Tarner, braća Koh, Džef Bezos: Ko su najveći američki zemljoposednici

0
(Max Whittaker for The New York Times)

AJDAHO SITI, Ajdaho – Braća Vilks odrastala su čuvajući koze, nikada nisu završili srednju školu i svoj milijardu dolara vredan posao bušenja prirodnog gasa stvorili su od nule.

Zato, kada su Den i  Faris kupili ogroman komad brdovitog zemljišta na jugozapadu Ajdaha, to nije bila tek još jedna investicija, već znak njihove dobre sreće.

“Oni su teškim radom i odlučnošću – bez ikakvih privilegija – postigli uspeh”, ističe sin Dena Vilksa, Džastin.

Ovom kupovinom braća Vilks takođe su se pozicionirala visoko na spisku imućnih zemljoposednika koji u Americi kupuju prostrane parcele. Privatno zemljište u Americi se u poslednjoj deceniji koncentrisalo u ruke malog broja bogataša; svega sto porodica poseduje ukupno 17 miliona hektara zemlje širom Amerike.

Najveći deo te zemlje proteže se od Stenovitih planina sve do Teksasa gde su komercijalne šume i rančevi atraktivna investicija.

Borba za zemljište na određeni način definiše Zapad još od početka 19. veka kada je vlada delila zemljište kako bi podstakla ekspanziju. Te borbe su se godinama vodile između pojedinaca i vlade koja je posedovala više od polovine regiona.

Sada još bogatiji kupci otkupljuju još prostranije parcele, a linija na kojoj se vodi borba je drugačija. Lokalno stanovništvo nove vlasnike zemlje smatra pretnjom svom načinu života.

Braća Vilks koja sada poseduju nekih 280.000 hektara u nekoliko saveznih država postala su simbol nedodirljivih zemljoposednika. Dok su se njihovi posedi širili u Ajdahu, braća su unajmila naoružano obezbeđenje koje patrolira zemljom, što je izazvalo bes kod stanovnika Ajdaha naviknutih da svakodnevno, već generacijama, slobodno lutaju brdima i u njima love.

Neki od novih zemljoposednika su, doduše, toplije dočekani. Magnata Džona Malona obasipaju pohvalama zbog napora koji njegova porodica ulaže u očuvanje prirode.

Ova oblast suočava se sa najbržim porastom stanovništva u Americi, što utiče na rast cena nekretnina i troškova života, te stanovnici ovog kraja strahuju od gubitka svoje kulture i ekonomske stabilnosti.

Roki Barker, kolumnista Ajdaho stejtsmena u penziji, nazvao je ovaj sukob “sudarom dva američka sna”, poštovanja koje u Americi uživa pravo na privatnu svojinu i javnog zemljišta dostupnog svima.

Taj sudar je, kako je naveo Barker, deo šire promene – iz kulture radničke klase u kulturu one imućne.

Tim Horting je jedan od ljudi kojih se ova polemika takođe i te kako tiče. Horting (58), prodavac po struci, odrastao je severno od Bojsija, u šumama ispresecanim prašnjavim putevima s pogledom na poznate planinske vrhove. U tim šumama je 2006. godine sagradio kolibu želeći da njegovi unuci, dok odrastaju, spoznaju duh ruralnog života. “To je razlog što sam se preselio ovde”, rekao je Horting.

Braća Vilks su potom 2016. godine kupila 70.000 hektara nadomak Hortingove kuće. Put je ubrzo zatvoren kapijom, a na znaku okačenom o drvo pored nje pisalo je: “Upozorenje. Privatni posed. Zabranjen prolaz.”

Problem, kako kaže Horting, nije činjenica da oni poseduju tu zemlju, već što su isekli javne puteve.

“To je nasilje”, dodaje Horting.

Brokeri kažu da je pokretač talasa kupovine zemljišta delom želja da se ulaže u prirodna dobra dok se ona još uvek mogu eksploatisati.

Ljudi shvataju da su resursi sve oskudniji, kaže Bernard Uhtric, savetnik za kupovinu nekretnina.

U vrhu američkih zemljoposednika nalaze se medijski mogul Ted Tarner sa 800.000 hektara zemlje u Montani i Nebraski, između ostalog; Čarls i Dejvid Koh koji raspolažu zemljom u Teksasu i Džef Bezos. Vilijam Brus Harison, iz porodice naftnih mogula, sada poseduje 19 planina u Koloradu.

Meštani su već zabrinuti zbog mogućeg gubitka prostora i lokalne kulture pošto broj stanovnika u ovim krajevima neprekidno raste. Ajdaho i Nevada su prošle godine zabeležile najbrži rast broja stanovnika, a odmah iza njih Juta, Arizona i Kolorado.

Novi kupci simbolišu mnogo veći problem: džentrifikaciju Zapada.

U 2018. je u Ajdaho pristiglo 20.000 stanovnika iz Kalifornije; cene nekretnina oko Bojsija skočile su 17 odsto.

Džastin Vilks i njegova porodica otkupili su zemlju kako bi je zaštitili, pošto su je neregistrovani kampovi i skijaši godinama uništavali. Državno tužilaštvo istražuje zatvaranje puteva i sporove, a kao znak dobre volje ili mirovne ponude braća Vilks su omogućila pristup određenim delovima zemlje. Sklonjena je ograda sa puta pored Hortingove kuće i uklonjen znak da je zabranjen prolaz.

“Želimo da budemo dobri susedi”, ističe Džastin Vilks. “Znam da neki ljudi misle da nismo samo zato što im nismo dozvolili da slobodno šetaju našim posedom, ali imam pitanje za njih: želite li da ja kampujem u vašem dvorištu?”

Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 15. avgusta.

Piše Džuli Turkevic

© 2019 The New York Times