U razvijenim državama dobro znaju zašto žele bezgotovinsko društvo

3
Zlatko Milikić, GIZ. Foto: Promo

Manjak infrastrukture za bezgotovinsko plaćanje, nizak nivo poverenja u nove tehnologije i zaštitu podataka, kao i nedovoljna obaveštenost, ključni su razlozi zašto većina građana Srbije i dalje češće koristi gotovinu. Čak 71% stanovništva uvek ili pretežno plaća u kešu. Nažalost, gotovinska plaćanja su istovremeno i jedan od glavnih generatora sive ekonomije, jer u slučaju neizdavanja računa takve transakcije ostaju nevidljive za poreske organe. Neplaćeni porez završava u džepu nesavesnih privrednika kao dodatna zarada, umesto da kao budžetski prihod bude iskorišćen za dobrobit svih građana, za ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu, socijalna davanja i mnoge druge važne stvari za celokupno društvo. Time se, takođe, kreira i nelojalna konkurencija u odnosu na sve ostale, savesne privrednike.

“Razvijene zemlje odavno su prepoznale značaj razvoja bezgotovinskog društva i prednosti koje bezgotovinska plaćanja imaju u cilju unapređenja opšte finansijske, uključiv i poresku kulturu, kako bi novac poreskih obveznika stigao tamo gde je najpotrebniji. Procenat Šveđana koji koriste gotovinu u poslednjih 10 godina se smanjio sa 39% na 9%. Pored Švedske, u razvoju bezgotovinskog društva najdalje su odmakli i Finska, Kina, Južna Koreja, Velika Britanija i Australija, a među zemljama sa visokim nivoom upotrebe bezgotovinskih plaćanja su i Kanada, Francuska, SAD, Nemačka i Japan”, kaže za Nedeljnik tim lider ispred GIZ-a u Srbiji, Zlatko Milikić.

Upravo takva međunarodna iskustva pokazuju da razvoj bezgotovinskih plaćanja ima pozitivan efekat ne samo na građane i privredu, već i na ukupan razvoj samih država. Veće prilike za kupovinu, odnosno prodaju, pozitivno utiču na razvoj poslovnih aktivnosti, a posledično i na brži ekonomski razvoj. “Takođe, veće korišćenje bezgotovinskih transakcija čini tok sredstava vidljivijim što olakšava državnim organima nadzor nad finansijskim tokovima i omogućava im da budu efikasniji u kontroli poštovanja propisa, usmeravanjem raspoloživih resursa u proveru najrizičnijih oblasti i preduzeća, umesto kontrole ‘od vrata do vrata'”, ističe Milikić.

Značajna korist za državu od razvoja bezgotovinskog društva je i opšte smanjenje stope kriminala usled smanjenja prilika za razbojništva i krađe, kao i suzbijanje sive privredne zone, jer povećanje vidljivosti transakcija umanjuje šanse za učešće građana i privrede u aktivnoj ili pasivnoj sivoj ekonomiji, neizdavanjem ili neuzimanjem fiskalnih računa, obavljanjem transakcija u gotovini i dr.

“Istraživanje sprovedeno u 33 države pokazalo je da smanjivanje vrednosti gotovinskih transakcija za samo 10% može da smanji obim sive ekonomije povezane s kešom i do 2,1% BDP-a, što bi u slučaju Srbije značilo smanjenje sive ekonomije za preko milijardu evra. Takođe, obim naplate poreza bio bi povećan za 0,42% BDP-a ili skoro 200 miliona evra”, navodi Milikić i dodaje da uvođenje elektronskih plaćanja usluga javnog sektora dodatno štedi novac i vreme za obavljanje administrativnih procedura, jer ubrzava postupke i smanjuje troškove naplate taksâ i naknada.

Podrška smanjenju sive ekonomije i bržem ekonomskom razvoju Srbije kroz podsticanje razvoja bezgotovinskog društva jesu i ključni ciljevi nedavno pokrenute Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje – Bolji način.

“Jedan od stubova Nacionalne inicijative je POS program u okviru kojeg je planirano da se opremi 25.000 prodajnih mesta širom Srbije u cilju prihvatanja bezgotovinskih plaćanja. Pored privrednika, u programu će moći da učestvuju i institucije koje u prethodnih godinu dana nisu nudile mogućnost elektronskog plaćanja svojih usluga i žele da na taj način ubrzaju procedure. Prijave za POS program startovaće u prvom kvartalu ove godine, a zainteresovane institucije moći će besplatno da koriste POS terminale ili softverska rešenja za prihvat bezgotovinskih plaćanja u trajanju od godinu dana, uz istovremeno sniženje povezanih troškova. Pozivamo ih da iskoriste ovu odličnu priliku da unaprede svoj rad i budu još efikasniji servis građana”, ističe Milikić.

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH (Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju) i kompanija Mastercard i VISA, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.

3 KOMENTARA

  1. Право је сваког грађанина, и као такво Уставом гарантовано, да прима своју зараду на начин на који се он сам определи. Ово право се масовно крши у Србији, а да се за то не сноси одговорност. Уз то, Законом о облигационом односима одређено је да нико не може у одност између два лица уводити треће лице без њихове (обостране) сагласности. Према томе, не само што се масовно крши право слободног избора, него се и грађанима Србије трошкови оваквог плаћања преваљују на њихов терет. Укиолико је овакав начин плаћања баш онаква “благодет” каква се наводи у овом тексту, нека се онда у случајевима у којима се грађани определе за тај начин исплате, трошкови надокнаде од стране државе, или оних који пружају такве услуге.

  2. Apsolutno sam protiv. Zamislite momenat u budućnosti u kom ne postoji keš. Zamislite da je na vlasti režim kao ovaj danas u Srbiji i da ste izjavili nešto protiv vlasti. Danas je maksimum medijska satanizacija i eventualno fizičko prebijanje na ulici. Ako ne postoji keš, pritiskom na jedno dugme, moći će da vam blokiraju sve pare koje imate na računu. Nema plaćanja hleba, računa za struju, maničega. Bukvalno mogu da vas ukinu kao osobu, a izlaza nema. Eto, zato sam protiv ukidanja gotovina. A vlast da hoće, mogla bi ukinuti 90% sive ekonomije za 2 dana.

Comments are closed.