Svi uzjahali bicikl, a mene grize savest

Trebalo bi i ja da počnem nešto. Gledam sa terase subotom ujutru kako uveliko teče sportski vikend dok ja mutim prvi nes

0

Proleće se po onom oveštalom rečniku opisuje kao buđenje svega i svačega. Poslednjih godina je to i buđenje bicikala i svega uz to. Juče, jedan prijatelj ushićeno šeruje sliku svog bicikla koji je probudio iz garaže. Sve je spremno za opaljivanje po pedalama i vožnju do kraja oktobra.

Smatram da bicikl možeš voziti samo u Novom Sadu, Kopenhagenu, Amsterdamu… po tim gradovima i zemljama gde je tradicija duža od kilometraže staza. Ali bicikl je ultimativno sredstvo novog hipsteraja. Novog kulta zdravog života. Jer ako ne radiš nešto oko sporta vikendom, ti si budala. Pre neki dan je objavljeno da mlade Britance više zanima bavljenje sportom od kulturnih aktivnosti. To je promena. Ona je stigla i kod nas iako se ovde nikada nije ubijalo od želje za bistrenjem kulturnih sadržaja. Ali sada je u zdrav život uključena čitava populacija urbane omladine, onaj deo koji smo nekada zvali hipsterima. Gledam mog komšiju i njegovu ženu. Čini mi se da oni samo rade, a kad ne rade, odmah idu na sport. Mimoilazim se s njima dok tegle ogromne sportske torbe. Njegova majka je lepa old skul žena, čita knjige, ide u pozorište, puši sa mnom na terasi.

Pre neki dan sam iz tri’eskeca video tipa kojeg znam sa koncerata. Uzjahao bicikl kod Albanije, unezveren u kom pravcu grada da usmeri volan i zavrti pedale. Rekao sam ženi: “Samo sam njega čekao da sedne na bajs, ali morao je jer svi iz njegove ekipe voze.”

Postao sam analitičar mladih konzumenata sporta. Ova urbana omladina, iz rokenrola, na biciklima, ima dobre poslove, uzeli kredite, uzeli nova kola, uzeli bicikle. I njihove devojke i drugarice. Ove najzgodnije gradske ženske, što ne dolaze iz rokenrola i elektronike, uglavnom su u teretani. Tu se vajaju stomaci, izvijaju tela koja treba eksponirati po klabingu, pa i na ulici. One ne sedaju na bicikl, mada moj ortak iz Amsterdama ima teoriju da Holanđanke imaju odlične guze i noge jer su odmalena na dva točka.

Svakog vikenda grize me savest. Trebalo bi i ja da počnem nešto. Gledam sa terase subotom ujutru kako uveliko teče sportski vikend dok ja mutim prvi nes. Kaže mi drug da se vratim plivanju dok se sprema za ovaj vikend maraton. On je tamanio čips i koka-kolu godinama. A uoči prošlog vikenda, u petak uveče, vrtim kanale i na jednom onaj film “Žikina dinastija” sa Kojom i Galom Videnović. Njen ćale, u krevetu, u spavaćoj sobi, priča sa ženom koja se češlja. Žena se češlja a on puši u krevetu. Da se opusti pred spavanje. Tada je sve bilo lakše za vikend, a sada se treba popeti na bicikl ili trčati po Ušću.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime