„Tarantino je i u filmskom jeziku kompilator i plagijator, to se odavno zove postmodernizam…”: A ko mu je pisao muziku? – Čitajte u Nedeljniku

0
Foto: Profimedia

Opijenost muzikom iz „Trejnspotinga“ napravila je pravo čudo i u Srbiji. Nama je to bila sveža muzika iz sveta koju smo slušali sa bugarskih pirata u doba sankcija. Nije nam padao na pamet depresivni kontekst edinburških heroinskih zavisnika. „Born Slippy“ od Underworlda repetirala se po sto puta kao himna odrastanja srpske omladine zaglavljene između poziva za mobilizaciju, sirena za vazdušnu opasnost, eksera u klubovima.

Taj „Trainspotting“ saundtrek spada među važnije. Tih godina će mladi britanski režiser Gaj Riči oduševiti svet svojim debitantskim istenderskim remek-delom „Dve čađave dvocevke“, a pratio ga je takođe moćni muzički saučesnik. Gitarska obrada muzike iz „Grka Zorbe“ je antologijska u sceni u kojoj duge i kratke cevi osvetljavaju tmurno londonsko nebo. A kao da je to moćno sadejstvo filma i muzike obnovio neku godinu ranije Tarantino. I profesor Janković se slaže da je kod američkog autora nemoguće zanemariti muziku koja oblaže kadrove.

„Tarantino je i u filmskom jeziku kompilator i plagijator, mada se to odavno zove postmodernizam, tako da je svaki njegov saundtrek više refleksija epohe u kojoj je on sam rastao (sedamdesete) ili koju je obožavao (pedesete). Odatle je i jedan opskuran bend iz sedamdesetih poput Delfinics postao svetski popularan zahvaljujući pesmama iz ‘Jackie Brown’. Slično se desilo i bendu Urge Overkill koji je zahvaljujući obradi ‘Girl, You’ll Be a Woman Soon’ iz filma ‘Pulp Fiction’ imao jedini hit u karijeri. Tako da je Tarantino događaj sam za sebe. Njegovo ime je merilo kvaliteta celokupne produkcije njegovih filmova.“

Muzika iz filmova i serija nije samo zabava. Neko je uz saundtrek učio da igra, provodi se, gledao svoj omiljeni bend ili pevača… Od „Groznice subotnje večeri“ do danas, kada se za snimanje albuma koji prati scene specijalno angažuju muzičari (kao Grem Kokson za prvu i drugu sezonu „The End of the F**n World), saundtrekovi su ono o čemu se priča. Jedan već utihnuli muzički pravac eksplodirao je sa pojavom Kventina Tarantina, naročito sa njegovim filmom „Džeki Braun“. I svaki njegov novi film nosio je pitanje „Ko mu je radio muziku?“

Ceo tekst Branka Rosića čitajte u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 21. novembra

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici