Gospodin Aleksandar Titolo ovih dana loše spava. Ali nije otpravnik poslova američke ambasade u Beogradu, i već skoro godinu i po dana prvi čovek američke diplomatije u našoj zemlji, umoran zbog finiša priprema za obeležavanje 250 godina američke nezavisnosti (i u) Srbiji – centralni događaj zakazan je baš za dan kada izlazi ovaj broj Nedeljnika.
Jer i njega je, ne samo po službenoj dužnosti, uhvatila fudbalska groznica, i kada danas bude dočekivao goste, već će znati kako je reprezentacija Sjedinjenih Država odigrala protiv Bosne i Hercegovine, u noći između srede i četvrtka.
Svetsko prvenstvo u fudbalu, pardon, u sokeru, veliki je spektakl, kaže Titolo pre nego što počne „zvanični“ deo intervjua. „Mi Amerikanci umemo da organizujemo spektakle, a ni stadioni nam nisu loši, kao što ste videli…“, smeje se.
Povodom velikog američkog jubileja, sa otpravnikom poslova Aleksandrom Titolom razgovarali smo prošle sedmice u Američkom centru (American Resource Center) u renoviranoj „Ložionici“.
Obeležavate veliki jubilej u zemlji u kojoj i dalje postoje rane od prošlih sukoba sa Sjedinjenim Državama. Kako mirite to, kako da slavite ono što Amerika jeste, bez prevelikog podsećanja na prošlost koja možda nije uvek bila tako lepa?
Vidite, ako već želimo da pričamo o istoriji, hajde da govorimo o celoj istoriji. Hajde da govorimo i o tome da su Sjedinjene Države i Srbija bile na istoj strani u dva svetska rata, da su američki vojnici dvaput došli u Evropu da pomognu u odbrani demokratije u Evropi i da stanu uz zemlje poput Srbije. Istina je da države mogu da prolaze kroz periode kada su njihove spoljne politike usaglašene, baš kao i kroz one kada nisu.
A onda pogledajte gde smo sada. Imamo toliko zajedničkih stvari, imamo toliko stvari oko kojih se slažemo, pre svega kada je reč o značaju regionalne stabilnosti i o značaju jačanja naših ekonomskih veza. Uvek pokušavam da navedem ljude da se malo odmaknu, da se ne usredsređuju samo na onaj deo istorije u kome smo imali razlike.
A kada je reč o 250 godina američke nezavisnosti, za nas, američki narod, ovo je vreme za slavlje. To je prilično veliki rođendan.
Za jedan prilično veliki događaj.
Američka nezavisnost jeste imala veliki uticaj na istoriju svakog naroda. Znam da to možda zvuči pomalo samoljubivo iz američke perspektive, ali mislim da je i objektivno tačno. Američka revolucija, odnosno uspešno uspostavljanje ustavne demokratije, promenila je tok svetske istorije i bila je uzor za mnoge ustave širom sveta. Naš model bio je svetionik za ljude koji žele demokratiju, ali nam je i omogućio da izgradimo zemlju koja je neverovatno kreativna i inovativna, koja je bila pokretač globalnog ekonomskog rasta.
Dakle, nije reč samo o slavljenju Amerike; ovo je i vreme da sagledamo sve one uticaje koje je uspostavljanje američke demokratije imalo širom sveta.
Koje su glavne teme, glavni programi, glavne poruke koje u okviru „Freedom 250“ želite da predstavite srpskoj javnosti?
Sve ono što ističemo pokazuje američku izvrsnost – bilo da je reč o kulturi, poput sjajnog koncerta koji smo imali na Kolarcu, ili o sportu, sa festivalom koji smo u Beogradu održali u četiri ulice koje nose imena američkih predsednika, te o onome što radimo sa AmCham-om da bismo promovisali američke biznise. A kada promovišemo stvari u kojima je Amerika zaista najbolja, dobijamo priliku da istaknemo i ono u čemu Amerika i Srbija imaju mnogo toga zajedničkog. Jer sve su to stvari koje su veoma važne i za Srbiju, i mi utičemo jedni na druge u tim oblastima.
U sportu je to, naravno, uticaj srpskih sportista u Sjedinjenim Državama. Američka kultura je prisutna širom sveta i veoma je popularna u Srbiji. A američki način poslovanja, američka inovativnost i preduzetništvo zaista su se ovde ukorenili – mnogo se kreativnih stvari dešava u Srbiji.
Tu je i slogan „Freedom 250“: mi smo dve nacije koje vole slobodu. To je u našoj srži.
Jedna od tih stvari svakako je i ARC u Ložionici. Kakvi su njegovi rezultati?
Veoma smo ponosni na mrežu Američkih kutaka i centara koju imamo u Srbiji. Kada je došlo vreme da se preselimo na novu lokaciju ovde u Beogradu, razmatrali smo mogućnosti, baš u trenutku kada je projekat „Ložionica“, odnosno obnova ove lokacije, bio u žiži javnosti. Razgovarali smo sa vašim zvaničnicima i rekli im: „Mislimo da bi ovo moglo da bude sjajno partnerstvo.“
Nije reč samo o prostoru u kome sprovodimo svoje programe, a uz to podržavamo i Ložionicu da postane pravi centar zajednice za kreativne industrije. I ovde je reč o partnerstvu, jer pomažemo jedni drugima da ostvarimo svoje ciljeve. Realizovali smo već na stotine programa za manje od godinu dana, koje su posetile hiljade i hiljade ljudi. I naravno, najuzbudljivije je to što ćemo naš događaj povodom Dana nezavisnosti održati ovde u Ložionici, 2. jula.
Pomenuli ste srpske zvaničnike. Poslednjih nedelja su i srpsko-američki odnosi ponovo aktuelni. Srpski predsednik Aleksandar Vučić govori o uzlaznoj liniji i gaji velike nade za administraciju predsednika Trampa. Kako to vama izgleda, iz ugla ambasade?
Mi se svakako nalazimo u novoj eri odnosa. Saglasni smo oko temelja, kako volim da kažem – kao što je već pomenuta regionalna stabilnost. Ona je neophodna kako bi države regiona mogle da nastave da razvijaju svoje privrede i da prevaziđu probleme iz prošlosti. Potom je tu vojna saradnja. Nedavno smo imali veliku zajedničku vojnu vežbu, “Platinasti vuk”, a obeležava se i 20. godišnjica partnerstva Nacionalne garde Ohaja sa Srbijom.
No kada govorimo o toj novoj eri, na obe strane vidimo opredeljenost da podignemo odnos na viši nivo. Zato ćemo uskoro započeti strateški dijalog između Sjedinjenih Država i Srbije.
Šta je zadatak tog strateškog dijaloga o kojem se mnogo govori?
Cilj je da se proširi broj pitanja o kojima razgovaramo na visokom nivou i da se uđe još više u njih, kako bismo pokušali da ostvarimo dublje partnerstvo po nekim ključnim pitanjima, uključujući mnoga ekonomska pitanja.
I u novoj eri se vraćamo istoriji i oslanjamo se na nju, jer naše zemlje imaju toliko toga zajedničkog. Tu je milion Amerikanaca srpskog porekla. Tu su izuzetne stvari koje su napravili Srbi u Americi, kao što je naravno Nikola Tesla. Tu su vaši sportisti. A u drugom smeru, tu je duga istorija ulaganja Amerike u regionalnu bezbednost i u srpsku privredu.
Američke kompanije su sveprisutne, i mislim da one stvaraju najbolja radna mesta u Srbiji. I želimo da vidimo više toga, da bismo podstakli još snažnije ekonomske odnose.
Često pominjete Moravski koridor, odnosno kompaniju Behtel…
To je baš lep auto-put.
Koji su to još planovi ili projekti koje možemo da očekujemo?
Postoji mnogo načina na koje američke investicije mogu da koriste Srbiji. Jedan je infrastruktura, izgradnja. A nadam se da ćemo u vrlo bliskoj budućnosti imati dodatne mogućnosti za američka ulaganja u energetiku.
To je goruća tema.
Srbija se opredelila da diversifikuje svoje snabdevanje energijom. To je veoma dobar strateški izbor, i mi želimo da budemo deo tog rešenja. Američke kompanije neprestano traže nove prilike, a Srbija želi da razvija svoju privredu. Nadam se da strateški dijalog može da pomogne i u tom pogledu: ako Srbija bude iznela jasan stav i donela prave odluke u pogledu toga kako priprema svoje poslovno okruženje i koje tehnologije koristi, to otvara mnogo prilika – ne samo za investicije već i za saradnju sa srpskim kompanijama koje rade zaista uzbudljive, inovativne stvari.
Vi ove godine proslavljate „Freedom 250“, a dogodine će u Srbiji biti održan Ekspo. Sjedinjene Države potvrdile su da će imati veliki paviljon. Kako će izgledati paviljon i šta će biti u središtu pažnje za Ameriku?
Još nismo spremni da govorimo o tome kako će naš paviljon izgledati. To će doći u svoje vreme – još je rano. Ali ako pogledate teme, a to su sport i muzika, to se savršeno uklapa u one oblasti u kojima su Amerikanci najbolji.
Amerika je ove godine domaćin jednog velikog međunarodnog događaja, Svetskog prvenstva, a zatim ćemo za dve godine imati Olimpijske igre, sa Ekspom između. Kada sada vidim Mundijal i energiju svih navijača koji su doputovali da budu njegov deo, mogu samo da se nadam da Srbija može to da ponovi.
To što je Srbija domaćin Ekspa predstavlja priliku za vašu zemlju da iznova izgradi svoj imidž. A to je i prilika za Sjedinjene Države ovde u Srbiji da iznesu ovu modernu viziju koju imamo o tome kakav bi ovaj odnos mogao da bude.
Dosta ubeđeno govorite o novim šansama i novoj saradnji. Ali, s druge strane, postoji izveštaj Stejt departmenta koji kaže da bi Sjedinjene Države trebalo da povuku ručnu i da se ne mešaju toliko u naša mala pitanja ovde na Balkanu, na Zapadnom Balkanu. Šta to znači za vas, za ambasadu i za američku politiku u ovom regionu? Da li to znači manje Amerike u regionu, ili znači drugačiji američki pristup?
Sve to je deo nečega o čemu vrlo javno govorimo pod Trampovom administracijom: podsticanje naših evropskih saveznika da i oni učine više kako bi doprineli bezbednosti Starog kontinenta. Posmatrano u tom svetlu, mislim da i ovaj izveštaj ima potpunog smisla.
To u budućnosti znači više „drugačije Amerike“. Manje ćemo biti oni koji se staraju o bezbednosti, a više komercijalno prisutni. Nadam se da će to doneti i bolje prilike za građane Srbije i celog regiona zahvaljujući većim američkim ulaganjima, da će biti više ljudskih veza između naših zemalja.
Trampova administracija je vrlo jasno stavila do znanja – pričao sam i ja o tome često – da naša spoljna politika mora da se zasniva na praktičnom realizmu. To znači da se nećemo mešati u svako lokalno pitanje, i očekujemo da naši saveznici i partneri širom sveta budu sposobni da reše ta pitanja među sobom. Ali to ne znači da nećemo biti značajno prisutni, jer bi to, naravno, bilo protivno našem interesu. Želimo da promovišemo pozitivnu viziju i pozitivan imidž Sjedinjenih Država, kao i da pomognemo našim kompanijama da se fer takmiče. Dakle, i dalje smo ovde. Ako pogledate oko sebe, ovaj prostor koji imamo u Ložionici, i dalje smo prisutni na vrlo ozbiljan način.
Američka ambasada u Beogradu dugo je bez ambasadora. Kada on dođe, i kada budete podnosili izveštaj, šta će biti prva stvar koju ćete mu reći? Imate li neki nezavršen posao ovde u Srbiji?
Diplomatija je uvek nezavršen posao. Nikada nije gotovo, uvek se trudite da izgradite bolje odnose među zemljama, uvek se suočavate sa novim izazovima. A nikad ne znate kakve će nove izazove svet doneti za godinu ili pet godina. Naš glavni fokus u ambasadi u 2026. jeste proslava „Freedom 250“, a tu ima još mnogo posla.
Što se tiče ambasadora, ne mogu da govorim o vremenskom okviru – to je sve u rukama Senata, kako i treba da bude, i kako nalaže procedura – ali svakome ko dođe u Srbiju, bilo da je reč o zvaničniku ili o prijateljima i porodici koji su dolazili da me posete, obično prvo kažem: „Dobro došli u Srbiju. Ovo je najgostoljubivije mesto na kome sam ikada bio za 25 godina koliko sam američki diplomata.“
Znam da se Srbi time ponose, ali to je zaista istina. To je prvo što želim da ljudi razumeju. Ponekad se ne slažemo oko svega, ali ovo je stvarno divno mesto.
To će biti ono što ćete poneti iz Srbije?
Da, ali mislim da je to sjajna stvar koju čovek može da ponese. Politika i diplomatija uvek donose neke izazove, i tako jednostavno taj posao funkcioniše. Ali ovo je nešto drugo.
Imate li omiljeno mesto u našoj zemlji, pored Ložionice?
Pa, ne želim da upadnem u nevolju sa svim drugim mestima na kojima sam bio time što ću izdvojiti jedno.
To je previše diplomatska rečenica.
Moram da budem pomalo diplomata. Reći ću ovo: mnogi pretpostavljaju da, pošto je ambasada u Beogradu, mi ne izlazimo iz Beograda. A zapravo je suprotno tačno. I ja i ostali članovi tima u ambasadi neprestano putujemo.
Pomenuo sam da imamo mrežu Američkih kutaka širom Srbije – Novi Sad, Kragujevac, Novi Pazar, Bujanovac, Niš. Već samo u tim gradovima imamo prisustvo. Ali putujem svuda – da se sastanem sa gradonačelnicima, da posetim američke kompanije koje rade sjajne stvari, da se vidim sa srpskim kompanijama koje uvoze komponente iz Sjedinjenih Država, da se sastanem sa mladima i razgovaram o studiranju u Americi.
Bio sam na toliko mesta da ne mogu ni sve da ih nabrojim. Ali gde god da odem, dočeka me isto gostoprimstvo. I po tome znate da nije reč samo o predstavi. Iskreno je. I dočeka me isto gostoprimstvo bilo da se sastajem sa gradonačelnikom ili samo sa običnim ljudima, bilo da je to sa studentima ili u nečijoj kući. Tako da, previše sam diplomata da bih izdvojio jednu stvar.
Okej, ipak je to dobar odgovor.
Zato što stvarno ima mnogo toga. Od jednog do drugog kraja, vaša zemlja je prelepa. Ima bogatu istoriju – a ja volim istoriju. I ima zaista širok spektar, bilo da je reč o arhitektonskim stilovima ili o gastronomskim specijalitetima.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 2. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
