Vaši podaci i ceo internet nisu u oblacima. Na dnu su okeana

Piše ADAM SATARIJANO

0
Foto: Profimedia

Internet je sačinjen od sićušnih delova koda koji putuju svetom kroz žice tanke poput vlasi kose raspoređene na okeanskom dnu. Podaci se šalju iz Njujorka u Sidnej, iz Hongkonga u London onoliko brzo koliko vam je potrebno da pročitate ovu reč.

Skoro 1,2 miliona kilometara kablova već povezuje kontinente kako bi odgovorilo na našu nezajažljivu potrebu za komunikacijom i zabavom. Kompanije udružuju resurse kako bi sarađivale na podvodnim projektima koji su poput auto-puta koji sve one dele.

Ali Gugl sada želi svojim putem u projektu povezivanja SAD sa Čileom, gde se nalazi najveća baza podataka ove kompanije u Latinskoj Americi.

“Ljudi misle da su podaci u oblaku, ali nisu“, kaže Džejn Stauel koja nadgleda izgradnju Guglovog projekta. “Oni su u okeanu.“

Ali stizanje do njih proces je koji iziskuje mnogo napora i sredstava. Finansijskih, pre svega. Brod pod imenom “Djurabl“, dug 139 metara, dostaviće kablove u more. Ali kablovi se prvo moraju proizvesti u fabrici u Njuingtonu, u Nju Hempširu.

U toj fabrici u vlasništvu kompanije SubCom, nalaze se specijalne mašine za proizvodnju kablova.

Kablovi su isprva samo grupe tanušnih niti od staklenih vlakana. Laseri šalju podatke niz niti brzinom svetlosti uz pomoć tehnologije optičkog vlakna.

Nakon što oni dospeju u zemlju i povežu se na postojeću mrežu, podaci neophodni da bismo pročitali mejl ili otvorili internet stranicu dolaze do naših uređaja.

Iako većina nas koristi internet putem Wi-Fi mreže ili razmene podataka na telefonu, ovi sistemi povezuju fizičke kablove koji ogromnom brzinom prenose informacije širom sveta.

U procesu proizvodnje kablovi prolaze kroz glodalice veličine mlaznog motora, obmotavajući žicu.

Neophodno je makar godinu dana da se propisno isplanira putanja kablova kako bi se izbegle podvodne katastrofe, iako se kablovi prave tako da mogu da izdrže morsku struju, zemljotrese i druge potrese u moru. Svaki kabl bi trebalo da traje do 25 godina.

“Djurabl“ će prevesti 6.400 kilometara kabla težine oko 3.500 tona.

Kablovi se moraju poslagati u brod, a dok jedan radnik namotava kabl, drugi moraju da vode računa da se ne veže u čvor. Da bi se u brod utovarila neophodna količina kablova, potrebno je oko četiri nedelje.

Prvi transatlantski kabl završen je 1858. godine i povezivao je Ameriku i Veliku Britaniju. Kraljica Viktorija obeležila je tu priliku slanjem poruke predsedniku SAD Džejmsu Bjukenonu, a poruka je – kako to sada zvuči, a kakva je bila revolucija tada! – putovala čitavih 16 sati.

Iako su u međuvremenu počele da se koriste bežične i satelitske tehnologije, kablovi su i dalje najbrži, najefikasniji i najjeftiniji način da se informacije šalju preko okeana. Ipak, to je još uvek daleko od jeftinog: Gugl ne želi da otkrije cenu svog projekta u Čileu, ali eksperti smatraju da bi troškovi mogli da iznesu čak 350 miliona dolara.

U modernom dobu, najveći deo kablova pripao je telekomunikacionim kompanijama, ali američki tehnološki giganti preuzimaju sve više kontrole nad njima. Gugl kontroliše najmanje 14 kablova u svetu.

Amazon, Fejsbuk i Majkrosoft investiraju u centre u Severnoj Americi, Južnoj Americi, Aziji, Evropi i Africi.

Mnoge zemlje kablove posmatraju kao kritičnu infrastrukturu, a projekti su neretko predmet geopolitičkih rasprava. Prošle godine Australija je blokirala kineskog tehnološkog giganta Huavej u pokušaju da postavi kabl koji bi povezivao Australiju i Solomonska Ostrva, a sve iz straha da bi Kina tako mogla da dobije pristup mreži.

Nakon što projekat u Latinskoj Americi bude priveden kraju, Gugl planira da postavi kabl koji će povezivati Virdžiniju i Francusku, a koji bi trebalo da bude u funkciji najkasnije do 2020. godine.

Kompanija je dosad otvorila 13 centara za podatke širom sveta, a još osam je u fazi izgradnje – sve u cilju da omogući trilione Gugl pretraga koje se obave svake godine i više od 400 sati video-snimaka koji se postavljaju na Jutjubu svakog minuta.

Potražnja za podvodnim kablovima biće sve veća pošto se sve više kompanija oslanja na skladištenje podataka u oblaku, odnosno cloud-u.

Internet je sada dostupan i u onim delovima sveta koji su ranije bili odsečeni od svetske mreže, a Ujedinjene nacije saopštile su da je prvi put na mrežu povezano više od polovine svetskog stanovništva.

“To je velikim delom zahvaljujući infrastrukturi koja je to omogućila”, kaže Debi Brask, potpredsednica kompanije SubCom koja upravlja Guglovim projektom. “Svi ti podaci prenose se podvodim kablovima.”

© 2019 The New York Times