(VIDEO) Napadi na „Tamo daleko“: „More, Vlado Georgiev i jedna turska pesma u času muzičke istorije Bogdana Tanjevića…“

Publika je od Vlade Georgieva uglavnom navikla na lakše note, letnje hitove uz koje niz grlo klizi koktelčić spravljen u plažnom baru, uz koje će se možda i lakše nekom namignuti, uz nepretenciozne stihove koji na prvom mestu opuštaju.

Poslednja izvedba p(j)evača kog zovu i „Barba“, iako se pominje more, u delu crnogorske javnosti je svrstana u „teške note“, toliko teške da je crnogorsko Ministarstvo kulture najavilo tužbu protiv Vlade Georgieva zbog nacionalizma i “negiranja crnogorskog identiteta”.

Evo, mali čas istorije za Ministarstvno kulture Crne Gore, CP i sve ostale koji ne znaju šta je Tamo daleko i koliko su daleko otišli… https://t.co/otzydIvh1q

— Vlado Georgiev – Barba (@VladoGeorgiev) August 17, 2019

Jedna od najlepših srpskih pesama iz vremena Prvog svetskog rata zasmetala je crnogorskom ministarstvu jer je izvedena tokom humanitarnog koncerta “Za naše Kosovo i Metohiju” održanog u utorak u Herceg Novom u okviru tradicionalne manifestacije “Trg od ćirilice”, prilikom čega su isticane srpske zastave. Reči pesme – ah, to more – stavljane su u kontekst „velikosrpskih ambicija“, negiranja crnogorske državnosti i sličnih sintagmi kojima se poslednjih meseci, inače, opisuju odnosi nekadašnja „dva oka u glavi“.

Reakcija crnogorskog ministarstva samo je jedna u nizu kontroverzi koje se vezuju za ovu, treba li ponoviti, jednu od najlepših srpskih pesama, simbolički značajnu jer opisuje duh koji je vladao među vojnicima uoči proboja Solunskog fronta i želju za povratkom u otadžbinu, kao jednog od ugaonog kamena srpskog kulturnog identiteta koji je građen prethodnih stotinak godina.

Poreklo ove pesme, međutim, do danas je i pored raznih teorija – manje ili više osporavanih – nepoznato.

Na više mesta se može pročitati da je kompozitor pesme Đorđe Marinković (1891-1977) iz okoline Kladova, solunski borac koji će se posle Velikog rata u Francuskoj, prema nekim neproverenim predanjima, „proslaviti kao šansonjer“. On je, navodno, 1922. godine zaštitio autorska prava na pesmu „Tamo daleko“.

Kao potencijalni autori pominjani su Milan Buzin (Drinska divizija), Dimitrije Marić (lekar III poljske bolnice Šumadijske divizije), negotinski učitelj Mihajlo Zastavniković… Mnogi su isticali svoje autorstvo, a prema nekim tvrdnjama Zastavniković je „krivac“ zbog jedne zabune oko teksta pesme.

Ni danas ne znamo da li se „po originalu“ peva: „Tamo daleko, daleko OD mora“ ili „Tamo daleko, daleko KRAJ mora„. Ova druga verzija je, opet navodno, delo Zastavnikovića po tekstu koji je napisao 1926. godine.

Prema nekim izvorima Đorđe Marinković se javio šezdesetih godina kada je čuo da je Radio Beograd izdao ovu pesmu. On je u pismi Radiju naveo da je pesmu „Tamo daleko“ napisao na Krfu 1916. godine „posle našeg povlačenja preko Albanske planine“ i tom prilikom zamolio da se njegovo ime navodi posle svakog izvođenja.

Tokom sedamdesetih godina, međutim, pesma je proglašena plagijatom. S tim što treba imati u vidu da srpska pesma „Tamo daleko“ iz Prvog svetskog rata sigurno nije bila u vrhu „plej liste“ komunističkih rukovodilaca.

Reč je o tome da postoji jedna turska pesma čija melodija neodoljivo podseća na „Tamo daleko“. Ili „Tamo daleko“ podseća na nju.

U pitanju je pesma koju je 1907. godine napisao Turčin Muhlis Sabahudin Bej pod imenom „Hatirla Sevgili“ (Zapamti draga). U originalu je pesma nosila naziv „Zapamti Margareta“, pošto je posvećena njegovog ljubavnici, Francuskinji Margareti, ali je ubrzo ime ove žene izbačeno iz teksta.

Prema jednoj teoriji ova pesma se pevala po Solunu u to vreme, a neko od srpskih vojnika – moguće i neko od pomenutih – sa viškom talenta za muziku, spevao je na tu melodiju (ili njoj sličnu) rodoljubivu pesmu prigodnu datom trenutku.

Kada je Srbija igrala na košarkaškom Svetskom prvenstvu u Turskoj, uoči polufinala protiv domaćina, njihov tadašnji selektor Bogdan Tanjević je govorio o tome koliko smo „mi i oni isti narod“.

„A znate li vi da je ono ‘Tamo daleko’, da je to turska pjesma? Samo ste vi stavili vaše riječi… A turska pjesma ide, ja čujem, pa reko’: ovo je naše! Jes’, kaže, to je turska…“, rekao je Boša Tanjević uz pokoju psovku.

Posle tog više nego uzbudljivog polufinala, međutim, niko se nije pitao da li je „Tamo daleko“ naša pesma, nego da li je bio aut (koš za pobedu domaćina je postignut posle gaženja na liniju terena) tako da je Bošina lekcija iz muzičke istorije Balkana ostala u senci.

A toj turskoj verziji pesme je udahnut novi život pošto je nekoliko godina pre tog Mundobasketa snimljena serija pod istim imenom u kojoj je korišćena melodija, pa je tako došla i do uha slavnog trenera.

„Tamo daleko“ je, međutim, još od 1917. godine kada je pesmu snimilo „Tamburaško pevačko društvo“ počela da živi svoj život, nevezano za neznanog autora, nevezano za ovu tursku pesmu i nevezano za pritužbe crnogorskog Ministarstva kulture.

O „Tamo daleko“ su pisali mnogi pokušavajući da razumeju Srbe, čak i čuveni kolumnista Njujork tajmsa Rodžer Koen, piše na engleskoj Vikipediji.

Za kraj poslušajte našu – u svakom slučaju „pravu“ – verziju, treba li napomenuti, jedne od najlepših srpskih pesama…

https://www.youtube.com/watch?v=SV7YqM71_co