Veza s Džejmsom Monroom: Potomci robova koji su poneli prezime petog američkog predsednika

0
(Miranda Barnes for The New York Times)

ŠARLOTSVIL, Virdžinija – Toliko članova porodice Monro pamti trenutak kada su svoje roditelje ili bake i deke pitali da li su u ikakvom srodstvu sa petim američkim predsednikom Džejmsom Monroom.

Znak na ulazu na imanje Monroovih koje je sada muzej bio je sastavni deo njihovih detinjstava na relaciji između Šarlotsvila i male, pretežno afroameričke zajednice koju su zvali Monrotaun.

Ejda Monro Sejlor (79) vozila se u očevom “ševroletu“ početkom pedesetih kada je on potvrdio njene sumnje.

Džordž Monro Mlađi, Ejdin rođak, veliki deo detinjstva proveo je na farmi koju je sagradio njegov čukundeda, Edvard Monro, čiji su roditelji, kako se pričalo, bili robovi predsednika Monroa i među prvima koji su poneli njegovo ime. To nije bilo neobično za robove čije je afričko poreklo bilo ukradeno ili izgubljeno.

Ejdin otac imao je 45 godina kada mu je ona kao osmogodišnjakinja postavila pitanje dok su se vozili pored plantaže poznate kao Hajlend.

“Čitavog života sam se susretala sa tim znakom”, kaže Ejda. “Pitala sam tatu da li smo mi ista porodica Monro, on mi je rekao da jesmo i to je bilo to. Nismo pričali o tome. Prosto se znalo da smo povezani sa predsednikom. Ne krvlju, već ropstvom.”

Članovi zajednice Monrotaun sedam generacija su živeli na svega 15 kilometara od Hajlenda, ali do pre tri godine nije bilo nikakvog razgovora između njih i muzeja. Oni sada zajednički pokušavaju da izmene način na koji je ropstvo ovde predstavljeno. Predsednik je živeo u Hajlendu od 1799. do 1823. godine. Imanje koje je kupljeno 1793. godine bilo je njegov porodični dom dok je služio kao guverner Virdžinije i predsednik.

Džejms Monro je podržavao aboliciju, ali je svejedno porobio skoro 250 ljudi. Ta kontradiktornost jasno je istaknuta na sajtu Hajlenda.

Posetiocima se sada govori o obližnjoj zajednici potomaka. Njima se takođe predstavljaju dvojica porobljenih muškaraca – Piter Malori i Džordž – koji su sagradili Monroovu gostinjsku kuću.

Martin Vajolet, istraživač i vodič u Hajlendu, 2017. godine je posetio baptističku crkvu u Monrotaunu gde je sa Mirandom Barnet, koja takođe radi kao vodič u Hajlendu, pokušao da otkrije šta se dogodilo sa robovima koje je Džejms Monro prodao vlasniku plantaže na Floridi pre 200 godina.

Vajolet je posle službe prišao grupi Afroamerikanki i upitao ih o Monroovima.

“Došli ste na pravo mesto”, rekla je jedna od njih. “Mi smo Monroovi!”

“Sve dotad, nismo imali pojma da se ova zajednica nalazi ovde”, objasnila je izvršna direktorka Hajlenda Sara Bon-Harper.

Mala grupa Monroovih potomaka okupila se u Hajlendu u martu 2018. godine i povela prvu diskusiju o tome na koji je način najbolje predstaviti porodičnu istoriju. Okupljanja su postala prostor za razgovor o nasleđu ropstva i rasnim nejednakostima.

“Teško je pretočiti u reči kakav je osećaj odrastati toliko blizu plantaže na kojoj se nalaze vaši koreni”, kaže Ejda. “Kada sam saznala odakle potičemo, često sam razmišljala o tome šta se dogodilo sa našim narodom.”

Džejms Monro je 1828. godine čak dve stotine robova prodao Džozefu Milsu Vajtu, vlasniku “Kaza bjanke“, plantaže pamuka nadomak Floride, za 5.000 dolara kako bi otplatio svoj dug nakon što mu je istekao predsednički mandat.

Vajolet i Miranda Barnet su posle posete crkvi razmišljali o tome da li je moguće da su u krvnom srodstvu sa potomcima u Monrotaunu.

Njih dvoje su kasnije posetili crkvicu na Floridi. Nju su osnovala deca koja su prethodno porobljena u Hajlendu. Istraživači su se susreli sa desetak ljudi, među kojima se našla i žena čiji je deda bio potomak jednog od porobljenih parova koji su prodati Vajtu i koja je predstavljala prvu direktnu vezu između dve zajednice.

Kada su Barnetova i Vajolet objasnili šta su saznali na Floridi, Voltin Jubenks, potomkinja Monroa u Virdžiniji, predložila je da se Floriđani pozovu na godišnju proslavu Monroovih u Virdžiniji koja će biti održana ovog meseca.

“Želim da se lov na blago nastavi i da pronađemo još veza između naše dve zajednice”, istakla je Voltin. “Imamo iste korene i možda smo u krvnom srodstvu.”

© 2019 The New York Times