Romeu Điliju, upio svaku kap znanja i iskustva koje će kasnije kroz njegove kreacije blistati.

U rodni grad se, nakon nekoliko godina u Milanu, vratio spreman da osvoji svet.

Upisao se na čuveni „Central Saint Martin’s“ koledž, čime je formirao umetnički identitet pod budnim okom mentora i inspiracije. Kolekcija koju je stvorio kao krunski projekat svog školovanja, inspirisana je mračnom mitologijom Džeka Trboseka, ali istovremeno je nosila i sjaj genijalnosti koja će ga lansirati u modni panteon. U trenutku kada je čitava kolekcija pronašla svoje mesto u rukama legendarne modne stilistkinje Izabele Blou, Mekvinov umetnički put nije samo dobio potvrdu. Ovaj susret označio je rađanje legende koja će zauvek oblikovati modni svet.

Njegovi hrabri stil, hodanje po marginama genijalnosti i fascinantne revije ne samo da su osvojili svet mode, već su i duboko inspirisali buduće generacije. Dok se njegovo nasleđe nastavlja kroz brend Alexander McQueen , Lijeva briljantnost se ovekovečila i kroz izložbu u Muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku 2011. godine.

Dizajnerov život postao je predmet proučavanja u dokumentarnom filmu „McQueen“ iz 2018. godine, koji je istraživao njegovu karijeru  i intimne aspekte života. Kroz retko viđene arhivske snimke i intervjue sa njegovim najbližima, film je otkrio složenost umetnika koji je tragao za svojim mestom u modnom svetu.

Pokretanje sopstvenog biznisa

Mekvinov „preduzetnički“ početak, pokretanje sopstvenog biznisa, bio je i otkrivanje nove ere njegove karijere. Sa ikoničnim „bumster“ pantalonama koje su postale simbol revolucije u modi Mekvin je dokazao da je njegova kreativnost bezgranična. Imenovanje Mekvina za glavnog dizajnera Živanšija dovelo je do perioda unutrašnjih sukoba u kompaniji, dok je dizajner težio ka istraživanju novih granica u svetu mode.

Guči

Kada je Guči 2000. godine stekao većinski udeo u Mekvinovoj kompaniji, otvorila su se nova vrata za ovog vizionara. Napuštajući Živanši, Mekvin je krenuo putem samostalnosti, vođen hrabrošću i željom za kreativnim slobodama. To ga je vinulo na pijedestal modne industrije i donelu mu priznanje za međunarodnog dizajnera godine, ovekovečen ordenom britanske kraljice.

Otvorivši prodavnice u svetskim metropolama poput Njujorka, Milana i Londona, Mekvin je svojim kreacijama doneo dozu ekskluzivnosti i raskoši koja je osvajala svet. Uz Gučijevu podršku, njegov brend je postigao nezapamćeni uspeh, a Mekvin je postao sinonim za inovaciju i strast.

Bez obzira na nedostatke tradicionalne lepote ili poreklo iz niže klase, Mekvin je s ponosom nosio svoju individualnost.

Godine 2007. tamna senka smrti se nadvila nad Mekvinovim životom, a počela je  samoubistvom Izabele Blou. Ovaj gubitak je duboko pogodio dizajnera, toliko da je celu svoju kolekciju za proleće/leto 2008. posvetio Blou, ističući kako je njen odlazak „najvrednija stvar koju je naučio u modi“.

Printscreen: Venity Fair Aleksandar Mekvin i Izabela Blou

Sudbina nije prestala da mrsi svoje prste tu  – samo dve godine kasnije, 2. februara 2010, Mekvin je suočen s još jednim bolnim gubitkom, ovaj put gubitkom majke. Dan pre sahrane njegove majke, 11. februara 2010, Mekvin je pronađen mrtav u svom stanu u londonskom Mejferu. Naknadno je otkriveno da je uzrok njegove smrti bio samoubistvo.