“Toma je simbol vremena u kojem, iako nismo imali ništa posebno, jesmo imali sve. I veliku državu, i stalne poslove, i dušu…”: Željko Joksimović za novi Nedeljnik o fenomenu Tome Zdravkovića

2
Omot albuma "Dva smo sveta različita"

Toma Zdravković je život-film, pa će uskoro i zaista biti film. Zove se “Toma”. Producenti su Željko Joksimović i Dragan Bjelogrlić.

I zato baš Željko Joksimović za Nedeljnik priča o liku i delu Tominom.

“Postoji jedan sladak detalj u biografiji Tome Zdravkovića, onoj na Vikipediji koja je, danas, za biografije, isto što su nekada čitulje u ‘Politici’ bile za smrt – opšte mesto. Elem, priučeni biograf kaže: ‘Veruje se da kada je umro, nije imao para ni za sahranu.’

Na stranu sumanuta konstrukcija po kojoj je, kada je reč o smrti, najvažnije da u njenom trenutku imaš dovoljno para za sahranu, inače si nagrabusio, ova budalastost ipak u sebi krije osnovu mita o Tomi Zdravkoviću.

Zato što je on bio simbol vremena u kojem, iako nismo imali ništa posebno, jesmo imali sve. Baš kao i on, koji je umro bez para. Nisu mu bile potrebne. A ako je neko zaboravio šta smo i mi i Toma imali, da nabrojimo: veliku državu, stalne poslove, ‘fiće’ i ‘stojadine’, morska odmarališta, dakle i more, i to bez onog pitanja – zašto si išao u Hrvatsku – festivale, Iskrine telefone, PKB-ove crvene kioske, Slobodine usisivače, Duleta Savića, Mocu Vukotića, Globusovu Plavu biblioteku, knjižaru u Cetinjskoj, Metropol, Esplanadu, hotel Evropa u Sarajevu, Olimpijske igre, štafetu…

Sve zajedno, imali smo dušu, nešto u čemu se Toma Zdravković najbolje snalazio, pošto je bio ne samo njen deo nego i njena suština. Pevao je o onome što je bol običnog malog čoveka, neopterećenog, kao danas, dnevnom politikom, glupim podelama, teorijama zavere, globalnim poretkom, neizvesnom egzistencijom, lažnim vestima, i svim drugim temama koje prevazilaze ono što se zove – običan život. Taj čovek je, u to vreme, u toj zemlji, imao prosto vremena da voli, da pati i da u sebi dodirne sve ono što smo mi danas zaboravili. Dušu”, kaže pop zvezda i producent filma o Tomi.

Velika priča o fenomenu Tome Zdravkovića objavljena je u novom Nedeljniku, uz fotografije iz privatnog života i porodične arhive koje Nedeljnik objavljuje zahvaljujući Nikoli Kankarašu i Fejsbuk stranici Toma Zdravković

Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs

2 KOMENTARA

  1. Hvalospev Gulagu SFRJ od strane centralnog komiteta saveza kultur-komunista, generalni sekretar saveza narodnjaka Srbije kome je partija na sve sto ima dodelila i televiziju da dodatno truje srpski duh, Zeljko Joskimovic. A na naslovnicama stampe gola udbaska cerka Karleusa.
    Srbija je bila i ostala socijalisticki logor, Gulag, kao Ausvic stim sto ovdasnji ruski i kineski socijalisti nazalost nikada nisu osudjeni pred svetskom javnoscu kao nemacki, nazalost. Nema razlike izmedju ovdasnjih narodnjaka i NSDAP hita “Lili Marlen” na talasima *Soldatensender Belgrad*. Jednak je to socijalisticki kanibalizam u svakom pa i u duhovnom smislu.

  2. To sto smo imali stalne poslove je bilo lose. Niko se nije trudio na svom poslu jer je znao da su male sanse da se dobije otkaz. Vecina njih je kasnila na posao, odlazila ranije sa posla, svako je nosio kuci sta je mogao u zavisnosti od radnog mesta. Jednom kad se dobije posao preko veze ili partije, sem ako se ne napravi neka velika glupost, tu se ostaje do penzije. Jedan od razloga zasto to drustvo nije imalo prosperitet.

Comments are closed.