“Tvrdi Bregzit bi celu evrozonu usmerio prema recesiji. Posledice bi se osetile i na Zapadnom Balkanu”: Rubini o “efektu prelivanja” u svetskoj ekonomiji

0
Foto Igor Pavićević

Nurijel Rubini je drugi put posetio Srbiju. Prvi put je bio pre više od trideset godina – turistički.

Jedan od najuticajnijih američkih i svetskih ekonomista – rođen u Istanbulu, sa iranskim i jevrejskim poreklom – pre nego što je doktorirao na Harvardu, školovao se i odrastao u Italiji.

“Sa prijateljima smo išli na more u Grčku, pa smo putovali kroz Jugoslaviju. Bilo je to pre raspada države”, rekao nam je u neformalnom razgovoru pre početka ekskluzivnog intervjua za Nedeljnik.

Drugi put u našu zemlju je došao kako bi održao predavanje na konferenciji “Geopolitički rizici: U susret globalnoj recesiji u 2020?”, u organizaciji Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.

Iako tvrdi da o srpskoj ekonomiji ne zna dovoljno da bi davao ocene, govorio je o tome kako bi Bregzit, kao jedno od najznačajnijih Evropskih pitanja danas, mogao da utiče (i) na srpsku ekonomiju.

“Kada se pojavila mogućnost “tvrdog” Bregzita, zdrav razum je govorio da će Velika Britanija time biti više pogođena nego ostatak EU, jer Velika Britanija više zavisi od trgovine sa Evropom nego što Evropa zavisi od Velike Britanije. Ali ako pogledamo ekonomske podatke za Evropu i evrozonu – videćemo da je recesija u proizvodnji čak i veća nego u SAD. Nemačka je veoma otvorena za trgovinu sa Azijom, a Kina je bila pogođena glasinama o trgovinskom ratu sa SAD. Rast je blizu nule, recimo i u Italiji je rast blizu nule. Tako da ako se dogodi “tvrdi” Bregzit, samo bi pogled na televizijske slike sa hiljadama i hiljadama kamiona u Doveru ili Kaleu koji čekaju da obave “papirologiju” predstavljao negativan signal za poslovno poverenje, i to bi celu evrozonu usmerilo prema recesiji”, objašnjava Rubini i dodaje da bi se posledice “prelile” i na ostatak Evrope.

“To bi svakako imalo efekat prelivanja na zemlje koje su evropske države ali nisu još uvek članice EU, kao što je Srbija koja ima značajan udeo spoljne trgovine sa EU. Sve što je negativno za Evropu, negativno je za bilo koju zemlju na Zapadnom Balkanu”, zaključuje Rubini.

CEO INTERVJU U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 14. NOVEMBRA. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.

Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju 50. broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku.