Ove godine su samo tri gimnazije u Srbiji– Treća i Deveta u Beogradu i Kruševačka gimnazija – uspele da popune kvotu pri upisu u specijalizovana odeljenja za talentovane učenike za računarstvo i informatiku.
Profesor Aleksandar Markov, koji je i predsednik Edu foruma, ocenio je za Nedeljnik da je na nivou Srbije “došlo do žestokog pada”.
“Pre više od 10 godina sam profil je u gimnaziji uveden prilično na silu. Još tada su bila upozorenja da gimnazije nemaju tehničke, niti kadrovske kapacitete da isprate takva odeljenja. To su profili koji više odgovaraju elektrotehničkim školama. Međutim, kako je tadašnji ministar Šarčević odlučio da ih uvede, direktori su se utrkivali ko će u svoju školu uvesti takvo odeljenje”, objasnio je.
Vremenom se ispostavilo, kako je naveo, da su “verovatno i sami učenici i roditelji prepoznali da to nije baš taj kvalitet kako se očekivalo”.
“S druge strane, učenici, koji upisuju gimnazije, nastoje da steknu šire obrazovanje, a ta IT odeljenja su baš usko profilisana. Predmeti poput geografije, istorije, biologije se uče na nivou godinu do dve dana, što je neuobičajeno za gimnaziju. Ako se ne varam, tu ne postoji ni drugi strani jezik”, rekao je.
Prema rečima našeg sagovornika, kada jeplanirano uvođenje IT odeljenja, ideja je bila da se uvedu “tek u dve, tri gimnazije u dva do tri regionalna regionalna centra – jer se smatralo da je taman toliko talentovanih učenika”.
“A, mi smo napravili da imamo ogroman broj talentovanih učenika, što se ispostavilo da nije tačno i da ne mogu da prate program koji im je ponuđen. Dakle, u kontinuitetu je opadao broj zainteresovanih i sve se završilo ovom godinom koja debakl za IT odeljenja”, zaključio je profesor.
ZAŠTO SU GIMNAZIJE POSTALE POPULARNE
Ove godine su, ukazao je profesor, gimnazije „ne samo u Beogradu, nego i u unutrašnjosti, značajno podigle upisne pragove. “
„Dakle, i u mestima poput Bora i Mladenovca, gde ranijih godina nije bio naročito visok upisni prag”, ocenio je.
Profesor Markov je, poredeći porast interesovanja za gimnazije sa stručnim školama, naglasio da “neke od najpopularnijih srednjih stručnih škola u Beogradu ne mogu da dosegnu do popularnih gimnazija”.
Prema njegovom mišljenju, to bi moglo da dovede i do većeg interesovanja učenika “i za kasnije studije”.
“Ako bismo mogli da uđemo u neko spekulisanje, možda je studentski pokret indirektno mlade opredelilo da upisuju gimnazije, što im kasnije otvara put ka fakultetima. Videćemo da li da li će to postati trend ili je to izuzetak ove školske godine”, ukazao je.
U nedelju su objavljeni pragovi za upis srednjih škola. Kako ukazuju podaci, koje je moguće proveriti na sajtu “Moja srednja škola”, među beogradskim školama je najviše bodova potrebno da bi se upisao prirodno-matematički smer Četrnaeste beogradske gimnazije – 96,05 bodova. Prethodne godine prag za upis prirodnog smera ove gimnazije iznosio je 92,55 bodova, što znači da je razlika nešto više od tri boda.
Na listi pet smerova za koje je potrebno najviše bodova nalaze se i opšti smer Desete beogradske gimnazije sa 95,2 potrebna boda, zatim prirodno-matematički Treće beogradske sa 95,1 boda, prirodno-matematički smer Devete beogradske sa 94,65 bodova i prirodno-matematički smer Četrvrte beogradske gimnazije sa 93,9 boda.
PAD INTERESOVANJA ZA UPIS PETE
Ipak, od ovog trenda porasta interesovanja za gimnazije, ove godine je Peta beogradska odstupila. Podaci ukazuju da je zabeležen pad kada je u pitanju minimalan broj bodova za upis u ovu gimnaziju, koja je godinama važila za jednu od najprestižnijih srednjih škola u Beogradu.
Da bi đak u upisao Petu gimnaziju potrebno je da ima najmanje 89,56 bodova za prirodno-matematički, odnosno 89,29 bodova za društveno-jezički smer. To ova dva gimnazijska smera stavlja na 19. i 20. mesto liste prema pragu za upis.
U školskoj 2024/2025 godini za upis Pete bilo je potrebno 92,55 bodova za prirodno-matematički, odnosno 90,05 bodova za društveno-jezički smer.
Glavnim razlogom za pad interesovanja pri upisu Pete, Markov smatra “negativnu kapmanju različitih medija o toj školi”, koja, kako je naveo, “traje unazad godinu dana”.
“Nije to neki veliki pad, ako poredite broj bodova u odnosu na prethodnu školsku godinu. Međutim, razlika je u tome što su druge gimnazije mahom podigle upisni prag, a u Petoj imamo obrnutu situaciju. Nažalost, Ministarstvo prosvete je u velikoj meri doprinelo svemu tome. Umesto da ministarstvo koje je zaduženo za obrazovanje, radi na jačanju kapaciteta škola i obrazovnih ustanova, ovde se stiče utisak da imamo jedan obrnuti proces”, ukazao je.
Podsetimo, učenici Pete beogradske gimnazije bili su u blokadi više od pet meseci prošle godine, a jedan od njihovih zahteva bio je „da ode direktorka Danka Nešović“, za koju su smatrali da svojim odlukama ruši ugled škole.
Danka Nešović od februara ove godine više nije direktorka Pete beogradske gimnazije. Ona sada obavlja funkciju pomoćnice ministra prosvete za srednje obrazovanje.
Njen mandat obeležili su otkazi profesorima, sabotiranje forimiranja Saveta roditelja, zabrane ulaska u školu učenicima i nastavnicima, kao i druge kontroverzne odluke.
KOMPLETNO POPUNJENA 2 OD 11 ODELJENJA U JOVINOJ
Kolike su posledice ostavili permanentni pritisci na đake i profesore Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada, najbolje svedoče rezultati upisa u narednu školsku godinu. Roditelji učenika ove gimnazije saopštili su u nedelju da je ta škola zabeležila „katastrofu“ prilikom upisa osnovaca, jer su od planiranih 11 odeljenja kompletno popunjena samo dva.
Oni su dodali da je prag za upis prirodno-matematičkog smera ove godine bio najniži od svih novosadskih gimnazija, iako je do sada za Jovinu trebalo najviše poena.
„Ove godine je prag 90,5, dok je prošle trebalo čak 97,3 poena“, precizirali su roditelji.
Profesor Markov je rekao da je, kad je reč o gimnazijama van Beograda, najveći debakl doživela Jovina gimnazija na IT smeru, jer je od planiranih 60 mesta ostalo slobodno čak 46.
“Jovina gimnazija je specifična jer ima veliki broj specijalizovanih odeljenja. Ali, nema sumnje da i ona trpi posledice svega onoga što se što se dešavalo u prethodnoj školskoj godini”, rekao je.
Početkom školske godine, direktor Jovine gimnazije Radivoje Stojković je razdvojio učenike u tri različite škole. Nedavno je njegovom odlukom suspendovano i šestoro profesora.
Ukazujući da su ovakvi potezi direktora doveli do pada kvaliteta nastave, roditelji, učenici i profesori Jovine gimnazije mesecima protestuju i traže njegovu smenu.
Tagovi
